Šta je novo?

Izbori 2024

Ko god da dodje na vlast nama nece biti bolje dok se skolstvo pre svega ne dovede u red. Onog trenutka kada se to uredi pa dok druga ili treca tako iskolovana generacija ne sazri i pocne da se bavi ekonomijom i politikom, tek nakon toga ce nam biti bolje i bice za koga da se glasa. Za sada u kampanji skolstvo nije u prvom planu. Opoziciji je primarno kako da ocrni vlast i samo jednog coveka na vlasti (ako to vec rade onda treba sve podjednako da ocne), a sekundarno je ono sto im je plan, program i njihova politika. Niko do sada nije isticao samo ono sto ce oni menjati i raditi drugacije, da ponudi resenja za trenutne probleme.
 
Ko god da dodje na vlast nama nece biti bolje dok se skolstvo pre svega ne dovede u red. Onog trenutka kada se to uredi pa dok druga ili treca tako iskolovana generacija ne sazri i pocne da se bavi ekonomijom i politikom, tek nakon toga ce nam biti bolje i bice za koga da se glasa. Za sada u kampanji skolstvo nije u prvom planu. Opoziciji je primarno kako da ocrni vlast i samo jednog coveka na vlasti (ako to vec rade onda treba sve podjednako da ocne), a sekundarno je ono sto im je plan, program i njihova politika. Niko do sada nije isticao samo ono sto ce oni menjati i raditi drugacije, da ponudi resenja za trenutne probleme.

Opozicija nije opisala kako ce da radi drugacije i kako ce da sredi skolstvo jer ih to ne zanima. To ne znaima ni prosecnog glasaca. Zato to ne zanima ni Vucica ni opoziciju. Roditleje takodje ne zanima, njih raduje svako povecanje broja casova da bi mogli da se rese dece tokom dana.
Narod kod nas ne glasa za program. Prvo, mrzi ih da citaju. Drugo, znaju da niko ne postuje napisano.

Nama treba smrtno ozbiljna elita koja zna sta treba da se uradi i koja je spremna da umre za taj posao.
Takve skoro nemamo. Onaj sto je u Sapcu branio ljude je primer takvih. Sada se krije, prezren i sam.
 
Ни једна политичка организација у Србији није спремна за системске промене. Без таквих промена разлике које би уследиле у односу на тренутни режим биле би само козметичке. Елите наше државе су угњеждене и мало заинтересоване за реални свет. Узмимо пример универзитетских професора. На готово сваком факултету , у готово свакој студијској групи постоје људи који нису достојни тог занимања и нико им ништа не може. Немали број њих познат је по шиканирањима, увредама, чак и блуду и разврату. Да не спомињемо колико непотизма и корупције има у нашим високошколским установама. И остале елите нису много боље, углавном су кратковиде и обузете искључиво својим личним финансијским добитом. У Србији са краја 19 и у првој половини 20 века припадници елита су знали и пушке да понесу и главе да жртвују за опстанак земље. Они најбогатији неретко су били задужбинари, помагали су образовне и културне институције у земљи. Данас најбогатији (а то богатство су често стекли отимачином од народа) улажу искључиво у сопствени лукуз. Шта би им било тешко да једну зграду донирају Универзитету? Толико факултета нема услове за рад.

Покретачка снага у Србији може бити само породица. Тачније све српске породице. Родитељи који желе стабилну будућност својој деци, а деца сигурну старост родитељима. Здраве породице рефлектоваће се и на здраво школство.
 
Покретачка снага у Србији може бити само породица. Тачније све српске породице. Родитељи који желе стабилну будућност својој деци, а деца сигурну старост родитељима. Здраве породице рефлектоваће се и на здраво школство.

Tacno. Bas zato sto su sve organizacije moralno potonule, ostala nam je porodica kao poslednja socijalna organizacija.
Nije to neka desnicarska parola, nego je jednostavno tako.
Pogledate kolikoje dana bilo potrebno da se srozaju ekoloski pokreti za koje smo zimus i jesenas mislili da ce doneti promenu.
Potreban nam je savez porodica.

Samci i druge osobe mogle bi da budu deo ove velike porodice - Saveza porodica.
 
