Šta je novo?

Izbori 2024

Ђинђић није ни био градоначелник после 2000. Прва поплочавања почела су 2002/2003. и он за то свакако није био надлежан. Друга је ствар што нико није смео да поднесе кривичне пријаве против оних који то раде, јер 5.10.2000 демонстранти нису ушли у зграде Суда и променили све судије и врх тужилаштва. Да су то урадили, било би много мање криминала и корупције, медијске цензуре, а ратним злочинцима би се углавном судило у Србији.
 
90их су ипак постојале идеје. Неко је хтео да сачува самоуправљање, неко је хтео да врати краља, неко је хтео у корак са западом, а неко је хтео до Карлобага. И народ се водио њима. Какве су данас идеје? За чиме се данас уопште народ води? 90те су биле погодно тло за таква политичка деловања. Данас нпр. студенти морају због болоње да испрате сву наставу, 90их смо имали студенте који факултет видели нису а дипломирали су, попут Чеде Јовановића. Тада је могао да се организује синдикат неке државне фабрике да подржи штрајк, данас би у некој немачкој или кореанској фабрици само добили отказе.
Чак ни не мислим на студенте и обичне људе, већ на људе који већ јесу чланови неких политичких организација и странака и који упркос томе не иду на протесте.
 
Чак ни не мислим на студенте и обичне људе, већ на људе који већ јесу чланови неких политичких организација и странака и који упркос томе не иду на протесте.
Pre par dana je izašao podcast gde Stevan Dojčinović Krik, najdetaljnije do sada govori o funkcionisanju srpskog kriminala. Taj mentalitet, pa i takvi ljudi čine i srpsku politiku. Pa je jasno zašto se ljudi drže dalje od politike.

Poslušajte, ako vas zanima. Malo je drugačija priča nego sve do sada.
 
90их су ипак постојале идеје. Неко је хтео да сачува самоуправљање, неко је хтео да врати краља, неко је хтео у корак са западом, а неко је хтео до Карлобага. И народ се водио њима. Какве су данас идеје? За чиме се данас уопште народ води? 90те су биле погодно тло за таква политичка деловања. Данас нпр. студенти морају због болоње да испрате сву наставу, 90их смо имали студенте који факултет видели нису а дипломирали су, попут Чеде Јовановића. Тада је могао да се организује синдикат неке државне фабрике да подржи штрајк, данас би у некој немачкој или кореанској фабрици само добили отказе.
Nisu 90ih ideje pokrenule proteste/promene. Pokrenuli su ih 10 godina ratova, bede, ubistava, inflacije, plate od par maraka, sankcije, restrikcije, bezvredni pasoši, izolovanost, i nezaposlenost. Društvo je moralo totalno da bude razvaljeno da bi se pokrenulo u neki protest, a i tada je moralo debelo da bude potpomognuto sa zapada da bi se borilo.

Uz sve to su neki ljudi položili glavu za borbu protiv miloševića, jer su "samo radili svoj posao". Tipičan primer je sudija Simeunović, koji je odbio da potpiše hapšenje svih rudara kolubare kada su štrajkovali, uz to i Tadića, i Čovića. Teško da iko pamti tog čoveka danas.

Naš narod, pošto građani nismo, nema baš nikakvu kulturu protesta. Čak i etimološki ako pogledamo, nemamo nijednu našu reč vezanu za to, nego protest, štrajk, bojkot, sindikat. Prosečan srbin oseća gađenje prema nekome ko protestuje, ko se žali, kome nešto smeta. Pomenite im da neko protestuje, i bez i da čuje ko, ,šta kako, promrmljaće "šta se to gube", "šta glume oni", i slično. Koji je razlog tome, imao bih komentar, ali nije to tema.
 

Две жене су у овом моменту приведене у Полицијску станицу у Босилеграду, јер су хтеле да предају Александру Вучићу протестно писмо у којем га обавештавају о страховлади садашњег председника општине Владимира Захаријева.​


on je sada garant US interesa. Kao Pinoce.

U drugim zemljama nije sramota biti protiv vlasti.
U Srbiji je to najveci greh.
Narod mrzi one koji se bune. Radi se o primitivnom obozavanju gole sile.

 
Тако је, буна. Мада је буна или немири, неки виши степен протеста. Изгледа да немамо много искуства у историји са мирним протестима, па немамо одговарајућу неувезену реч.
 
Nisu 90ih ideje pokrenule proteste/promene. Pokrenuli su ih 10 godina ratova, bede, ubistava, inflacije, plate od par maraka, sankcije, restrikcije, bezvredni pasoši, izolovanost, i nezaposlenost. Društvo je moralo totalno da bude razvaljeno da bi se pokrenulo u neki protest, a i tada je moralo debelo da bude potpomognuto sa zapada da bi se borilo.

