Šta je novo?
Od:
Filteri

Izbori 2024

Kasniš, postavljeno je to, daj novo.😊
ps jesi ti primalac krošea???
 
јок, само нисам испратио да је већ било

ово је са твитера
 
Sad guglah, i jedan rezultat veli: Parče durdubaka je odličan mamac za cverglana... 😁
 
Jedan poznati nemački logoreični mešetar, je početkom 19. veka popularizovao pojam aufhebung/aufheben, koji otprilike znači: apstrahovati nešto, i sa tim kao naukom, produžiti dalje.
Problem sa ovdašnjim antirežimskim kružoocima, je što se ništa ne uče na sopstvenim greškama, greškama koje uporno nižu sad već tuce godina, nego poslovično srljaju, ponavljajući ih redovito.

Možda to namerno rade, možda su naterani, a možda su i ne baš bistri. 🤷
 
Screenshot_20241212_113632_com.instagram.android_edit_290785351002503.jpg
 
Novosadska opozicija je saopštila da je direktor Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika "Železnica Srbije" Vlado Batnožić suspendovao pet zaposlenih koji su učestvovali u odavanju pošte poginulima na novosadskoj železničkoj stanici tokom "15 minuta tišine" prošlog petka
 
Od 1990. godine živim u Beogradu i nema tih protesta, demonstracija, štrajkova, na kojima nisam bila aktivan učesnik... danima sam se smrzavala na ulici 1991., ispred Narodnog pozorišta, kad je Vuk Drašković visio sa terase i lepo besedio o patriotizmu i srBstvu, a mi dizali tri prsta...
Vuk Drašković nas je izdao.
Kad su studenti krenuli peške iz Studenjaka, na Brankovom mostu nas je čekala policija sa gumenim mecima. Dragan Djilas je kao student prorektor predvodio nas protest, na taj način je postao naš heroj i na neki način lider naše borbe. I Djilas nas je izdao.
Posle smo prešli kod Terazijske česme, pa nas je preuzeo Branislav Lečić, koji je još lepše izgledao i još lepše pričao bajke, pa nas je od revolucije preveo u Plišanu evoluciju i on nas je izdao...
Sledećih godina smo svakog 9. marta izlazili na ulice, zatvarali se na fakultete, gutali suzavac, dobijali upale pluća od vodenih topova...
1996. kao student Fakulteta dramskih umetnosti sam bila jedan od inicijatora protesta, organizivala da studenti krenu peške do Studentskog trga. Priključio nam se Čedomir Jovanović, mršuljavi momčić, sa krivim zubima, koji je postao zvezda protesta sa sve štampanjem majica i bedževa "Čedo, oženi me"... svedok sam bila kako ga vrbuju, okreću, prevrću, kupuju... i Čeda nas je izdao...
Lupali smo šerpama, šetali po gradu, vikali "Slobo Sadame!", plakali od suzavca, kitili cvećem i recitovali ljubavne pesme mladim policajcima, koji su stajali u kordonima i sa kojima smo se sprijateljili, nikad ih nismo mrzeli...
I došao je 5. oktobar, stajala sam opet u gomili, bežala pred stampedom, vikala dok mi ne popucaju glasne žice, jer tražimo da se prizna pobeda Vojislava Koštunice... i uspeli smo... on je postao predsednik. I počela je demokratija. I Vojislav Koštunica nas je izdao.
I svaka stranka posle nas je izdala...
Demokratska stranka nas je najviše izdala, jer je u svoje redove primila SPS, protiv kog smo sve ovo prolazili, oni su ih abolirali, sprali njihova nepočinstva i postavili da večito vladaju. Onda nas je Boris Tadić najviše izdao jer je od radikala napravio SNS.
Ja sam odustala od menjanja vlasti na ulici. Pokušala sam da udjem u sistem, da okupim neke čestite ljude oko sebe i da se ne stidim pred svojom decom kad me pitaju da li sam nešto pokušala da uradim. I jesam. Pokušala sam. Ušla u sistem, postala narodni poslanik, bila na listi sa jednom strankom, presedništvo stranke odlučilo da udje u skupštinu sa drugom strankom. Preplakala sam, ali sam ipak odlučila da udjem i nešto probam da uradim.
To je bio najgori period u mom životu. I shvatila sam da me je i sistem izdao...
Okrenula sam ledja svemu. Živim u svom malom svetu, okruzena dragim ljudima, pozorištem, kuvanjem, knjigama... svet menjam tako što svoju decu vaspitavam da budu dobri ljudi, plemeniti, vredni i što igram svoje predstave, posle kojih se ljudi osećaju dobro i požele da i sami budu hrabri, jaki i plemeniti kao Milunka Savić.
Dirljiva mi je ova energija studenata, jer me vraćaju u ono moje vreme, kad sam i ja bila puna vere da ću promeniti svet. I navijam a njih i molim se Bogu da i njih ne izdaju, kao što su nas izdvali...

Vesna Stankovic

(Zanimljivo, sad iskopah na Fb. Cotra ce se oduseviti)
 
Bio sam, stajali na uglu Majke Jevrosime. Ajde ovako, i nije cinizam, no realnost.

Protesti 90ih, su bili inicirani zaistinskim egzistencijalnim strahom učesnika/naroda, dok su danas uglavnom povod za kačenje mnogosmojaki-čegevarastih klipova/fotki, i izražavanje hipster-bunta (a posle ćemo negde na moka frapućino s cimetom, i struganom čokoladom).

Nebrojeno puta se to u poslednjih 12 godina, barem u Beogradu, pokazalo kao istina - od najsvežijih 1od5miliona, Srbija Protiv Nasilja, do ovih sad.

Najplastičnije: da je padala kiša, garantujem da bi manje od 50% ljudi koji su večeras bili, došlo. 😉
 
ozu je napisao(la):
Bio sam, stajali na uglu Majke Jevrosime. Ajde ovako, i nije cinizam, no realnost.

Protesti 90ih, su bili inicirani zaistinskim egzistencijalnim strahom učesnika/naroda, dok su danas uglavnom povod za kačenje mnogosmojaki-čegevarastih klipova/fotki, i izražavanje hipster-bunta (a posle ćemo negde na moka frapućino s cimetom, i struganom čokoladom).

Nebrojeno puta se to u poslednjih 12 godina, barem u Beogradu, pokazalo kao istina - od najsvežijih 1od5miliona, Srbija Protiv Nasilja, do ovih sad.

Najplastičnije: da je padala kiša, garantujem da bi manje od 50% ljudi koji su večeras bili, došlo. 😉
Kliknite za proširenje...

Ovakve stvari su svakako neophodne bez obzira na rast standarda u odnosu na devedesete. Opoziciono glasačko telo je nezadovoljno, a SNS mora pasti u Beogradu da bi mašinerija ozbiljno počela da krklja.

Mislim da nema ništa loše u tome što se više ne protestuje za elementarne životne uslove, već za neki malo viši nivo uređenja države. Znači da smo se mrdnuli na bolje zadnjih nekoliko decenija. Da je ostalo isto kao u vreme Slobe, zabrinuo bih se mnogo više.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh