Izbori 2024

[Kailan]

Da bi se neko prelivanje novca siromašnima računalo kao izraz nečije leve političke orjentacije, to ne sme da bude jednokratno, samo u nekim oblastima ili nekim užim grupama, i da pritom zavisi od slučajne dobre volje (tj trenutnog interesa) pojedinca na vlasti. Inače je prosto mito. Siromašni nemaju trajne koristi od toga. To prelivanje bi trebalo da bude deo zakona i da se dešava uvek, u skladu sa nekim opštim principima i nezavisno od bilo čije individualne volje. Dakle da bude deo čitavog sistema raspodele koja zaista pokušava da bude onoliko pravedna koliko je to objektivno moguće u nekoj ekonomskoj situaciji.

Ево ово је управо оно о чему говорим - нема краја померању статива.

Левица је када имамо радничка права
Добро имамо радничка права али то није права левица, права левица је када постоји сијасет регулација привреде
Добро имамо радничка права и регулације али то није права левица, права левица је када постоје социјални системи и високи порези
Добро имамо радничка права и регулације и социјалне/пензионе системе плаћене од високих пореза али то није права левица, права левица је када се граде некретнине за раднике, научнике, уметнике, брачне парове, расне мањине итд.
Добро имамо радничка права и регулације и социјалне/пензионе системе плаћене од високих пореза и бесплатне некретнине за раднике али то није права левица, права левица је када се новац прерасподељује од стране државе на раднике и ван постојећих социјалних/пензионих система
Добро имамо радничка права, регулације , социјалне/пензионе системе, бесплатне некретнине, високе порезе и прерасподелу новца ван истих али то није права левица, ми живимо у једном дубоко десничарском друштву које левичарске мере није видело. Време је да дамо шансу левици и њеним мерама, она ће нас учинити богатијима.

Naprimer praktični primer levih politika je ono što se dešava u Nordijskim zemljama. Dakle jake i od vlasti nezavisne državne institucije, veliki porezi na ekstra prihode koji ispravlju nepravde tržišne raspodele pošto tržište nikada ne može biti zaista "slobodno" (a čak i kad bi bilo takvo, krajnje redukcionistički i uprošćeni mehanizam ponuda-potražnja jednostavno, čak ni teorijski, NE MOŽE biti potpuni opis stvarnih potreba izrazito kompleksnog ljudskog društva, pa tako ni isključivi regulator raspodele i prava na odlučivanje), jaki sindikati potpomognuti jakim i nezavisnim informisanjem itd. Ukratko, "levica" je neki politički sistem koji u organizacionom smislu ispravlja inherentnu neravnotežu moći između malobrojne ali dobro organizavane elite na vlasti i činjenice da široke mase mogu da budu faktor odlučivanja samo ako su takođe dobro organizovane, informisane i obrazovane, a onda još imaju i sistemsku podršku ne-partijskog dela državnog aparata koja pomaže takve ad-hok interesne organizacije običnih ljudi. To nisu samo sindikati nego i udruženja građana svih vrsta. Takođe je neophodna klima tolerancije za suprotna mišljenja ili način života, druge sisteme vrednosti, religije, politička mišljenja, itd (inače bi bilo praktično nemoguće organizovanje oko konkretnih, usko definisanih ekonomskih ili drugih interesa, jer u velikom broju pojedinaca već i statistički moraju postojati velike razlike, pa ih u klimi netolerancije elita veoma lako podeli i posvađa). Ukratko, sistemska podrška interesnom organizovanju svih vrsta i od sistema garantovan uticaj koje takve grupe treba da imaju na vlast. Ovde je doduše nešto zamagljena granica između demokratije i levice, ali to jeste organski povezano budući da desna ideja o neophodnosti apsolutne dominacije "meritokratije" nužno ograničava krug uticajnih (koji se zbog manje brojnosti lakše organizuju), dok leva ideja o širem krugu uticajnih nužno podrazumeva demokratiju jer bez toga uopšte ne može da funkcioniše, budući da se veliki broj različitih ljudi koji mrze jedni druge onda i ne može organizovati u bilo šta delatno i efikasno.