Uz sve to su neki ljudi položili glavu za borbu protiv miloševića, jer su "samo radili svoj posao". Tipičan primer je sudija Simeunović, koji je odbio da potpiše hapšenje svih rudara kolubare kada su štrajkovali, uz to i Tadića, i Čovića. Teško da iko pamti tog čoveka danas.

Naš narod, pošto građani nismo, nema baš nikakvu kulturu protesta. Čak i etimološki ako pogledamo, nemamo nijednu našu reč vezanu za to, nego protest, štrajk, bojkot, sindikat. Prosečan srbin oseća gađenje prema nekome ko protestuje, ko se žali, kome nešto smeta. Pomenite im da neko protestuje, i bez i da čuje ko, ,šta kako, promrmljaće "šta se to gube", "šta glume oni", i slično. Koji je razlog tome, imao bih komentar, ali nije to tema.
Apsolutno netačno, geneza protesta počinje još 80-ih, pa se prelila u 90. upravo zbog ideja o demokratiji i protiv nepravde. Sada ne mogu da se organizuju masovni protesti zato što je narod koji bi se bunio razočaran nesposobnošću onih koji bi preuzeli potencijalno vlast, sa druge strane nema kritične mase koja bi se borila za principe, sa treće strane veliki broj ljudi je potkupljen stabilnim finansijskim sistemom. Plate i penzije stižu na vreme.
Postoji još jedan uzrok, a to je globalna političko, ekonomsko, društvena situacija.....
 
Било је протеста код нас и за Титовог живота.
 
Тако је, буна. Мада је буна или немири, неки виши степен протеста. Изгледа да немамо много искуства у историји са мирним протестима, па немамо одговарајућу неувезену реч.

Руку на срце ми смо се ослободили Турака у време када се индустријски капитализам већ усталио и стога смо све речи за народно противљење и организовање у контексту њега преузели (поменути протести, штрајкови, синдикати, бојкоти итд.). Што не значи да нисмо бунтован народ, напротив
 
Било је протеста код нас и за Титовог живота.
Aludirao sam samo na one na kojima sam učestvovao, a bilo je naravno, i pre toga, mi ne smemo da zaboravimo 27. Mart, kada je narod pokazao celom svetu šta misli. Naš narod se uvek bunio, a i sada se buni, samo veoma tiho....Nek razmisle oni što ugnjetavaju, šta to znači.....
 
Srpski narod se bunio u proslosti. To ne znaci da ce i u danasnjici i buducnosti.

U zadnjih nepunih godinu dana srpskom narodu je zavaljeno nekoliko podmuklosti:
- vestacki stvorene nestasice hrane (zejtin, brasno, secer, mleko) , sto je posluzilo kao izgovor za poskupljenje iste;
- jedno poskupljenje struje
- drugo poskupljenje struje
- uvecanje poreza
- uvecanje akciza
- neisporucivanje grejanja
- brojni skandali

I nikom nista, sve se to primilo sa smeskom na licu. Pogotovu dok je trajao Sundijal, sto je rezim iskoristio da zavali nekoliko podmuklosti. I opet nista. Osim malih, sporadicnih protesta i buntova, masovnog i organizovanog otpora nije bilo. Ovaj rezim aminuju i podrzavaju zapadnjacki centri moci, uz to se u mnogo cemu ugleda na istocnjacke despotije, a domacu politicku strategiju kroje mu najbolji i najpoganiji cionisticki savetnici. Zato uspeva da iskoristi prednosti sve tri strane, i da vlada nesmetano i da radi sta hoce, da pravi novu Belorusiju nadomak Evrope a da mu niko nista ne moze. Cak mu je uspelo da u zemlji u kojoj je za mnoge Kosovo druga kuca i drugo bozanstvo, de facto prizna njegovo otcepljenje i da mu opet ne fali ni dlaka sa glave.

Najveci kancer i najveca prepreka za promene jeste sam narod, odnosno neki njegovi delovi. Ovo je zemlja beskicmenjaka kojima je glavna mantra u zivotu "nemoj da se zameras" i "pusti, nemoj ti, ima ko ce". Zemlja u kojoj klincadija vise zna o desavanjima u Kaliforniji ili o previranjima u FIFI nego o svom drustvu. I dok rado trce i odlicno se snalaze kada treba da se posalje prijava za 100 evra, kada dodje dan izbora, referenduma ili protesta, vecine njih nema nigde.

Uz to je ovde i jako puno "cekaca Isusa", koji svoju lenjost, glupost i sebicnost pravdaju pricom da ne zele da vode bitke protiv zla dozivotno, nego bi da dobiju jednu veliku bitku i da zive srecno do kraja zivota, kao u bajkama.

