Груба политичка расподела снага у Србији има следећи тренд, из кога је јасно видљив трајни пад популарности власти:
Ипак, опозицији не одговарају избори из више разлога:
- Црвено црни блок и даље може да добаци 2,000,000 гласова, и поред нешто слабијег рејтинга и тренда;
- Изборни услови су и даље катастрофални;
- Прозападни блок је стравично фрагментисан, и на свако мало се шаљу сигнали даљих подела;
- На десници влада страшна конфузија, и чини се да нико не зна како да артикулише конкретне идеје и консолидује гласаче;
- Евентуална нова лица (Студенти, Јешић) или потпуно нови блок (Милић), су најмање 6 месеци удаљени од неког озбиљног политичког резултата.
Евентуални референдум који је Вучић поново понудио, би већ био занимљивија опција, ако би се заиста радило о плебисциту за и против Вучића. Ту би он могао да рачуна на резултат од скоро 2,5 милиона гласова - сви знамо како. А рачуна на то да све опозиционе снаге до сада нису успеле да пређу 1,5 милион, па нека буде и 2 милиона у неком идеалном синергијском деловању против њега. Управо ту лежи велика замка, јер би се опозиционе снаге полакомиле да су коначно близу успеха, а заправо шансе да он уради нешто што би значило његов крај, су минималне.
Мислим да је дошао тренутак да му се отказује послушност, и да се сви његови поступци игноришу, јер сада постоји нека врста критичне масе за то. Он се у таквој врсти проблема јако лоше сналази. Замислите да се обрати јавности, а да јавност уопште више и не реагује, или да се поред студената, прикључе пољопривредници, просветни радници, адвокати... Да захтеви буду мало конкретнији, у смислу прелазне владе, потпуно независног РЕМ-а, тужилаштва, па онда избори након 6 месеци.
Ипак, опозицији не одговарају избори из више разлога:
- Црвено црни блок и даље може да добаци 2,000,000 гласова, и поред нешто слабијег рејтинга и тренда;
- Изборни услови су и даље катастрофални;
- Прозападни блок је стравично фрагментисан, и на свако мало се шаљу сигнали даљих подела;
- На десници влада страшна конфузија, и чини се да нико не зна како да артикулише конкретне идеје и консолидује гласаче;
- Евентуална нова лица (Студенти, Јешић) или потпуно нови блок (Милић), су најмање 6 месеци удаљени од неког озбиљног политичког резултата.
Евентуални референдум који је Вучић поново понудио, би већ био занимљивија опција, ако би се заиста радило о плебисциту за и против Вучића. Ту би он могао да рачуна на резултат од скоро 2,5 милиона гласова - сви знамо како. А рачуна на то да све опозиционе снаге до сада нису успеле да пређу 1,5 милион, па нека буде и 2 милиона у неком идеалном синергијском деловању против њега. Управо ту лежи велика замка, јер би се опозиционе снаге полакомиле да су коначно близу успеха, а заправо шансе да он уради нешто што би значило његов крај, су минималне.
Мислим да је дошао тренутак да му се отказује послушност, и да се сви његови поступци игноришу, јер сада постоји нека врста критичне масе за то. Он се у таквој врсти проблема јако лоше сналази. Замислите да се обрати јавности, а да јавност уопште више и не реагује, или да се поред студената, прикључе пољопривредници, просветни радници, адвокати... Да захтеви буду мало конкретнији, у смислу прелазне владе, потпуно независног РЕМ-а, тужилаштва, па онда избори након 6 месеци.
