Evo jednog odličnog teksta iz štaba (da ne kažem pera) Belog:
Početak marta. Kampanja jedva da je počela, veliki igrači su polako rezervisali sportske hale i svečane sale, a Ljubiša Preletačević Beli je kretao u sakupljanje izjava podrške za svoju kandidaturu. Ni on ni njegov tim nisu imali vremena da se bave kampanjom dok ne završe tu formalnost - preko 10.000 od notara overenih potpisa. Međutim, mediji su se zagrevali iz dana u dan. Od upada jedinice SAJ u Mladenovac, preko opstrukcija notara, sve do velikog finala u RIK-u. Što bi rekao naš narod, zašto jednostavno, kada može komplikovano? Bez ikakvog fokusa na medijskoj kampanji, bez jednog jedinog dinara, članci su se punili vestima o Belom, o dugačkim redovima ispred prostorija za potpisivanje, o notarima koji su okretali leđa, o pokušaju da se ospori volja 12.640 potpisnika izjave podrške predsedničkom kandidatu.
Kao što sam pisao u nekoliko navrata poslednjih meseci, svaki pritisak vlasti na građanski pokret „Beli – Samo jako!“ je uvek donosio sasvim suprotne rezultate (Zašto je vlast nervozna?). Takođe, pominjao sam i kakav efekat može Beli da ima u biračkom telu i na taj način učini ishod izbora neizvesnijim (Na korak do izbora), baš kao što se desilo prošlog aprila u Mladenovcu.
Ono što se dešavalo prošle nedelje, ipak je otišlo korak dalje od svih hipoteza. Ovih dana se javljaju razni „marketinški stručnjaci“ koji bi da poboljšaju i pojačaju kampanju, koji bi da utvrde „ciljnu grupu“ kojoj treba da se obrati Beli, pokazujući duboko neznanje i nerazumevanje lika Ljubiše Preletačevića Belog. Ko je danas potreban Belom?
Na prvom mestu, ne juri Beli nikakvu ciljnu grupu, već je svojom pojavom i stavom sam postao „ciljna grupa“ nezadovoljnih birača koji ne vide izlaz iz partokratije koja nam ubija energiju i budućnost, praveći društvo po svojoj partijskoj meri - jadno društvo. Beli nije političar, on budi društvo, on vraća veru u mogućnost izlečenja.
On je doktor za društvo. Svako ko je pomislio da je dajući podršku Belom dao i sav svoj doprinos ozdravljenju našeg društva, veoma se prevario. Potpis i glas za Belog su početak, ali ukoliko svi ti ljudi budu stajali i čekali da Beli nešto promeni, napravićemo istu grešku kao i toliko puta do sada. Niko, pa ni Beli, ne može da preuzme tu odgovornost i taj posao na sebe (poznata floskula političara kada „uzjašu“ neku funkciju – „preuzeli smo odgovornost“).
Glasač Belog Preletačevića mora da bude osoba koji će promenu društva krenuti od sebe. Od pozitivnog delovanja unutar porodice, komšiluka, lokalne zajednice - pozitivnog stava prema životu. U tom slučaju, uloga političara je samo jedna - DA NE SMETA. To mora da bude Beli, političar koji ne smeta i koji podržava poštene ljude koji obavljaju svoj posao. To su ljudi koji će pomagati Belom u ostvarivanju sna pravednije Srbije – ljudi koji do sada nisu mogli da rade svoj posao kako treba zato što su trpeli političke pritiske. Njima treba Beli, a verujem da je ta relacija uzajamna.
Beli mora da ukloni politički i institucionalni pritisak na društvo. Svako ko očekuje nešto drugo od Belog kao preCednika, moraće da preispita svoj odnos prema partijama i političarima, ulažući dodatnu energiju da se oslobodi tereta partokratije.
Mediji vole Belog. Neki su mu naklonjeni čak i na ličnom nivou, međutim ima i onih koji su samo iz ličnog interesa pritrčali na njegovu stranu, popunjavajući svoje stupce kao da prenose rijaliti šou, pumpajući priču i činjenice iz sebi poznatih razloga. Ti mediji Belom ne trebaju. Njegova internet kampanja je već ocenjena kao najbolja ikada u Srbiji, tako da mu ne treba nikakva naknadna pamet ili šlihtanje.
Ne juri Beli glasače koji će ga podržati, već je on prepoznat od njih, naprasno je postao personifikacija njihove želje za odbacivanjem partokratskih okova.
Jedina direktna poruka koju bih mogao da prenesem glasaču pred izbore 02. aprila je: Ukoliko imaš energije da promenu društva započneš od sebe, a da ti novi političari budu podrška u tome, ili bar da ne smetaju, podrži Belog. Ukoliko želiš da ti Beli završi posao koji nisi u stanju da uradiš sam, onda menjaj svog kandidata!
Na kraju bih se vratio na pitanje iz naslova. Da li posle Tomislava Nikolića postoje neozbiljni kandidati za mesto predsednika Srbije? Mislim da na ovo ne moram ni da odgovorim... To je institucija koju ćemo morati da obnavljamo zajedno.