Vecini stranaka opozicije sam postavio sam pitanje skolstva i plan kako ga poboljsati i sta ce uraditi konkretno da se to stanje poboljsa ako dodju na vlast ukoliko misle da trenutno stanje ide u losem smeru. Odgovori su uglavnom bili "Skolstvo nam je skroz srozano i vreme je da se stavi na zdrave noge!","Decenijama je skolstvo unistavano i odmah cemo povecati nastavnom osoblju plate kako bi mogli dostojanstveno da zive i rade svoj posao". Aktivisti dve stranke na punktovima za skupljanje potpisa su mi rekli da pogledam i procitam program stranke na web stranici. Niko nije mogao da mi kaze da ima konkretan plan. Dosta njih je bila i neodredjena kada sam ih pitao za spoljnu politiku njihove stranke. Ali jedna od najcescih njihovih pitanja meni je bilo da li sam sendvicar vladajuce stranke ili njihov aktivista kada ih ispitujem i postavljam takva pitanja. Prosto sam razocaran u nasu opoziciju. A mozda sam i samo imao tu nesrecu da naletim na pogresne ljude.
 
Školstvo i obrazovanje su problematika od koje beži svaka stranka u svakoj zemlji. :D Ili skoro svakoj zemlji. Pogledaj seriju The Wire, tamo imaš odlično objašnjen taj problem kako svaka vlast koja dođe (bilo lokalna, državna ili federalna u SAD) beži od suočavanja sa problemima obrazovanja.

Neki od razloga što svi beže od toga su:
1) Reformisanje školstva traži vreme, i ne može da proizvede opipljive rezultate i prilike za slikanje kao npr kad se izgradi most ili skupi poslovni kompleks. Za prosečnog političmara koji samo gleda kako da se dokopa sledećeg mandata (čitaj - 95% njih u 99% zemalja), ulaganje u nešto što traje 10 godina se prosto politički ne isplati.
2) Traži i mnogo para, ako ne mnogo para odvojenih odjednom, onda dugoročno povišeno ulaganje (sredstva, objekti, kadrovi...)
3) Reformom obrazovanja moraju da se bave stručni i nepristrasni ljudi iz te sfere. A političke stranke obično na svojim čelima imaju ljude iz sveta prava i politike, koje ne samo što zabole za obrazovanje i decu, nego sve i kad iskreno požele da nešto urade, ne znaju odakle i kako da krenu. Prosto, jako je kompleksan i dug proces
4) Jako je teško steći konkretnu a istinitu sliku o početnom stanju obrazovanja, a još teže izneti konkretnu sliku o postignutim promenama
5) Iz reforme školstva je teško izvlačiti rekete i naplate ''dugova''. Kad se dovede par investitora u zemlju, to ne samo da se brzo ostvari, nego se lako naprave dilovi i dugovanja koja posle mogu da se naplate. A kod reforme školstva... nema masnih investitora i bogataša koji se mogu ucenjivati i obrstiti.

Čak i kad se pogledaju slogani, kampanje, obećanja i aduti raznih političmara, i domaćih i stranih, da se primetiti da je obrazovanje retko ili gotovo nikad u fokusu kampanje. Nigde nećete čuti ili pročitati, kao udarni ili fokalni element nešto tipa ''Obrazovanje kao stub našeg društva'' ili ''Obrazujmo se radi bolje budućnosti'' (lupio sam primere, ne bavim se političkim sloganima, fala bogu XD bljak XD ). Uvek je fokus ili na promeni u odnosu na prethodnu vlast (Change, Make Murica great again, Da se oni stari ne vrate), ili na nacionalnom identitetu, ili na ekonomiji, ili na međunarodnom ugledu (pogotovu kod npr Amerike) ili tako nekim papazjanijama. Niko se nikad u fokusu kampanje, a posebno ne u sloganima i pamfletima, ne fokusira na obrazovanje. :D Nisu ludi da sebe i svoje izjave vezuju za obećanja za koja znaju da nikad ne bi mogli da ispune. Pogotovu ne za jedan mandat.
 
Poslednja izmena:
Нису бежали од школства нпр. Финци, па су постигли понешто.

