A ima i ovakvih mišljenja (bez sumnje naručenih od strane SNSa) 
недеља, 07.02.2021. у 22:00
Александар Апостоловски
БАЛКАНСКИ ЕВЕРГРИН
Ведрана вакцинисана, кад ће Дејо и Хандке
Земље које су седеле само на једној столици, лупиле су о земљу, суочене са колапсом у набавци вакцина. Испоставило се да је, седењем на неколико столица, Вучић уместо на поду, завршио на угаоној гарнитури
Ко би рекао да су Срби почели да користе вештачку интелигенцију? Ћушнули су је, ваљда алгоритамски, у интернет дигиталну платформу за испоруку и заказивање вакцина „Систем за управљање имунизацијом Републике Србије”, па народ у реалном времену може да прати обавештења о напретку, праћењу и распореду вакцинација.
Када користимо природну интелигенцију, онда већ долази до одређених сметњи на везама, па се мислим, користећи свој непрскани и-ку, зашто су се поједине душе толико узнемириле јер се Ведрана Рудан шприцнула у Србији. Наравно да је хрватска књижевница могла да у тишини прими вакцину у Србији, али ко може да замисли Ведрану како се шуњајући приближава Београду. Наравно да је авантуру распукнула на свом блогу, мада се од ње не очекује толико романтике. Пише жешће од сваког мушкарца. Уследила је класична епска гунгула: Коме ли је, мајчин сине, Ведрана мазнула вакцину? Није никоме, јер када читате њене књиге и гледате њене драме, не узимате јој крв да бисте утврдили чија је и одакле је. То се не утврђује бројећи крвна зрнца, браћо и сестре. И да тиме коначно завршимо с том бедастоћом.
Него, зна ли неко да ли се вакцинисао Петер Хандке? Такве које сврби мишица док размишљају о Ведрани, можда би Хандкеу рекли – извини нобеловче, имамо лек који ти може продужити живот, био си ту кад си нам требао, али реши то сада са другом Себастијаном. Замислимо и ово: Дејо Савићевић, Роби Просинечки, Дарко Панчев, Илија Најдоски и Рефик Шабанаџовић долазе на нашу границу, а ми их враћамо. Ко сте ви, момци? Играчи Црвене Звезде који су освојили Бари, били су, заправо, репрезентација Југославије. Извините Дарко и Илија, снађите се. Роби, бриши назад, нека ти вакцину да Пленковић, а ти Дејо, реши то са Милом и Кривокапићем, или са Берлусконијем.
„Србија и друге земље које су показале сувереност у набавци вакцина постају глобални шампиони вакцинације”, констатује амерички магазин „Форбс” и у тој реченици се заправо сумира спољна политика Србије. То ће рећи да кинеске, руске и америчке вакцине нису пале са неба како би Вучић могао да се коначно насмеје ујутру када чита силне похвале светских медија. Хвале га са више ентузијазма него Пинк. Али требало је имати не само политичку идеју већ и храброст, па постати једина земља у Европи која није увела санкције Русији и још куповати њихове мигове, уз војну параду пред Путином усред Београда. Требало је и одолети притисцима са Запада и склопити пријатељство с Пекингом, као кључна земља на новом кинеском путу свиле који се рачва ка Европи, што је подразумевало продају „Железаре Смедерево”, Борских рудника, градњу ауто-путева и модерне пруге ка Будимпешти.
Требала је још једна мала ситница. Србија никада у међународним организацијама није гласала против интереса Русије и Кине, иако је због тога добијала пацке западних пријатеља, поготово када су те примедбе могле да се претворе у скидање Вучића из премијерске, па потом и председничке фотеље.
Седећи на неколико столица и не раскидајући политичке и економске везе са Ангелом Меркел, стварајући нове са Емануелом Макроном, уз геополитичку концесију Београдског аеродрома француском Вансију, после чега се Макрон потрудио да подужи текст на Калемегдану прочита на српском, далеко правилније него ЊКВ, Вучићу су многи предвиђали да ће, поред толико столица на којима се башкари, једног тренутка треснути о земљу. Међутим, суочен са короном, свет је почео тектонски да се мења, па се показало да су оне земље које су седеле само на једној столици, лупиле о земљу, суочене са колапсом у набавци вакцина.