A mozda najvece zlo ovog doba i ovog rezima jesu horde relativizera i demagoga, individua koje su nominalno protiv ovog rezima ali kad god dodje trenutak da to konkretizuju i materijalizuju, oni staju na stranu rezima i manipulacijama demontiraju bilo kakav vid bunta i otpora prema njemu. To je posebno razorno ne samo zbog unistavanja potencijala protesta i pobuna, nego zato sto time prave politicku scenu i atmosferu gde se sve relativizuje a opozicija se inspirise da nastavi da bude nikakva, jer dokle god kaplju pare i plate, i dokle god nema ratova i razaranja, zasto bi se ista menjalo. Da, institucije ne postoje; da, korupcija obara rekorde; da, ljudi loze djubre da bi preziveli zimu... ali ako opozicija u tome ne vidi povod za pobunu, pa nece je videti ni mnogi obicni ljudi. A i da je vide, nece moci da je konkretizuju bez nekog jasnog cilja i kolektivizma.

Uostalom, cinjenica da cak i na ovoj temi mnogi ljudi nisu u stanju da uoce razne Ljiljane Smajlovic i Marije Antoanete, te verbalno-demagoske akrobacije koje oni izvode, govori koliko je veliki deo naroda zapravo oslepljen, ili prosto anesteziran. I samim tim apsoultno nesposoban da bilo kad bilo sta promeni sam, bez mesanja stranih sila i faktora.
 
57.jpg
 
Neki se žali što se ljudi sećaju Zorana. On je bingo u poređenju sa ovim radikalskim ološem. Još gora situacija je u malim mestima. Tamo su svi koji su mogli pobegli. Ćerke i žene moraju da se prodaju direktoru, kao u vreme Turaka. Oni koji se bune, budu uhapšeni. To vam je današnja Srbija. Narod je saučesnik u zločinu nad ovom državom.

Bitno da je ološ Milošević i dalje heroj. Iako je izgubio sve ratove, zamerio se celom zapadnom svetu, uništio budućnost, narod ga opet voli. Odbranom Miloševića, brani se i Vučić. To je ista politika, iste su namere.

Kažu, nije ni Zoran idealan. Nije, naravno, A ko jeste? Putin, Orban, Staljin, Tito, Bajden...? Ne postoji idealna vlast.
 
Aludirao sam samo na one na kojima sam učestvovao, a bilo je naravno, i pre toga, mi ne smemo da zaboravimo 27. Mart, kada je narod pokazao celom svetu šta misli. Naš narod se uvek bunio, a i sada se buni, samo veoma tiho....Nek razmisle oni što ugnjetavaju, šta to znači.....
27. Marta su bile demonstracije, ali kljucna stvar je bio vojni puc u reziji engleskih spijuna.
27. mart je najveca glupost sa srpskog stanovista. Moglo se sacekati par godina da Nemci slome zube u SSSR-u.
Ustaski pokolji bili bi verovatno izbenuti.

Srpski politicari nepogresivo donose najgore odluke.

Neki se žali što se ljudi sećaju Zorana. On je bingo u poređenju sa ovim radikalskim ološem. Još gora situacija je u malim mestima. Tamo su svi koji su mogli pobegli. Ćerke i žene moraju da se prodaju direktoru, kao u vreme Turaka. Oni koji se bune, budu uhapšeni. To vam je današnja Srbija. Narod je saučesnik u zločinu nad ovom državom.

Bitno da je ološ Milošević i dalje heroj. Iako je izgubio sve ratove, zamerio se celom zapadnom svetu, uništio budućnost, narod ga opet voli. Odbranom Miloševića, brani se i Vučić. To je ista politika, iste su namere.

Kažu, nije ni Zoran idealan. Nije, naravno, A ko jeste? Putin, Orban, Staljin, Tito, Bajden...? Ne postoji idealna vlast.

Kod nas se "narod" vodi logikom obozavanja sile.
"Desnicari" obozavaju Putina, "Gradjanisti" obozavaju nepersonalu vojnu moc SAD.
To je isto.
Samo u sebe ne verujemo. Zasto. jer ne verujemo komsiji ili kumu.
Kod nas postoji endemsko zlo i nije slucajno sto smo najgore mesto za zivot u Evropi.

Moramo da shvatimo da smo na dnu, da se oslobodimo svih iluzija i da se pridignemo i da se borimo.
 
Poslednja izmena:
A frendzonirala me davno, tj. postavlja uslov da se učlanim u sns, a ja sam karakter pa neću.. :ROFLMAO:
 
Pa sve to proračunato i prefrigano, nema emocija i tako toga.. goli interes..:ROFLMAO:
 
Протест "Не дамо наше Лауре" у суботу у 17:00 на Газели у Београду и испред Суда у Новом Саду.
 
Vrh