Нордијске земље су међу економски најслободнијим на свету и у самом су врху света по неједнакости. Већина социјалних програма се ослања на дубоко протестантску културу и осећај кривице за прихватање милостиње због чега се много мање злоупотребљавају него у осталим земљама али и поред тога су све скандинавске земље из нужности смањиле своје социјалне програме јер су се показали неодрживима 1970-их и 1980-их. Чак се и својевремено ауторка Пипи дуге чарапе бунила јер дословно била на губитку са сваком њеном књигом која се прода због високих пореза. Сви успешни социјални програми богатих држава прате принцип лествице - где ти држава да могућност да се ти сам попнеш из рупе али не извуче те она. Тј. не даје ти џаба паре у недоглед "кроз расподелу новца у друштву" већ ти да алате да средиш свој живот и поштено се богатиш. А то није никаква "расподела ресурса" већ принцип који у већој или мањој мери постоји у свакој модерној држави (а свакако у Србији). Једино се разликује колико је тај механизам ефикасан а колико средство за проневеру пара што је последица народне културе и ничега другог.

Људи су различити и различито се понашају, да ставиш 100 људи одавде у центар Стокхолма и даш свакоме по 10.000 евра за 2 године би неки били богати а неки сиромашни, у складу са својим навикама, штедљивошћу, марљивошћу и способностима. Покушавати да "исправиш неједнакост" тако што ћеш узимати паре од марљивих и давати лењима, од штедљивих расипницима је не само накарадно већ и дугорочно неодрживо.

 

[Zuma]

Previđate da takvi testovi važe samo za zemlju za koju su pravljeni. Većini Amerikanaca je politička pozicija između Republikanaca i Demokrata politički centar, a za većinu ostalog sveta i jedni drugi su više na desnoj stani uobičajenog političkog spektra u svetu, pa onda ni sredina između njih (za države odakle su ti stranci) ne može biti opis političkog centra u njihovim zemljama. Takođe, pitanja o Jevrejima ili marihuani su bila izabrana zato što je u Americi tada postojala čvtsta korelacija (statistička povezanost) između tih pitanja i nekih drugih političkih stavova. Pa ako neko odgovori da su Jevreji izabran narod, to dosta govori i o njegovim drugim stavovima o religiji, o konzervativizmu, itd. Dakle tu je najmanje bila reč o Jevrejima. To je nešto kao "statistički reprezentitativan uzorak" u istraživanju javnog mnjenja. Kao što tu neka osoba predstavlja određeni tip osoba, tako i U AMERICI odgovor na pitanje o Jevrejima sa sobom povlači veliku verovatnoću da ta osoba i o mnogim drugim stvarima misli slično kao i drugi koji na baš to pitanje odgovaraju isto.

Ukratko, taj test je neupotrebljiv izvan države i vremena za koje je pravljen.

 

[Bender Rodriguez]

Pitanje ''da li su Jevreji izabrani narod'' nema nikakve veze sa konzervatizmom ili liberalnošću nego sa zdravim razumom.
Kao što rekoh, pitanje jesu li oni izabrani narod je u rangu pitanja jesu li Srbi najstariji.


A da je test faličan i zastareo, to zna svako ko ga je prošao, pogotovu ranijih godina. I zato se postavlja pitanje zašto se ne makne ili dodatno ne izmeni.
I tu se opet vraćamo na isto - pa da bi mogao da se zlupotrebljava i tumači u razne svrhe.

 

[Zuma]