Може се и овде. Само се не зна да ли треба кренути од темеља (ОШ), или од крова (универзитети - са часним изузецима, најслабији део читавог српског друштва, уз здравствени систем).

Па, сматрам да се на нижим нивоима може нешто урадити за изборни циклус (јер је у њему доста млађих жена које су изашле из новијег система и може их се мотивисати на промену). Са универзитетским "елитама", богме, биће чупаво.
 
Poslednja izmena:
Слажем се са @ArhangelStark и @Bender Rodriguez. Управо зато је рад за добробит шкослтва резултат искреног родољубља а не чисто реторичког. И то је прави показитељ да колико год изјаве политичара и чиновника просто прште о родољубљу, патриотизму, национализму (како год га назвали) у пракси га јако мало спроводе. Развој школства, здравства и борба против корупције су одраз најискренијег патриотизма а не фарбање возова у боје заставе, а још мање пљување по комшијама, неминовној глобализацији и слично.
Да се вратим на шкослтво. Пошто имам просветног радника у породици (моја лепша половина) имам доста увида у тренутно стање али и у оно што нас очекује у блиској будућности ако се нешто не промени. Статус просветног радника у друштву је јадан и бедан, а плата је ту само мањи одраз оваквог стања. Неко ће рећи, шта хоће они, ништа не раде, не интересује их добробит ђака већ само њихова плата, имају три месеца распуста и још се жале. Можда је то и тачно за одређени део наставног кадра који је увидео да садашњи вид школства управо форсира такав (не)рад. Али, верујте постоји још увек значајан део наставног кадра који тражи неко достојанство у свом послу, који види своју улогу у развоју друштва и покушава ту улогу на поштен начин да оствари. Они раде свој посао 12 месеци годишње, посао доносе кући, фактички испуњавају осмосатни радни дан на тај начи, сви су високо образовани а имају плате тек нешто веће од касирки са основном школом. Стално су под притиском родитеља који за било коју слабију оцену њихових лењиваца иду у школу да се жале, и тамо неретко и псују наставнике и прете, а држава не пружа никакву заштиту тим наставницима. Не би даље да мрачим, може се о овом причати нашироко, али овим правцем којим се крећемо остаћемо без тог кадра који се заиста труду да нешто одговорно уради, а имаћемо само ове нераднике који све примедбе на њихов рад сређују добрим односима са проблематичним родитељима и наравно добрим оценама тамо где могу очекивати жалбе.
@Пантограф, слажем се за Финску. И веруј ми она се доста помиње од стране наших преписивачких реформатора, али када се преписују неке ствари потребно је употребити и мало мозга како би се реформе прилагодиле нашем стању и менталитету.
 
Велики проблем са школством је што не постоји јасна веза између улагања и резултата, па чак ни гаранције да ће одређена реформа или уложене паре дати резултате (што је посебно лоше јер треба да прође доста времена да би се то видело). Швеђани су се убили да реформишу школство по препорукама психолога и стручњака и резултати на ПИСА тестовима су им се погоршали. А уопште нису нити су икада били неозбиљна држава.

Код нас се полази од претпоставке да се просвета поправља или дизањем плата просветним радницима или улагањем у опрему али ни једно ни друго није тачно будући да 100% зависи од људи а људи су превише сложени да би функционисали као апарат за кафу. Колико има учитеља који су квалитетни и потплаћени толико има и катастрофалних учитеља који не заслужују ама никакву плату за уложен "рад". Могу на лицу места да набројим 10 просветних радника током мог школовања који ама баш ништа нису радили већ су очекивали да деца сама уче из уџбеника а они проводили часове причајући о својим животним проблемима или догодовштинама или разним темама о којима они имају мишљење.

Но дизање плата и куповина паметних табли су мере које се лако постижу и не захтевају ничији посебан труд а корисне су за предизборну пропаганду па је најчешће то "решење".

По мени би озбиљна реформа школства подразумевала:

1. Да се сво градиво учини бесплатно доступним на интернету, са ресурсима за учење, документарцима, снимцима предавања и темељним објашњењима. Ако је могао обичан професор математике да тако нешто ради из хобија може и држава која располаже милијардама евра. То би уједно и могло да надокнади лоше предаваче. У овом случају би дељење таблета било смислено ако се дају најсиромашнијој деци како би и она имала пун приступ образовању.

