Dok je nama Srbijancima s juga bilo lako da očuvamo identitet pod Bugarima pre toga Turcima, ili na severu pod Mađarima... samo su zapadno od Drine patili i danas je pojedinima ceo svet kriv, kivni ne znaju više ni gde udaraju pa i na sopstevni narod...
Да се вратим овој гнусној теми тако што ћу подсетити да за део злих Србијанаца "усташа" има име: "Бугарин"; да једнако као Свети јасеновачки мученици постоје и Свети сурдулички мученици, једино што се они готово никад не помињу, јербо тај део Србије има мањи значај за савремену Србију, оваква каква је ("динарско г... лепше мирише"), па се то не користи у дневно-политичке сврхе, такорећи за систематско ширење мржње путем медија, организованих културолошких фрикова и наказа и корисних далабу свих врста - услед чега се са Бугарима данас ни не мрзимо.
Мојој баби су нпр. бугарски окупатори спалили живог брата (?!), деду су претукли готово насмрт (спасавао га је немачки лекар - питајте старије људе по Србији да ли су кивни на Немце и, ако сте неупућени у збивања на том простору - а вероватно јесте ако сте из Босне нпр., па још су вам ужа Србија и Србијанци мрски - добићете изненађујуће одговоре), брату су му поломили обе руке и ребра кундацима итд.
Једном беше Вулин нешто промрмљао "Бугарски фашисти", скочила нека Кристалина у Софији "Какви фашисти?" (и у праву је, нису били фашисти), па заћутасмо.
И да вам кажем, радо одлазим у Бугарску и немам ништа против Бугара.
Не к... више са усташама и са сваљивањем кривице на Србију, која је претрпела скоро па истребљење 1914-1918. зарад "вишег добра". Прочитајте поново дијалог Стиковића и Гласинчанина у оној књизи, јер је за то човек добио Нобелову награду.