Kailan, pričaš kao da se levica u svojim zahtevima izjednačava sa komunizmom. Niko se ne zalaže da se lenjivcima i nesposobnim osobama poklanja sve što im treba tako što će se uzeti od onih "vrednih" koji su to zaradili, samo da bi se dalo "nesposobnima". U pitanju je pravednost raspodele, tj da oni koji zarađuju pošteno plate sve sve što je ugrađeno u njihov proizvod ili uspeh. Tipični primeri su zagađenje planete i klimatske promene koje su na čisto ekonomskom nivou posledica neplaćenih troškova (Externality) bacanja otpada, ne samo CO2 nego i ostalih, umesto da se odmah plate pravi troškovi budućih recikliranja jedne zatvorene cirkularne ekonomije bez otpada i zagađivanja životne sredine. Slično je i sa nizom drugih neplaćenih vrednosti koje u prozvod indirektno ulažu i zaposleni i čitavo društvo, koje nisu adekvatno plaćene. Ko nam plaća utrošena 2 sata dnevno u putovanje autobusom da bi stigli na posao? Ko je za to kriv i na koga su prevaljeni TI troškovi proizvodnje nekog proizvoda (pošto ljudi idu na posao, a ne na zabavu)? Vreme utrošeno na obrazovanje, radno iskustvo, čuvanje dece, itd, itd. Da li tržište stvarno valorizuje TE troškove? Šta ako radnika ima više nego što je biznisu potrebno? Da li je ONDA cena rada adekvatna uloženom radu? Tim i mnoštvom drugih mehanizama se za vlasnike kapitala proizvodi ekstra profit. Levica se zalaže da se oni porezima ili drugim mehanizmima vrate, i to nema veze sa komunizmom nego sa elementarnim poštenjem.

 

[Navip]

Levica, u zapadnoevropskoj formi, nije moguca u Srbiji, u ozbiljnijem obliku jer Srbija nije bogata drzava i zato sto nije politicki i drustveno emancipovana zajednica. Dok postoji hronican nedostatak radnih mesta i borba za golo prezivljavanje, leve ideje deluju kao luksuz. Komunisticka diktatura je nesto drugo i ne postoji u Evropi kao opcija.

 

[marrecar]

Isto tako:
''Posedovanje marihuane za ličnu upotrebu ne treba da bude krivično delo''.

Nije navedeno u kojim okolnostima, i kolika količina. Mislim, fantastično je to što je čovečanstvo toliko propalo i potonulo u slabosti, obesti, dekadenciju depresiju i anksioznost (zahvalite se globalističkom kapitalizmu i pohlepi) da sve više beži u razne poroke i zavisnosti. I veličanstveno je to što je za mnoge danas džoint kao cigareta pre 20ak godina. Ali to što se promenila društvena norma o tome, ne znači da se promenio efekat tog džointa i da je fizički isto što i cigareta. Jedna cigareta ne utiče na moždane funkcije. Dok jedan džoint svakako utiče. A ovo pitanje može da podrazumeva sve situacije od toga da li je u redu da pandur gnjavi nekog ko u praznom parku zapali jedan džoint... do toga da li je u redu voziti pod uticajem marihuane ili pak stondiran otići u streljanu. Što uopšte nije isto.

Količina za ličnu upotrebu se definiše zakonski. Nije nijedan džoint isti, ni po dužini, ni po debljine, ni po količini kanabisa unutra, a ni sam kanabis nije nikada isti po sadržaju THC-a i CBD-a. Ja smatram da bi legalizacija, uz oprezno definisanje, bila korak u napred. Efekat nije uporediv sa cigarama ili pogotovo alkoholom. Ako neko već zloupotrebljava kanabis, odnosno konzumira u velikoj količini, onda će to isto raditi i sa alkoholom, tako da ne vidim svrhu zašto je jedno ilegalno, a drugo legalno. Dalje bi legalizacija omogućila da se bezbednije distribuiše supstanca, u odnosu na sada gde čovek ilegalno kupi količinu koja može u sebi imati još ko zna šta kako bi diler "dobacio" do željene količine.
Legalizacija bi se morala odraditi veoma oprezno, ali su prednosti daleko veće od negativnih strana, a posebno su veće prednosti u odnosu na trenutnu situaciju.

Uostalom, alkohol se pije na svakom ćošku, cigare se puše po ceo dan i noć. Kanabis ako se konzumira tako često i dugo, jednostavno psihički gubi efekat.

 

[MC_]

stvari nisu tako jednostavne.
recimo postje desne, hriscanske partije koje se zalazu za porodicu i naciju, a ima i onih koje se brinu samo o kapitalu.
Pishijatrijski gledano, liberali se nalaze permanentno u nedozreloj, u analnoj fazi. Imaju strah od pustanja, davanja, vole kontrolu itd.

