Грађани су дужни да спрече Александра Вучића да уништи народ и државу
Мирослав Самарџић
четвртак, 25. мај 2023.
Недавни масакри у Београду и Маденовцу изазвали су до сада најмасовније протесте против режима личне власти Александра Вучића. Годинама потискивано незадовољство излило се на улице. Иако масовни, протести за сада немају јасан политички програм. Уколико грађани буду упорни, појавиће се нове идеје и захтеви ће бити радикализовани. Крајње је време да сви устанемо против штеточинске напредњачке власти која прети да уништи народ и државу.
Политички су успешни само протести који доводе до настанка институција које имају моћ. Због тога, шетње нису довољне за исказивање незадовољства. Важно је стварати организације које ће у дужем временском периоду опозиционо и антирежимски деловати и које ће бити кадре да понуде алтернативна решења за излазак из тешке социјалне, моралне и политичке кризе у којима се налази наше друштво.
Оправдан је захтев да се онемогуће режимски медији да и даље уништавају не само политичке противнике већ и сваки облик цивилизоване комуникације, претварајући друштво у зверињак у коме не важе никакве моралне норме.
Протести не смеју бити ограничени на постављање најопштијих захтева у вези са демократијом и медијским слободама. Треба указати и на социјалне проблеме, као што су сиромаштво, уништавање природних богатстава, загађење животне средине, одсуство заштите права на раду и слична
Протести не смеју бити ограничени на постављање најопштијих захтева у вези са демократијом и медијским слободама. Треба указати и на социјалне проблеме, као што су сиромаштво, уништавање природних богатстава, загађење животне средине, одсуство заштите права на раду и слична. Да би се протести омасовили потребно је укључити све легитимне облике незадовољства. Криза и ауторитарност у друштву имају мноштво различитих облика, треба повезати политичке захтеве са проблемима обичних људи, како би они протесте видели као шансу за остваривање својих интереса.
Поред захтева за више демократије, треба укључити и захтеве за социјалну правду. Растућа неједнакост свугде у свету разара друштва и успорава привредни раст. Будући да је у Србији правни систем колабирао, инсистирање на поштовању закона и Устава постаје радикална опозициона политичка платформа.
Децентрализација покрета је важна, треба истицати мноштво локалних захтева, 40 посто куповне моћи у Србији је у Београду, а у провинцији бујају сиромаштво, безнађе и сви облици социјалне патологије. Децентрализација отежава и примену репресије над демонстрантима. Децентрализовани отпор теже је и корумпирати, а он би могао да створи нове лидере. Београдизоване опозиционе политичке олигархије неће прихватити партиципативни, демократски начин организације протеста, јер би у том случају изгубиле контролу, а опозициони лидери нису заинтересовани да протести угрозе елитистички концепт политике.
У последњих двадесетак година у Војводини је дошло је до рапидне концентрације власништва над пољопривредним земљиштем, настале су праве латифундије, више крупних власника располаже десетинама хиљада хектара обрадиве земље, што је уз помоћ неолибералне државне политике у аграру онемогућило економску одрживост малог поседа и довело до социјалне катастрофе у селима. Србија је изгубила суверенитет у производњи хране. Уколико на светском тржишту дође до већих поремећаја наћи ћемо се у ситуацији у којој је била Ирска у деветнаестом веку када су бродови пуни кромпира одлазили у Енглеску, а домаће становништво умирало од глади. Недавни протести пољопривредних произвођача показали су још једном да је власт уздрмана. Треба подржати оправдане захтеве ратара и сточара и позвати их да се прикључе грађанским протестима.
Кад је Зрењанин у питању вода је највећи проблем и то стално треба истицати. Десет година градски функционери и институције безочно лажу како ће обезбедити исправну пијаћу воду. За тако сложен подухват они нису ни спремни ни способни. Градом владају људи са купљеним дипломама, све и да хоће нешто корисно да ураде – они за то нису квалификовани. Грађани сами морају преузети иницијативу како би највећи комунални и здравствени проблем у нашој средини био решен. Склапањем уговора са фирмом Метито из Уједињених Арапских Емирата напредњачка власт је једној страној приватној компанији препустила контролу над биолошким опстанком овдашњег становништва. Таквим пословима од највећег здравственог значаја требало би да се баве само домаћа предузећа у јавном власништву.
Изградњу кинеске фабрике аутогума Линглонг прате бројне повреде домаћих прописа, а оправдана је и бојазан за еколошку безбедност те фабрике. Локална власт донела је до сада низ одлука које фаворизују ову компанију на штету домаћег становништва. Линглонг је добио огромне донације од државе. Да је тај новац био утрошен на решавање комуналних проблема у Зрењанину, већ бисмо имали исправну воду за пиће и неупоредиво бољу комуналну инфраструктуру.
Јавна предузећа у Зрењанину претворена су у партијске прћије, неефикасна су и дилетантизована. Јавни здравствени систем се распао. У Зрењанину данас могу да се лече само богати људи који имају новца да плаћају приватне медицинске услуге. Треба евидентирати све горуће локалне проблеме и о њима говорити на протестима.
Циљ протеста требало би да буде сабирање свих облика незадовољства у моћан социјални покрет и пружање отпора свим облицима неправди које постоје. Треба променити односе моћи у друштву, оспорити монопол власти СНС-а и радикализовати демократска начела једнакости, слободе и људских права. Морамо зауставити распродају привредних и природних богатстава, реорганизовати државу и спречити њено уништење.
(Грађански преокрет)
