Шутановац „пашњак“ добио на поклон
09.03.2017
Пише Соња Гочанин
Прво основно јавно тужилаштво тражи укидање пресуде Првог основног суда у Београду којом је Драган Шутановац ослобођен оптужбе за кривично дело непријављивање имовине и давање лажних података о имовини за које је запрећена казна затвора од шест месеци до пет година, открива Пиштаљка.
Колико су Драган Шутановац и његова супруга уложили у луксузни објекат на Врачару који је био предмет поступка пред Првим основним судом и на који начин су стекли новац, ни дан-данас није утврђено, судећи по одговорима институција. Шутановац је за Пиштаљку рекао да не зна тачно колико га је коштао стан на Врачару који сада има више од 300 квадрата, да је новац за градњу позајмио, али није желео да наведе од кога.
Тужилаштво за организовани криминал није одговорило на питања Пиштаљке о пореклу имовине Драгана Шутановца иако им је пре скоро четири године прослеђено да провере како су Шутановац и његова супруга стекли новац којим су суфинансирали градњу виле и тако постали власници стана код Храма Светог Саве. Ни из Агенције за борбу против корупције нису одговорили на питања колико новца су Драган Шутановац и његова супруга уложили у изградњу некретнине и како су обезбедили новац.
Пиштаљка је добила записнике са суђења Драгану Шутановцу који се водио због непријављивања имовине Агенцији за борбу против корупције, али се на основу тих докумената не може закључити колико су Драган Шутановац и његова супруга уложили средстава као инвеститори зграде, те у тој згради стекли стан који је првобитно имао 190 квадрата. Такође, Драган Шутановац и његова супруга су давали контрадикторне изјаве о томе на који начин су стекли новац како би постали суинвеститори на ексклузивној локацији у Београду. Шутановац је медијима рекао да градњу финансира делом из кредита, уштеђевине, а делом од продаје девојачког стана његове супруге. У том смислу није јасно шта је значила изјава његове супруге Марије Шутановац на суду да она и супруг нису имали „решено стамбено питање”. Ако је пре градње објекта, како је рекао Драган Шутановац, његова супруга поседовала стан који је продат, а Шутановац био власник трећине породичне куће од 157 квадрата и имања од 3,5 хектара, тешко се може рећи да је породица Шутановац имала нерешено стамбено питање.
Изглед зграде у Скерлићевој 20 у време изградње у октобру 2013. године (Google Street View)
Шутановац је за Пиштаљку изјавио да је градњу ипак делом финансирао од позајмице, а на питање ко му је позајмио новац, Шутановац је рекао да мисли да то не мора да каже и да све податке има Агенција за борбу против корупције. Медији су такође објавили да је Драган Шутановац новац за градњу позајмио од таста.
Суђење Драгану Шутановцу отворило је још низ проблематичних питања. Према речима Шутановца и сведока на суђењу, бивши министар је постао власник дела старе некретнине на земљишту на Врачару, које је према истраживању Пиштаљке коштало милион и по евра, а да земљиште није платио ни један једини динар. Прва обавеза бившег министра је – према његовим речима – била да уложи 90.000 евра у паркет и столарију за цео објекат, али тек кад је градња стигла до етаже на којој је његов стан.
На питање да ли је тих 90.000 евра све што је исплатио за стан од 190 квадрата на Врачару, Шутановац је рекао да мора да провери јер не зна тачно и да је део стана радио и са братом од тетке. „Тих 90.000 евра је, мислим, плаћено за стан у сивој фази, али смо и после морали да улажемо”, рекао је Шутановац.
Тако се може закључити да је функционера Шутановца стан од 190 квадрата у сивој фази у центру Београда коштао мање од 500 евра по квадрату. На питање да ли се игде на Врачару може купити стан у сивој фази за тај новац, Шутановац је одговорио: „Нема да се купи, али ми нисмо купили, ми смо били инвеститори”.
Са друге стране, како је на суду рекао један од инвеститора објекта Драган Петрић, оквирна цена комплетно изграђеног објекта је око три милиона евра. Укупна цена, дакле – рачунајући и земљиште – је 4,5 милиона евра.
Питали смо како је могуће да су његови пословни партнери имали толико поверења у њега да су га уписали као власника непокретности иако у том тренутку није уложио ништа у градњу објекта. Шутановац је одговорио: „Више сам ја имао поверења у њих”. На захтев да образложи, Шутановац је рекао да није дао новац унапред јер „када се даје аванс, често се догоди да се зграда никад не заврши”.
На питање коју фирму је ангажовао како би уградио паркет и столарију, Шутановац каже да не зна. „Радио сам са пријатељем који је архитекта, па је он ангажовао”, каже Шутановац.
Стан брачног пара Шутановац сада има више од 300 квадрата, према писању медија. Према речима Драгана Шутановца, извршена је пренамена заједничких просторија. Он наводи да су његова супруга и он добили те заједничке просторије „јер смо се одрекли плаца испред и иза зграде”. Из овога се може закључити да су Драган Шутановац и његова супруга, осим стана од 190 квадрата, добили и два плаца иако нису платили земљиште.
Мање позната чињеница је и то да је Драган Шутановац, како је споменуто на суђењу, направио нагодбу о опортунитету, односно прихватио да плати 200.000 динара за одлагање кривичног гоњења због непријављивања имовине Агенцији за борбу корупције. Шутановац је на суду рекао да у почетку није желео да прави нагодбу о опортунитету са тужилаштвом јер није желео да прихвати одговорност за дело за које се терети, али је на крају прихватио како би престала „хајка на његову породицу”. Шутановац је за Пиштаљку рекао да на крају није платио 200.000 динара за опортунитет јер је тужилаштво изгледа одустало од нагодбе. „Они су мени то прво понудили, па сам ја одбио, онда сам ја потписао опортунитет, али никад нисам добио решење”, каже он.
u državu.