Postoje i demohriscani koji ne rade z akapital, npr kod nas koalicija Nada.

Sto se tice levice, ona se bavi odbranom kolektivnih prava, mi to trenutno nemamo, kao sto u celoj Evropi nema vise autenticne levice jer je radnicka klasa razbijena psiholoskim nasiljem konzumerizma.

Levica moze biti nacIonalna kao sto je formalno gledano SPS, ili internacionalno salonska, kao Moramo.
Kod autoritarne levice ili desnice cesto postoji kult licnosti.

levica moze biti autoritarna i demokratska.

Zatim postoji i druga podela: narodjnjacke i elitisticke partije. recimo SNS je narodnjacka partija, dok su Moramo ili Zavetnici elitisticka partija (okupljaju desne ili leve intelektualce i nemaju sire clanstvo). Narodnjacke partije kao SNS brinu se i placaju pomoc sirotinji koja im uzvraca glasovim.

Sav ovaj haos ne postoji u apsolutnim monarhijama koje vise nigde i ne postoje.

 

[MC_]

Količina za ličnu upotrebu se definiše zakonski. Nije nijedan džoint isti, ni po dužini, ni po debljine, ni po količini kanabisa unutra, a ni sam kanabis nije nikada isti po sadržaju THC-a i CBD-a. Ja smatram da bi legalizacija, uz oprezno definisanje, bila korak u napred. Efekat nije uporediv sa cigarama ili pogotovo alkoholom. Ako neko već zloupotrebljava kanabis, odnosno konzumira u velikoj količini, onda će to isto raditi i sa alkoholom, tako da ne vidim svrhu zašto je jedno ilegalno, a drugo legalno. Dalje bi legalizacija omogućila da se bezbednije distribuiše supstanca, u odnosu na sada gde čovek ilegalno kupi količinu koja može u sebi imati još ko zna šta kako bi diler "dobacio" do željene količine.
Legalizacija bi se morala odraditi veoma oprezno, ali su prednosti daleko veće od negativnih strana, a posebno su veće prednosti u odnosu na trenutnu situaciju.

Uostalom, alkohol se pije na svakom ćošku, cigare se puše po ceo dan i noć. Kanabis ako se konzumira tako često i dugo, jednostavno psihički gubi efekat.

imao sma druga koji je svaki dan duvao, posle par godina postao je sizofrenicar.
niej bas bezopasno

 

[Navip]

Levica ne moze nikada biti nacionalna, jer je to u suprotnosti sa levicom.

 

[MC_]

Levica ne moze nikada biti nacionalna, jer je to u suprotnosti sa levicom.

kako ne moze/ Npr u Kini je tako.

 

[Navip]

kako ne moze/ Npr u Kini je tako.

Kina je formalno komunisticka diktatura sa ultrakapitalistickim ekonomskim uredjenjem.

 

[bunanub]

Sav ovaj haos ne postoji u apsolutnim monarhijama koje vise nigde i ne postoje.

Postoje.
Saudijska Arabija, Brunej, Oman, Esvatini, Katar.

Tako bi izgledala i monarhija u Srbiji, jer Srbija je nazalost orijentalna zemlja koja je samo pukim slucajem geografski u Evropi.

 

[MC_]

Postoje.
Saudijska Arabija, Brunej, Oman, Esvatini, Katar.

Tako bi izgledala i monarhija u Srbiji, jer Srbija je nazalost orijentalna zemlja koja je samo pukim slucajem geografski u Evropi.

U pravu si.
Ja pre mislim d abi bilo kao u Turskoj krajem 19. veka. Kod nas se ne bi sekle glave

 

[marrecar]

imao sma druga koji je svaki dan duvao, posle par godina postao je sizofrenicar.
niej bas bezopasno

Taj nije od kanabisa postao šizofreničar, nego je imao druge psihičke probleme zbog koji je verovatno i duvao. Uostalom, nisam rekao da nije bezopasno, nego da je manje opasno od alkohola i cigara.

