Delija
Expert
- Učlanjen(a)
- 03.01.2010.
- Poruke
- 8.508
- Pohvaljen
- 18.578
Протести против Вучића трају 10 година. Против Слобе у цугу само 3 а требало је и бомбардовање, комадање државе, милион избеглица и санкције како би народ био још незадовољнији. Али и 76мил$ у кешу из циа фондова.
У чему смо то конкретно успели? У броју пратилаца на инстаграму, у међусобном осећају поштовања, љубави и радости а за ова 4 месеца држава и режим су драстично гори. Институције не да не раде него су сада усмерене директно против народа а конкретно данас смо мање безбедни него икада а најнебезбеднији смо били у тренутку најмирнијег протеста у историји човечанства са толиком бројком. Дакле режим је у ова 4 месеца испунио своју деценијску квоту разарања.
Једини успех који прихватам јесте почетак формирања каквог-таквог грађанског друштва, што само значи да смо даље од циља него што смо мислили. И нешто мало успеха на локалу где су те мини буне модус операнди који реално сви желе али онда чим дође до критичне масе креће некаква интерна контрареволуција која веже руке свима.
Успели смо да силу од 5000, 500 ветерана и 50 000 спремних на све усмеримо на контролу сопствене масе и снаге уместо на теорористички режим и ону шаку јада коју су једва скупили
10 година истог, десет година колапса и некакве асиметричне манифестације љубави и мира док је зулум све већи. По мени, то се одавно претворило у некакав патолошки однос неке угрожене групе која пружа међусобну подршку док се реални догађаји одвијају изван тог круга угрожених.
По заставама које доминирају види се а и осећа се да је устанички менталитет међу народом доминантан аи код великог дела студената. Људи свих профила, доби и статуса су узимали по три дана слободно очекивајући борбу са режимом и мајање по граду и свака част том спремном, набријаном народу што је испоштовао договорено и никаакв инцидент није направио. Сада је на студентима да испоштују вољу оних који су их 4 месеца здушно подржавали.
А што се мене тиче, 10 година шетања је више него доста. Што мирнији протести то већа опасност. А како је људима лакше да слушају, гледају и живе ову свакодневну тортуру него мало пендречења сваког хиљадитог из масе то ми никада неће бити јасно.
И ово није дефетизам, ово је пресек стања након 4 месеца, 10-15-25 година борбе, како коме.
У чему смо то конкретно успели? У броју пратилаца на инстаграму, у међусобном осећају поштовања, љубави и радости а за ова 4 месеца држава и режим су драстично гори. Институције не да не раде него су сада усмерене директно против народа а конкретно данас смо мање безбедни него икада а најнебезбеднији смо били у тренутку најмирнијег протеста у историји човечанства са толиком бројком. Дакле режим је у ова 4 месеца испунио своју деценијску квоту разарања.
Једини успех који прихватам јесте почетак формирања каквог-таквог грађанског друштва, што само значи да смо даље од циља него што смо мислили. И нешто мало успеха на локалу где су те мини буне модус операнди који реално сви желе али онда чим дође до критичне масе креће некаква интерна контрареволуција која веже руке свима.
Успели смо да силу од 5000, 500 ветерана и 50 000 спремних на све усмеримо на контролу сопствене масе и снаге уместо на теорористички режим и ону шаку јада коју су једва скупили
10 година истог, десет година колапса и некакве асиметричне манифестације љубави и мира док је зулум све већи. По мени, то се одавно претворило у некакав патолошки однос неке угрожене групе која пружа међусобну подршку док се реални догађаји одвијају изван тог круга угрожених.
По заставама које доминирају види се а и осећа се да је устанички менталитет међу народом доминантан аи код великог дела студената. Људи свих профила, доби и статуса су узимали по три дана слободно очекивајући борбу са режимом и мајање по граду и свака част том спремном, набријаном народу што је испоштовао договорено и никаакв инцидент није направио. Сада је на студентима да испоштују вољу оних који су их 4 месеца здушно подржавали.
А што се мене тиче, 10 година шетања је више него доста. Што мирнији протести то већа опасност. А како је људима лакше да слушају, гледају и живе ову свакодневну тортуру него мало пендречења сваког хиљадитог из масе то ми никада неће бити јасно.
И ово није дефетизам, ово је пресек стања након 4 месеца, 10-15-25 година борбе, како коме.