2. Стандардизација тестова на републичком нивоу, бар за четвртину оцене. Нека 25% оцене носи тест из сваког предмета који би се радио преко Мудла а где би постојала доња граница за пролаз. Без обзира на остатак оцене, без тачних одговора на неке најелементарнија питања не би могао да се положи разред. Ово би бар омогућило да се деца не провлаче у разним школама добијајући све петице а да немају потпуна знања
 
Нису лоши предлози.

А за ово "током мог школовања је било катастрофалних професора" - да, баш сам због тога и написао да систем пун млађих жена које би нешто хтеле да промене. Упркос свим причама о старом "златном добу", нас је у то доба разредна звала "стоко безрјепа", а знање из предмета који је предавала нико није понео даље у значајнијој мери. То је она екипа, Слобина гласачка машинерија, творци пропасти. Солидан број наставног особља које памтим, и из основне и из гимназије, било је живи очај - млађи људи данас ипак у просеку нису такви.
 
Пошто сам ОШ завршио у СФРЈ, средњу школу у СРЈ а факс у СЦГ и да имам увид у школство у РС (преко жене и деце) могу рећи да се у свим овим раздобљима неке ствари нису мењале. Увек је било дивних о одговорних предавача, али и паразита који су примали плату за ништа.
Ипак неке ствари се јесу промениле, у СФРЈ су ђаци имали мотив типа учићу сад да би после могао боље да се запослим и имам коректну каријеру. То се све распало још у СРЈ, али захваљујући некаквој инерцији деца су се још увек трудила да буду "добри ђаци" и ако су на површину на функције почели да испловљавају "лоши ђаци" чији је највећи "квалитет" сналажење криминалном окружењу. То се не односи само на школство, погледајмо само посланичке кандидате на изборима с почетка деведесетих када је било прегршт академика (писаца, лекара филозофа...) и данас када је реално просечно образовање посланика значајно ниже. Не причам ово као поборник СФРЈ што никако нисам, већ као чињенице о распаду друштва услед ратова и криминалне транзиције.
Додатна велика разлика, која се линеарно мењала од времена СФРЈ до данас, су "права" родитеља и деце која су тотално погрешно схваћена и претворена у борбу за добијање бољих оцена заобилазним неправедним путем, где бивају награђена деца бахатих али утицајних родитеља а оштећена деца која покушавају искључиво учењем да дођу до успеха. Тога је увреме СФРЈ па и СРЈ ипак било значајно мање.
 
Велики проблем са школством је што не постоји јасна веза између улагања и резултата, па чак ни гаранције да ће одређена реформа или уложене паре дати резултате (што је посебно лоше јер треба да прође доста времена да би се то видело). Швеђани су се убили да реформишу школство по препорукама психолога и стручњака и резултати на ПИСА тестовима су им се погоршали. А уопште нису нити су икада били неозбиљна држава.

Код нас се полази од претпоставке да се просвета поправља или дизањем плата просветним радницима или улагањем у опрему али ни једно ни друго није тачно будући да 100% зависи од људи а људи су превише сложени да би функционисали као апарат за кафу. Колико има учитеља који су квалитетни и потплаћени толико има и катастрофалних учитеља који не заслужују ама никакву плату за уложен "рад". Могу на лицу места да набројим 10 просветних радника током мог школовања који ама баш ништа нису радили већ су очекивали да деца сама уче из уџбеника а они проводили часове причајући о својим животним проблемима или догодовштинама или разним темама о којима они имају мишљење.

Но дизање плата и куповина паметних табли су мере које се лако постижу и не захтевају ничији посебан труд а корисне су за предизборну пропаганду па је најчешће то "решење".

По мени би озбиљна реформа школства подразумевала:

1. Да се сво градиво учини бесплатно доступним на интернету, са ресурсима за учење, документарцима, снимцима предавања и темељним објашњењима. Ако је могао обичан професор математике да тако нешто ради из хобија може и држава која располаже милијардама евра. То би уједно и могло да надокнади лоше предаваче. У овом случају би дељење таблета било смислено ако се дају најсиромашнијој деци како би и она имала пун приступ образовању.