 

[Užice]

Postoje.
Saudijska Arabija, Brunej, Oman, Esvatini, Katar.

Tako bi izgledala i monarhija u Srbiji, jer Srbija je nazalost orijentalna zemlja koja je samo pukim slucajem geografski u Evropi.

Otkad je to Srbija "orijentalna" zemlja, bilo geografski, bilo genetski, bilo kulturno-civilizacijski? Srbija je evropska zemlja 1500 godina otkako postoji, kao i Rusija. Kada je Kneževina Srbija 1835. donela Sretenjski Ustav, bila je peta ili šesta ustavna monarhija na svetu.

 

[bunanub]

kako ne moze/ Npr u Kini je tako.

Ili u Belorusiji, Sev. Koreji, propaloj SRJ, Causeskuovoj Rumuniji, Hodzinoj Albaniji, Pol Potovoj Kampuciji....

Najgora moguca kombinacija.

 

[Пантограф]

Bogme, tu je i komunistička Bugarska. Pa i posleratna Staljinistička Mađarska (srušili srpski saborni hram u Budimu).

Zanimljiva je to ekipa, nacional-boljševička. Zanimljiva za kontejner. Treba jednom zasvagda da ga napunimo i pustimo niz mutno Dunavo.

 

[bunanub]

Bogme, tu je i komunistička Bugarska. Pa i posleratna Staljinistička Mađarska (srušili srpski saborni hram u Budimu).

Zanimljiva je to ekipa, nacional-boljševička. Zanimljiva za kontejner. Treba jednom zasvagda da ga napunimo i pustimo niz mutno Dunavo.

Dno dna.

 

[bunanub]

U pravu si.
Ja pre mislim d abi bilo kao u Turskoj krajem 19. veka. Kod nas se ne bi sekle glave

I da nije bilo turske okupacije, Balkan bi vise licio na Malu Aziju/Bliski Istok nego na Evropu , kako vizuelno/arhitektonski, tako i mentalno te politicki.

 

[Bender Rodriguez]

Količina za ličnu upotrebu se definiše zakonski. Nije nijedan džoint isti, ni po dužini, ni po debljine, ni po količini kanabisa unutra, a ni sam kanabis nije nikada isti po sadržaju THC-a i CBD-a. Ja smatram da bi legalizacija, uz oprezno definisanje, bila korak u napred. Efekat nije uporediv sa cigarama ili pogotovo alkoholom. Ako neko već zloupotrebljava kanabis, odnosno konzumira u velikoj količini, onda će to isto raditi i sa alkoholom, tako da ne vidim svrhu zašto je jedno ilegalno, a drugo legalno. Dalje bi legalizacija omogućila da se bezbednije distribuiše supstanca, u odnosu na sada gde čovek ilegalno kupi količinu koja može u sebi imati još ko zna šta kako bi diler "dobacio" do željene količine.
Legalizacija bi se morala odraditi veoma oprezno, ali su prednosti daleko veće od negativnih strana, a posebno su veće prednosti u odnosu na trenutnu situaciju.

Uostalom, alkohol se pije na svakom ćošku, cigare se puše po ceo dan i noć. Kanabis ako se konzumira tako često i dugo, jednostavno psihički gubi efekat.

Da razgranicimo nesto samo.
Sto se tice vecite debate da li bi bilo bolje/manje zlo da se vutra legalizuje, itekako sam svestan da postoji dosta argumenata koji govore u prilog legalizaciji. Cela serija Wire se, izmedju ostalog, bavi time. Zatim Hoze Muhika, iako sam nikad nije to pusio, je rekao da bi pokusao sa legalizacijom ako bi to smanjilo kriminal.

Samo smatram da to pitanje nije merilo necijeg politickog stava odnosno kompasa. Ili da bar postoji opcija "neutralan" ili "zavisi" ili "ne znam" a ne ovako, ili se slazes ili se ne slazes. Kao sto rekoh, kao ono pitanje gore, gde ispada da ako covek smatra da je normalno da dete dobije po du... on verovatno za takav odgovor dobija "poene" za konzervativnost ili autoritet. A imas mnogo roditelje koji ne udaraju dete ali ga zato ekskomuniciraju. Sto je zapravo mnogo gore.