Испоставило се да је, седењем на толико столица, Вучић завршио на угаоној гарнитури, имајући у виду ефекте Слобине неуротичне политике и Титово умеће да ове уклете крајеве претвори у екстериторију на којој ће се правити међународни дилови. Себична трка највећих земаља око отимања маски, потом респиратора и коначно, јагма за вакцинама на међународном тржишту, где је било свега осим солидарности, учинила је да су чак и Немачка и Француска остале на цедилу, што ће рећи без довољно цепива, тако да, барем према последњим изјавама бриселских званичника, „спутњик В” изненада постаје лек, а не биолошко оружје.
За то време, Вучић се већ чуо са Путином, договарајући заједничку производњу вакцина „спутњик ве” у Србији. И Јелена Милић је, иако је могла да бира, изабрала руску, што је показало да се приближавамо вакциналном детанту: Јелена би у НАТО, са спутњиком у крви.
Када је Србија дала 8.000 доза „Фајзерових” вакцина Северној Македонији, није то била само комшијска солидарност већ и ширење меке моћи у региону. Док Софија појачава идентитетске претензије ка Скопљу, Београд шаље вакцине. И не тражи да Гоце Делчев постане Србин. Није избројано ни колико се Албанаца са Косова изненада сетило старих, српских докумената, али је приметно њихово присуство око центара за вакцинацију у Врању и околини. И треба да долазе! Можда би Вучић требало да размисли о томе да предложи институцијама у Приштини да се Албанци вакцинишу цепивима које би им бесплатно испоручио Београд, без икаквих условљавања. Знамо шта би одговорили Курти и екипа, али како би на то реаговали Албанци, како Срби којима је Косово света српска земља, а како они који набавку вакцина користе за политичку борбу.
Гунгула у најави!
недеља, 07.02.2021. у 22:00
Александар Апостоловски
БАЛКАНСКИ ЕВЕРГРИН
Ведрана вакцинисана, кад ће Дејо и Хандке
Земље које су седеле само на једној столици, лупиле су о земљу, суочене са колапсом у набавци вакцина. Испоставило се да је, седењем на неколико столица, Вучић уместо на поду, завршио на угаоној гарнитури
Ко би рекао да су Срби почели да користе вештачку интелигенцију? Ћушнули су је, ваљда алгоритамски, у интернет дигиталну платформу за испоруку и заказивање вакцина „Систем за управљање имунизацијом Републике Србије”, па народ у реалном времену може да прати обавештења о напретку, праћењу и распореду вакцинација.
Када користимо природну интелигенцију, онда већ долази до одређених сметњи на везама, па се мислим, користећи свој непрскани и-ку, зашто су се поједине душе толико узнемириле јер се Ведрана Рудан шприцнула у Србији. Наравно да је хрватска књижевница могла да у тишини прими вакцину у Србији, али ко може да замисли Ведрану како се шуњајући приближава Београду. Наравно да је авантуру распукнула на свом блогу, мада се од ње не очекује толико романтике. Пише жешће од сваког мушкарца. Уследила је класична епска гунгула: Коме ли је, мајчин сине, Ведрана мазнула вакцину? Није никоме, јер када читате њене књиге и гледате њене драме, не узимате јој крв да бисте утврдили чија је и одакле је. То се не утврђује бројећи крвна зрнца, браћо и сестре. И да тиме коначно завршимо с том бедастоћом.
