Да се вратим овој гнусној теми тако што ћу подсетити да за део злих Србијанаца "усташа" има име: "Бугарин"; да једнако као Свети јасеновачки мученици постоје и Свети сурдулички мученици, једино што се они готово никад не помињу, јербо тај део Србије има мањи значај за савремену Србију, оваква каква је ("динарско г... лепше мирише"), па се то не користи у дневно-политичке сврхе, такорећи за систематско ширење мржње путем медија, организованих културолошких фрикова и наказа и корисних далабу свих врста - услед чега се са Бугарима данас ни не мрзимо.
Мојој баби су нпр. бугарски окупатори спалили живог брата (?!), деду су претукли готово насмрт (спасавао га је немачки лекар - питајте старије људе по Србији да ли су кивни на Немце и, ако сте неупућени у збивања на том простору - а вероватно јесте ако сте из Босне нпр., па још су вам ужа Србија и Србијанци мрски - добићете изненађујуће одговоре), брату су му поломили обе руке и ребра кундацима итд.
Једном беше Вулин нешто промрмљао "Бугарски фашисти", скочила нека Кристалина у Софији "Какви фашисти?" (и у праву је, нису били фашисти), па заћутасмо.
И да вам кажем, радо одлазим у Бугарску и немам ништа против Бугара.
Не к... више са усташама и са сваљивањем кривице на Србију, која је претрпела скоро па истребљење 1914-1918. зарад "вишег добра". Прочитајте поново дијалог Стиковића и Гласинчанина у оној књизи, јер је за то човек добио Нобелову награду.
Срби су опстали у зони бугарског терора (с којим сам иначе врло добро упознат), где су Срби у Крајини? Колики је уопште однос пострадалих? једно 10:1 у "корист" Пречана.
До дана данашњег интелектуална елита Србије није избацила један једини научни рад на тему Јасеновца и страдања у усташком геноциду. О попису жртава да не причам. За први светски рат барем имамо званичан податак и видимо колико је тај податак заправо значајн за унутрашњи мир и релативно чисту слику о том историјском догађају.
Са друге стране антрополог који је проценио број жртава у Јасеновцу на 730 000 је после тога морао да побегне у Велику Британију где је постао члан њихове краљевске академије. Овде му је живот висио о концу у "ослобођеној" Југославији.
Иначе, моји из Босанске Крајине, у првом светском рату четворица рођене браће мобилисани у АУ армију, сва четворица пребегоше одмах на српску страну и онда албанска голгота па солунски фронт где сва четворица погинуше. Један од њих је имао двоје деце (сва четворица били јако млади), од којих је једно мој прадеда. Да не улазим сад у детаље око другог светског. Ту је око 70% фамилије поклано.
Елем, улога Србије око бановине Хрватске, ратохушкочког самоуништења 41е и 91е а потом и тотална издаја 95е је ништа друго до саучесништво у геноциду над Србима преко Дрине.
Остаје у историји забележено да је свест Пречана у тим одсудним моментима била на далеко вишем нивоу него у Србији, вероватно зато што су непријатеље имали већ у првој кући до њихове. 1939е су мирно примили нож у леђа од Србије и инкорпорирали се у бановину Хрватску, 91е су на челу са Рашковићем били за преговоре. У оба наврата у Београду се србовало а Срби преко Дрине платише цену тога у сопственом нестанку.
Но, узмимо по страни тај однос јер може бити да смо субјективни. На примеру Косова се види тај исти модус операнди и ту је комплетна одговорност на Србији.
На крају, крајева, сада сама Србија (пошто је све остале српске земље запоставила или дозволила ако не и допринела да не стану) плаћа цену својих издаја. Од 2008е нема више регионалних Срба који јој стоје на путу просперитета.
Мада крећу полако пребацивања за кривицу на локалним изборима, хаха