Kailan
Advanced
- Učlanjen(a)
- 24.08.2015.
- Poruke
- 3.041
- Pohvaljen
- 10.747
Da bi se neko prelivanje novca siromašnima računalo kao izraz nečije leve političke orjentacije, to ne sme da bude jednokratno, samo u nekim oblastima ili nekim užim grupama, i da pritom zavisi od slučajne dobre volje (tj trenutnog interesa) pojedinca na vlasti. Inače je prosto mito. Siromašni nemaju trajne koristi od toga. To prelivanje bi trebalo da bude deo zakona i da se dešava uvek, u skladu sa nekim opštim principima i nezavisno od bilo čije individualne volje. Dakle da bude deo čitavog sistema raspodele koja zaista pokušava da bude onoliko pravedna koliko je to objektivno moguće u nekoj ekonomskoj situaciji.
Ево ово је управо оно о чему говорим - нема краја померању статива.
Левица је када имамо радничка права
Добро имамо радничка права али то није права левица, права левица је када постоји сијасет регулација привреде
Добро имамо радничка права и регулације али то није права левица, права левица је када постоје социјални системи и високи порези
Добро имамо радничка права и регулације и социјалне/пензионе системе плаћене од високих пореза али то није права левица, права левица је када се граде некретнине за раднике, научнике, уметнике, брачне парове, расне мањине итд.
Добро имамо радничка права и регулације и социјалне/пензионе системе плаћене од високих пореза и бесплатне некретнине за раднике али то није права левица, права левица је када се новац прерасподељује од стране државе на раднике и ван постојећих социјалних/пензионих система
Добро имамо радничка права, регулације , социјалне/пензионе системе, бесплатне некретнине, високе порезе и прерасподелу новца ван истих али то није права левица, ми живимо у једном дубоко десничарском друштву које левичарске мере није видело. Време је да дамо шансу левици и њеним мерама, она ће нас учинити богатијима.
Naprimer praktični primer levih politika je ono što se dešava u Nordijskim zemljama. Dakle jake i od vlasti nezavisne državne institucije, veliki porezi na ekstra prihode koji ispravlju nepravde tržišne raspodele pošto tržište nikada ne može biti zaista "slobodno" (a čak i kad bi bilo takvo, krajnje redukcionistički i uprošćeni mehanizam ponuda-potražnja jednostavno, čak ni teorijski, NE MOŽE biti potpuni opis stvarnih potreba izrazito kompleksnog ljudskog društva, pa tako ni isključivi regulator raspodele i prava na odlučivanje), jaki sindikati potpomognuti jakim i nezavisnim informisanjem itd. Ukratko, "levica" je neki politički sistem koji u organizacionom smislu ispravlja inherentnu neravnotežu moći između malobrojne ali dobro organizavane elite na vlasti i činjenice da široke mase mogu da budu faktor odlučivanja samo ako su takođe dobro organizovane, informisane i obrazovane, a onda još imaju i sistemsku podršku ne-partijskog dela državnog aparata koja pomaže takve ad-hok interesne organizacije običnih ljudi. To nisu samo sindikati nego i udruženja građana svih vrsta. Takođe je neophodna klima tolerancije za suprotna mišljenja ili način života, druge sisteme vrednosti, religije, politička mišljenja, itd (inače bi bilo praktično nemoguće organizovanje oko konkretnih, usko definisanih ekonomskih ili drugih interesa, jer u velikom broju pojedinaca već i statistički moraju postojati velike razlike, pa ih u klimi netolerancije elita veoma lako podeli i posvađa). Ukratko, sistemska podrška interesnom organizovanju svih vrsta i od sistema garantovan uticaj koje takve grupe treba da imaju na vlast. Ovde je doduše nešto zamagljena granica između demokratije i levice, ali to jeste organski povezano budući da desna ideja o neophodnosti apsolutne dominacije "meritokratije" nužno ograničava krug uticajnih (koji se zbog manje brojnosti lakše organizuju), dok leva ideja o širem krugu uticajnih nužno podrazumeva demokratiju jer bez toga uopšte ne može da funkcioniše, budući da se veliki broj različitih ljudi koji mrze jedni druge onda i ne može organizovati u bilo šta delatno i efikasno.
Нордијске земље су међу економски најслободнијим на свету и у самом су врху света по неједнакости. Већина социјалних програма се ослања на дубоко протестантску културу и осећај кривице за прихватање милостиње због чега се много мање злоупотребљавају него у осталим земљама али и поред тога су све скандинавске земље из нужности смањиле своје социјалне програме јер су се показали неодрживима 1970-их и 1980-их. Чак се и својевремено ауторка Пипи дуге чарапе бунила јер дословно била на губитку са сваком њеном књигом која се прода због високих пореза. Сви успешни социјални програми богатих држава прате принцип лествице - где ти држава да могућност да се ти сам попнеш из рупе али не извуче те она. Тј. не даје ти џаба паре у недоглед "кроз расподелу новца у друштву" већ ти да алате да средиш свој живот и поштено се богатиш. А то није никаква "расподела ресурса" већ принцип који у већој или мањој мери постоји у свакој модерној држави (а свакако у Србији). Једино се разликује колико је тај механизам ефикасан а колико средство за проневеру пара што је последица народне културе и ничега другог.
Људи су различити и различито се понашају, да ставиш 100 људи одавде у центар Стокхолма и даш свакоме по 10.000 евра за 2 године би неки били богати а неки сиромашни, у складу са својим навикама, штедљивошћу, марљивошћу и способностима. Покушавати да "исправиш неједнакост" тако што ћеш узимати паре од марљивих и давати лењима, од штедљивих расипницима је не само накарадно већ и дугорочно неодрживо.