2. Стандардизација тестова на републичком нивоу, бар за четвртину оцене. Нека 25% оцене носи тест из сваког предмета који би се радио преко Мудла а где би постојала доња граница за пролаз. Без обзира на остатак оцене, без тачних одговора на неке најелементарнија питања не би могао да се положи разред. Ово би бар омогућило да се деца не провлаче у разним школама добијајући све петице а да немају потпуна знања
Као неко ко је радио као просветни радник могу се сложити са одређеним стварима. У просвети, као и у свакој државној организацији у Србији, запошљавање се у најчешћем случају не врши на основу ваљаности него на основу подобности. Заправо не постоји ваљани систем вредновања просветних радника. Везано са тим, залагање на радном месту не доноси никакву добит. Можете, рецимо, бити у топ 5 најбољних наставника хемије у Србији (наравно, када бисмо имали адекватна мерила за то која би и поред залагања наставника узела у обзир и средину у којој ради - просто није исто бити наставник у школи на Врачару и у школи у Црној Трави рецимо) али вам то готово ништа не значи. Неће вам се повећати плата, нећете добити било какав бонус, ваше могућности да напредујете су готово непостојеће. Уџбенике углавном пишу универзитетски професори који никада нису крочили у учионицу, просветни радници су ретко аутори, најчешће су рецензенти који за то добијају неку смешну провизију. Ваш колега који отаљава посао и ви који се максимално залажете и трудите бићете у истој позицији - имаћете исте услове рада и исту плату. Због тога мотивација је изузетно ниска. Млада особа која постане просветни радник бива закопана у једној бирократизованој средини која једноставно убија амбицију. Радник у Лидлу има више простора за напредак. Када додамо на то партократију која је забила канџе и у просвету (додуше знатно мање него друге државне институције) нормално је да се мање људи жели да се бави образовањем наше деце. Не знам колико је познато општој популацији, али ми имамо мањак наставника математике и физике. Раде несвршени дипломци, али и они се често не задржавају у просвети по завршетку студија. Негативан природни прираштај нас спашава већих проблема у недостатку наставног особља.

Што се тиче прве ставке, у потпуности подржавам и сам сам се залагао за то. Већ има доста материјала на интернету, само то није лепо интегрисано са организацијом наставе. За ту интеграцију било би добро да постоји само један комплет уџбеника који би сви ученици користили. Иако постоје разлике код издавача, те разлике су минорне и нису никаква препорука.
Што се тиче друге ставке не могу се сложити. Стандардизовани тестови некада нису најбољи показатељ знања јер од ученика захтевају пуко репродуковање напамет научених података. Зато нисам фан такмичења из већине предмета, јер је то неретко такмичење за које дете има најбоље фотографско памћење.

Будућност просвете у Србији је мрачна. Лепо је досад написано, реформа захтева дуг период и доста рада. Од тога неће бити ништа.
 
Jel i dalje na snazi onaj Divlji zapad po pitanju udzbenika, da svaki pajser od predavaca moze da ima svoju listu udzbenika koje "priznaje" i "ne priznaje"?

* kad kazem svaki pajser od predavaca, mislim upravo na te koji to rade, ne na sve predavace
 
Roditelji u Srbiji veruju u ocene. Oni svakodnevno vide da zalagane, rad i talenat nisu vazni u partijskoj drzavi kao sto je Srbija. Vide da je diplome i ocene sve lakse moguce kupiti, posebno otkada SNS vlada. Zato zele na sto jeftiniji nacin ocene za svoju decu.
 
