@MC_
Ima toga ali mislim da ima i drugih faktora. Pričali smo svojevremeno na susednoj temi o profesorskim kadrovima, na fakultetima. I koji je koncentrat frustracija i nedovršenosti. Ja verujem da se to preliva i na srednje i osnovne škole. Primera radi, ja sam generacija čiji su roditelji odrasli i školovani u posleratnoj SFRJ, a ja sam bio osnovac u SRJ. Tada su mnogi roditelji, odrasli po načelima davno prošlih vremena i država kojih više nema, u školu na razgovor sa predavačima dolazili sa ubeđenjima da:
1) sigurno je dete krivo (''Jaoooo jaoooo šta je sad uradio? Hoće li završiti u popravnom domu ijaoooo ajme mene...'' ) i
2) predavač ne može da bude u krivu, jer on je na papiru ''institucija''. A čim je predavač, sigurno je i vrhunski stručnjak i vrhunski čovek odnosno ličnost za uzor.
Sada te generacije, koje su slušale histerije i za najmanje stvari, postaju roditelji. I ne samo da su razočarani u svoje obrazovanje koje podučava od svega ponešto a ništa konkretno (to je tek tema za sebe), nego kada iz ove perspektive i s ovim znanjem se osvrnu na svoje školske dane i predavače, shvate koliko je tu pacijenata bilo. I naravno da sutradan kad njihovo dete, sada u osnovnoj školi, napravi neku sitnu ludoriju bez štete i povreda, i oni budu pozvani na razgovor, kad vide kako izgleda većina predavača, naravno da će da isprva zauzmu odbrambeni stav. Ja vala svakako bih.
Kad premotam film i setim se nekih predavača iz mojih dana, pogotovu u srednjoj školi (gde je sve nekako izraženije i intenzivnije), shvatim koliko je tu nelečenih frustriranih bu******** bilo. Razni histeričari, narcisi, kompleksaši koji su ubeđeni da je njihov predmet nit univerzuma, oni ''Bog zna za 5, ja za 4, ti u najboljem slučaju za 3 ali realno za 2'' i slični slučajevi. Kada dobijem dete i ako jednog dana budem pozvan na ''razgovor'' zato što je dobilo keca ili zato što je u igri guralo druga koji sedi u stolici po podu učionice ili hodnika, i od toga počnu da mi prave dramu i histeriju... pa vrlo verovatno ću i ja jako brzo preći u odbrambeni stav. Naravno, neću nikad siliti predavača da pokloni ocenu za neznanje. Ali neću vala dopuštati ni da neko od normalnih dečjih ludorija pravi histerije i dramoseraje kao što su mojoj generaciji pravili.
Dakle, mislim da jedan od, ponavljam - jedan od faktora koji su doveli do ovoga da mnogi današnji roditelji u startu budu u gardu prema predavačima, jeste i to što su sami prošli kroz ekstrem u vidu SFRJ i SRJ mentaliteta, gde se đak smatrao govedom a predavač nepogrešivim bićem. I sada ogorčeni ili prosto siti od toga, prelaze u drugi ekstrem, i ulaze u gard i kad treba i kad ne treba. Odnosno i kad njihovo dete realno nije uradilo ništa loše, ali i onda kada jeste uradilo i treba da snosi odgovornost.
Mnogo je histeričara i nelečenih pajsera i među predavačima. Sve i da smo odgojeni u sjajnom društvu i sjajnoj kulturi (bez kiča, šunda, Pinka, rijalitija), čak i normalna osoba kad vidi neke ljude kojima se daje da predaju deci, da ih ukore, ili pak da budu profesori na fakultetima... ne može ništa drugo nego da uđe u gard ili kritiku.
Tako da ono... ako imamo svet u kome svako svakome duguje nešto... ne znam čemu frka ako je nečiji tj. naš dug u nekim racionalnim granicama.