Dakle samo kazem da su im neka pitanja pogresna. Prica o fokusiranosti samo na Americku populaciju i price o tome kako "nisu se setili da dopune upitnik" ne piju vodu. Jer to je poznat sajt i oni znaju koliko su poznati i citirani a opet nece da porade na tim nekim stvarima.

 

[Užice]

I da nije bilo turske okupacije, Balkan bi vise licio na Malu Aziju/Bliski Istok nego na Evropu , kako vizuelno/arhitektonski, tako i mentalno te politicki.

Po čemu bi ličio ? Mala Azija je pre Turaka bila deo Istočnog Rimskog Carstva ili Vizantije, tako da se kulturno smatrala delom Evrope, a ne Bliskog Istoka.

 

[paradox polje]

I da nije bilo turske okupacije, Balkan bi vise licio na Malu Aziju/Bliski Istok nego na Evropu , kako vizuelno/arhitektonski, tako i mentalno te politicki.

Шбб кбб, не можемо знати. Ми смо у оно претурско време спадали у савременија друштва. То што су се у том тадашњем савраменом друштву дешавали сукоби за власт чак и унутар најближе фамилије, брат са братом или отац са сином, није било ништа необично ни за ондашње моћније и "савременије" царевине. Утицај турских 5 векова је евидентан, шта би било без њих то никад нећемо сазнати.

 

[bunanub]

Po čemu bi ličio ?

Po mahalskoj ''arhitekturi'', nacinu zivota, kuhinji, muzici, kulturi endemske korupcije i nerada, onoj levantskoj ''opustenosti'' (tacnije neodgovornosti), politickoj (ne)kulturi, nacinu upravljanja zemljom (vladar kao sultan te apsolutni gospodar svega, nedostatak parlamenta, slobodnih gradova, renesanse, gotike, baroka, madrigala, trubadura, nedostatak esnafa/gildi/cehova iz kojih su nastale prvo manufakure te kasnije industrija...).

 

[Užice]

Po mahalskoj ''arhitekturi'', nacinu zivota, kuhinji, kulturi endemske korupcije i nerada, onoj levantskoj ''opustenosti'' (tacnije neodgovornosti), politickoj (ne)kulturi, nacinu upravljanja zemljom (vladar kao sultan te apsolutni gospodar svega, nedostatak parlamenta, slobodnih gradova, renesanse, gotike, baroka, madrigala, trubadura....).

Kakvo nepoznavanje istorije. Srpski državno-staleški sabor(parlament) je nastao početkom 13. veka, nekoliko decenija pre engleskog parlamenta. Dušanov Zakonik iz 14. veka je preteča moderne evropske ustavnosti. Prema tome, u Srbiji se na vladara nikada nije gledalo kao na boga, da bi se mogla porediti sa orijentalnim despotijama.

Srpski srednjovekovni gradovi poput Rasa, Prizrena, Skoplja i Novog Brda su bili među najvećim u tadašnjoj Evropi. Novo Brdo je sredinom 14. veka sa 80.000 stanovnika bilo treći grad u Evropi, posle Carigrada i Pariza. Imali su vodovod, kanalizaciju, ulično osvetljenje, popločane ušorene ulice, vekovima pre mnogih današnjih zapadnih metropola.

Renesansa i barok su se razvili tek u Novom Veku, ali se koreni renesansne likovne umetnosti nalaze u freskama iz Sopoćana, Mileševe i Visokih Dečana.

 

[bunanub]

Srpski državno-staleški sabor(parlament) je nastao početkom 13. veka

Nije to bio pravi parlament.
Zna ce cija je bila zadnja, kao i u svakoj orijentalnoj despotiji.

Srpski srednjovekovni gradovi poput Rasa, Prizrena, Skoplja i Novog Brda su bili među najvećim u tadašnjoj Evropi.

Nisu bili ni blizu ovakvih gradova:

Inace, u te tvoje pricice o ultranaprednim orijentalnim ''gradovima'' niko van Srbije ne veruje ni 1%.