Evo jos malo razmisljanja kada uhvatite olovku i zaokruzite svoj izbor.
Dela govore? Iako se mnogih ne tice nova fiskalizacija da vas obavestim da sutra ne kukate sto je pijaca skupa ili nema sta da kupite. Ja se bavim pcelarstvom i prodajom meda i deluje da me ta fiskalizacija ne dotice, ali nije tako. Ja, kao i mnogi drugi poljoprivrednici smo proizvodjaci i direktnom prodajom ne bavimo se 365 dana u godini. Deo robe za pijacu menjamo sa kolegama jer normalno je da se specijaliziras za odredjen proizvod da bi bio produktivniji. E sad kad treba da se fiskalizujem zar mislite da cu 365 dana u godini raditi svaki dan na tezgi i placati skupe zakupe i troskove fiskalne kase? I kako da vam dam popust na 10 kg meda? Da, recicete da dam robu nakupcima koji se fiskalizovali. E pa necu, jer nisam lud da me ucenjuju i ne placaju. Da li da ulozim 20.000 evra u sezonu a da poklonim za 10000 ili manje? A sta ako sezona omane kao prethodnih 5 godina? Da li znate da je ove zime u Srbiji uginulo 50% pcela? Da , nekima med nije ni potreban ali te pcele uticu sa 60% i vise procenata na prinos jabuka, tresanja,malina,suncokreta, repice, dunja i td. Koliko ce kostati litra ulja, voca, mesa..... A oni sto misle da se poljoprivrednici obogatise nek objasne sto svi trce u grad ili se otimaju za drzavne jasle? Glasajte za koga hocete a kad se svi uselimo u Beograd na vodi, i svi zaposlimo u drzavnoj upravi ili svi postanemo politicari sta cemo jesti i piti? Pogotovu ove sendvicare , motace kablova,i druge ucenjene i nesposobne da glasaju za strucne sa kupljenim diplomama, one sto im napokon slozise kocke, sredise im stanove u BW, napravise im jeftin metro, auto put i td. Svako zlo samo sebe pojede.
 
@MC_
Ima toga ali mislim da ima i drugih faktora. Pričali smo svojevremeno na susednoj temi o profesorskim kadrovima, na fakultetima. I koji je koncentrat frustracija i nedovršenosti. Ja verujem da se to preliva i na srednje i osnovne škole. Primera radi, ja sam generacija čiji su roditelji odrasli i školovani u posleratnoj SFRJ, a ja sam bio osnovac u SRJ. Tada su mnogi roditelji, odrasli po načelima davno prošlih vremena i država kojih više nema, u školu na razgovor sa predavačima dolazili sa ubeđenjima da:
1) sigurno je dete krivo (''Jaoooo jaoooo šta je sad uradio? Hoće li završiti u popravnom domu ijaoooo ajme mene...'' ) i
2) predavač ne može da bude u krivu, jer on je na papiru ''institucija''. A čim je predavač, sigurno je i vrhunski stručnjak i vrhunski čovek odnosno ličnost za uzor.

Sada te generacije, koje su slušale histerije i za najmanje stvari, postaju roditelji. I ne samo da su razočarani u svoje obrazovanje koje podučava od svega ponešto a ništa konkretno (to je tek tema za sebe), nego kada iz ove perspektive i s ovim znanjem se osvrnu na svoje školske dane i predavače, shvate koliko je tu pacijenata bilo. I naravno da sutradan kad njihovo dete, sada u osnovnoj školi, napravi neku sitnu ludoriju bez štete i povreda, i oni budu pozvani na razgovor, kad vide kako izgleda većina predavača, naravno da će da isprva zauzmu odbrambeni stav. Ja vala svakako bih.

Kad premotam film i setim se nekih predavača iz mojih dana, pogotovu u srednjoj školi (gde je sve nekako izraženije i intenzivnije), shvatim koliko je tu nelečenih frustriranih bu******** bilo. Razni histeričari, narcisi, kompleksaši koji su ubeđeni da je njihov predmet nit univerzuma, oni ''Bog zna za 5, ja za 4, ti u najboljem slučaju za 3 ali realno za 2'' i slični slučajevi. Kada dobijem dete i ako jednog dana budem pozvan na ''razgovor'' zato što je dobilo keca ili zato što je u igri guralo druga koji sedi u stolici po podu učionice ili hodnika, i od toga počnu da mi prave dramu i histeriju... pa vrlo verovatno ću i ja jako brzo preći u odbrambeni stav. Naravno, neću nikad siliti predavača da pokloni ocenu za neznanje. Ali neću vala dopuštati ni da neko od normalnih dečjih ludorija pravi histerije i dramoseraje kao što su mojoj generaciji pravili. :rolleyes:

Dakle, mislim da jedan od, ponavljam - jedan od faktora koji su doveli do ovoga da mnogi današnji roditelji u startu budu u gardu prema predavačima, jeste i to što su sami prošli kroz ekstrem u vidu SFRJ i SRJ mentaliteta, gde se đak smatrao govedom a predavač nepogrešivim bićem. I sada ogorčeni ili prosto siti od toga, prelaze u drugi ekstrem, i ulaze u gard i kad treba i kad ne treba. Odnosno i kad njihovo dete realno nije uradilo ništa loše, ali i onda kada jeste uradilo i treba da snosi odgovornost.