Него, зна ли неко да ли се вакцинисао Петер Хандке? Такве које сврби мишица док размишљају о Ведрани, можда би Хандкеу рекли – извини нобеловче, имамо лек који ти може продужити живот, био си ту кад си нам требао, али реши то сада са другом Себастијаном. Замислимо и ово: Дејо Савићевић, Роби Просинечки, Дарко Панчев, Илија Најдоски и Рефик Шабанаџовић долазе на нашу границу, а ми их враћамо. Ко сте ви, момци? Играчи Црвене Звезде који су освојили Бари, били су, заправо, репрезентација Југославије. Извините Дарко и Илија, снађите се. Роби, бриши назад, нека ти вакцину да Пленковић, а ти Дејо, реши то са Милом и Кривокапићем, или са Берлусконијем.
„Србија и друге земље које су показале сувереност у набавци вакцина постају глобални шампиони вакцинације”, констатује амерички магазин „Форбс” и у тој реченици се заправо сумира спољна политика Србије. То ће рећи да кинеске, руске и америчке вакцине нису пале са неба како би Вучић могао да се коначно насмеје ујутру када чита силне похвале светских медија. Хвале га са више ентузијазма него Пинк. Али требало је имати не само политичку идеју већ и храброст, па постати једина земља у Европи која није увела санкције Русији и још куповати њихове мигове, уз војну параду пред Путином усред Београда. Требало је и одолети притисцима са Запада и склопити пријатељство с Пекингом, као кључна земља на новом кинеском путу свиле који се рачва ка Европи, што је подразумевало продају „Железаре Смедерево”, Борских рудника, градњу ауто-путева и модерне пруге ка Будимпешти.
Требала је још једна мала ситница. Србија никада у међународним организацијама није гласала против интереса Русије и Кине, иако је због тога добијала пацке западних пријатеља, поготово када су те примедбе могле да се претворе у скидање Вучића из премијерске, па потом и председничке фотеље.
Седећи на неколико столица и не раскидајући политичке и економске везе са Ангелом Меркел, стварајући нове са Емануелом Макроном, уз геополитичку концесију Београдског аеродрома француском Вансију, после чега се Макрон потрудио да подужи текст на Калемегдану прочита на српском, далеко правилније него ЊКВ, Вучићу су многи предвиђали да ће, поред толико столица на којима се башкари, једног тренутка треснути о земљу. Међутим, суочен са короном, свет је почео тектонски да се мења, па се показало да су оне земље које су седеле само на једној столици, лупиле о земљу, суочене са колапсом у набавци вакцина.
Испоставило се да је, седењем на толико столица, Вучић завршио на угаоној гарнитури, имајући у виду ефекте Слобине неуротичне политике и Титово умеће да ове уклете крајеве претвори у екстериторију на којој ће се правити међународни дилови. Себична трка највећих земаља око отимања маски, потом респиратора и коначно, јагма за вакцинама на међународном тржишту, где је било свега осим солидарности, учинила је да су чак и Немачка и Француска остале на цедилу, што ће рећи без довољно цепива, тако да, барем према последњим изјавама бриселских званичника, „спутњик В” изненада постаје лек, а не биолошко оружје.
За то време, Вучић се већ чуо са Путином, договарајући заједничку производњу вакцина „спутњик ве” у Србији. И Јелена Милић је, иако је могла да бира, изабрала руску, што је показало да се приближавамо вакциналном детанту: Јелена би у НАТО, са спутњиком у крви.
Када је Србија дала 8.000 доза „Фајзерових” вакцина Северној Македонији, није то била само комшијска солидарност већ и ширење меке моћи у региону. Док Софија појачава идентитетске претензије ка Скопљу, Београд шаље вакцине. И не тражи да Гоце Делчев постане Србин. Није избројано ни колико се Албанаца са Косова изненада сетило старих, српских докумената, али је приметно њихово присуство око центара за вакцинацију у Врању и околини. И треба да долазе! Можда би Вучић требало да размисли о томе да предложи институцијама у Приштини да се Албанци вакцинишу цепивима које би им бесплатно испоручио Београд, без икаквих условљавања. Знамо шта би одговорили Курти и екипа, али како би на то реаговали Албанци, како Срби којима је Косово света српска земља, а како они који набавку вакцина користе за политичку борбу.
Гунгула у најави!
