Сви поштују само силу и новац. Нико не поштује слабе. Ни државе, ни појединце. Све се своди на страх.
Drzave medjusobno postuju samo silu.
Od srednjeg veka, na ovamo, postoje pokusaji da se stvore drustva koja bi postovala ne samo silu i strah, vec bi ljudski zivot bio postovan, samo po sebi, a pojedinac vrednovan prema nekim zaslugama, znanju itd.
Do pojave neoliberalizma, negde do 1992. zapadnoevropske socijaldemokratije bile su se primakle ovom idealu. Postojala je (dosuse)klimava ravnoteza interesa bogatih i siromasnih i drzava kao arbiter. Zapadna socijalna drzava u EU ne postoji vise i tu nema nade.
Medjutim.
Drustvo koje postuje samo silu veoma je nestabilno. Ne moze da traje. Ono mora da propada dalje.
To je drustvo u kome traje rat svih protiv svih.
Opisao ga je Toma Hobs, praotac liberalnog kapitalizma.
Osim nestabilnosti, drustvo u kome se postuje samo sila zahteva ogromne kolicine energije jer se svi plase jedni druge, jer se neprekidno medjusobno takmice i zavide jedni drugima.
Srbija je primer propalog drustva (failed society) u kome se uglavnom postuje samo novac i sila. Medjutim, iako pretpostavljam da zivis ovde, postoje druga drustva van granica Srbije gde drustvo nije toliko razoreno. Manja mesta u svetu, cak i u USA, sirom Azije su takva mesta.
Ceo svet, na srecu nije Srbija.