Mnogo je histeričara i nelečenih pajsera i među predavačima. Sve i da smo odgojeni u sjajnom društvu i sjajnoj kulturi (bez kiča, šunda, Pinka, rijalitija), čak i normalna osoba kad vidi neke ljude kojima se daje da predaju deci, da ih ukore, ili pak da budu profesori na fakultetima... ne može ništa drugo nego da uđe u gard ili kritiku.
 
Poslednja izmena:
I koliko je svako od nas duzan para MM F u? 10.000 evra, dolara, .... krompira? Necemo mi vracati, to ce deca ili unuci. A resenje je prosto - OBRAZOVANJE I LUSTRACIJA.
Dakle napraviti skole i zatvore pa ispocetka do uredjenog drustva.
 
Nego o izborima....

Kako je moguce da su sve ili skoro sve stranke korumpirane, bilo da ih korumpira "nasa" vlast ili stranci?
Kako se radi ta korupcija?
 
I koliko je svako od nas duzan para MM F u? 10.000 evra, dolara, .... krompira? Necemo mi vracati, to ce deca ili unuci. A resenje je prosto - OBRAZOVANJE I LUSTRACIJA.
Dakle napraviti skole i zatvore pa ispocetka do uredjenog drustva.

Готово све државе света су задужене до гуше, Србија је тренутно и ок када се пореди са другима (негде на половини глобално, боље од западних земаља).

Више је проблем низак кредитни рејтинг него висина јавног дуга код нас

Свакако ће наредних 50ак година бити турбулентно по том питању јер се оволика глобална задуженост неће решити сама од себе а доследна отплата дугова многих западних земаља би значила вишедеценијску стагнацију ако не и назадовање. Утолико пре што већина презадужених земаља има или ће имати јако брзо негативни природни прираштај
 
Da, kad smo kod duga, nEsam školovao za te stvari (mislim, i jesam, imao 2 ekonomije na faksu al mrka kapa) ali nije mi baš jasno kad se u javnosti i politici dižu frke oko zaduženosti neke države. A onda odem na net i vidim da od 200 država na svetu, svega 10 nema neki dug i uglavnom su neke ostrvske mikronacije. 😄 Tako da ono... ako imamo svet u kome svako svakome duguje nešto... ne znam čemu frka ako je nečiji tj. naš dug u nekim racionalnim granicama.

Takođe sam razmišljao zašto u toj situaciji gde svako međusobno svakome duguje, se ne napravi globalni dogovor i ponište međusobno suprotstavljeni dugovi. Bar ja to tako gledam. Ako SAD duguje Nemačkoj, a Nemačka duguje Britaniji, a Britanija duguje SAD, onda se prosto ponište sva tri do nekog iznosa i ćao zdravo.
Nego o izborima....

Kako je moguce da su sve ili skoro sve stranke korumpirane, bilo da ih korumpira "nasa" vlast ili stranci?
Kako se radi ta korupcija?
Moje neko dugogodišnje zapažanje:
Zato što da bi se bavio politikom, potrebni su ti moć i uticaj. Da bi došao do moći i uticaja, moraš ili da imaš neverovatno puno sreće, ili da te narod voli iz nekog ekstraordinarnog razloga (recimo, da si prvi čovek u svemiru, ratni heroj ili tako neko koga cela nacija zna i ceni). Ili, treća inajčešća opcija, da na neke druge načine skupljaš moć i uticaj. A ti drugi načini često podrazumevaju obraćanje ljudima koji VEĆ imaju neke vrste moći i uticaja. A znamo da moć korumpira i kvari. I da se trgovinom i bildovanjem moći i uticaja uglavnom bave... posebni sklopovi ljudi. Tako da sve i da si ti pošten vođa stranke koji ulazi u nešto iz savesnih razloga, radiš to u sferi društva gde su borbe za prevlast uobičajena stvar i gde ti treba neko da ti pojača uticaj, da ti ''pridobije ljude'' (pa makar i mamljenjem) ili čuva leđa, ili kako god već odlučiš da se probiješ. Što znači da moraš da se petljaš s takvim ljudima. A onda te to petljanje stavlja na njihov dug ili imaju neku polugu nad tobom. To onda znači da, sve i da si ti ušao čist, uredno platio njihove usluge i nastavio svojim putem, sutra kad im zatreba nešto, oni će probati da te iskoriste ili pritisnu. I to se onda tako širi. Mika pritisne Peru, Pera duguje Žiki, Žika je u talu sa nekim korumpiranim Lazom... i onda se sve to međusobno uveže i hteo ne hteo, bivaš usisan u taj ekosistem i klupko korupcije.

Drugim rečima, kad neko pošten i normalan hoće da uđe i bavi se sferama koje podrazumevaju sticanje moći i uticaja (hteo on to ili ne), naravno da će pre ili kasnije naići na već uigrane igrače koji mu neće dati tek tako da im bude konkurencija. I naravno da će, hteo ne hteo, morati da se osloni na druge koji su već iskusni u tome. A to obično znači korupcija kod nekih, nasilje kod drugih, lobiranje kod trećih... I onda jedan vuče drugog koji vuče trećeg, i tako u krug. Zato ja korupciju i zovem Gangrena društva. Jer ne samo što razara i izjeda društvo iznutra, nego vremenom postaje sve veća. Jako jako retko se zaista smanji. Obično je uspeh samo je zadržati da se ne poveća.
 
Poslednja izmena:
Roditelji u Srbiji veruju u ocene. Oni svakodnevno vide da zalagane, rad i talenat nisu vazni u partijskoj drzavi kao sto je Srbija. Vide da je diplome i ocene sve lakse moguce kupiti, posebno otkada SNS vlada. Zato zele na sto jeftiniji nacin ocene za svoju decu.
Okej, i da i ne. Realno gledano, oduvek je to kod nas tako. Ocene su uvek bile bitnije, a ne to da li dete stvarno nauči nešto i da to nešto ume da primeni. A to za kupovinu diploma i sličnog je bilo i pre SNSa, za šta ni oni nisu krivi što je danas i dalje tako.

Zašto tako mislim? Zato što kod nas vlada kultura "imaš li vezu". I tu o svakoj sferi svakodnevnog života. Od majstora za ovo, preko do nekog posla, do nameštanja npr. tendera. Imamo taj fenomen da za svašta nešto nekoga pitamo da li može da nam pomogne da to uradimo "nezvanično". Hoćeš kod nekog doktora specijaliste? Pitaj komšinicu Živku, ona ima bratanca koji radi kao čistač u Kliničkom.

Zato i danas imamo takvu vladu. Hoćeš posao? Imaj knjižicu. Trebaju ti pare za nešto? Imaj knjižicu. Vidim i da se povela polemika o školstvu i da je to jedan od velikih uzročnika današnje situacije. Ja se tu ne bih složio. Pre je to vaspitanje, kultura i pokazivanje mlađim generacijama da se nešto može uvek uraditi na neki muljavi način. Zato će pre neko naći posao negde preko nekoga, pre nego što će se prijaviti na konkurs i ići na razgovor.

A da to rešimo treba nam previše godina. Nije tu samo "e smaknuli smo ove, biće nam bolje", jer onda posle toga sledi "e znam ovog novog na vlasti, napravićemo neki dil, ima dobru stranku biće posla". Društvo mora uporedo da se menja.
 
Mislim da se to sa vezom i nepotizmom neće nikad rešiti. Mislim da je to deo našeg mentaliteta i da tu prosto nema pomoći. Kad kažem ''neće nikad'' mislim neće ovog veka. A šta će biti sledećeg, to bog sveti zna. Ali ne mogu da zamislim Srbiju, tj. sve Srbe kao kolektiv, da se odriču tih nekih plemenskih mentaliteta i odlika u ovom veku.
 
Vrh