Na Golom otoku je koliko se sećam bilo i Staljinista?
S druge strane mora da su urbanistički plan za Novi Beograd pravili do '44... Jer su ga fucking dobro napravili
neinteligentna bića najveći i najuspešniji poduhvat u 20. veku a vezano za ovaj grad ili bilo koji grad bivše Jugoslavije ne bi mogli napraviti... Od kad god da su projekti. Sproveli su ga u delo upravo prosvećeni komunisti. Tj deo među njima koji očigledno nije u potpunosti isključivao struku kao danas...
Dobar deo elite jeste stradao, ali su komunjare znale tačno koga da poštede, a koga ne, vezano za to od koga će imati korist (a sama elita nije imala preterano kičme da se drži ranije iznetih stavova). Tu čak nije bio ni neki kontinuiran princip kako je nekome suđeno za kolaboraciju i "kolaboraciju".
Posle toga je sledilo i ubacivanje njihovih uhoda i "delioca pravde" na fakultet.
Pošto si i sam pomenuo da je interesantnije kada govorimo sa primerima iz istorije, da ilustrujem sa par intelektualaca:
Viktor Novak - predratni profesor, potpisao na zahtev okupatora Proglas srpskom narodu (o borbi protiv komunista). Rezultat - Lik nije trpeo nikakve sankcije, čak šta više, objavljuju mu Magnum Crimen ubrzo posle rata.
Veselin Čajkanović - predratni profesor, nije potpisao, i pored zahteva okupatora, Proglas srpskom narodu. Rezultat - zbog činjenice da nije bio simpatizer KPJ uklonjen sa fakulteta, skončao život u bedi, a njegova porodica rasprodaje kućnu biblioteku da bi preživela.
Ivan Božić (inače Srbin katolik) - predratni asistent, držao nastavu tokom okupacije. Rezultat - uselio mu se udbaš u stan i živeo sa njim i njegovom ženom. Odbijen četiri ili pet puta da ga prime u SANU kao dopisnog člana. Na kraju je relativno mlad umro od muke.
I naravno, na kraju meni najmanje mio primer:
Vasa Čubrilović - poznat kao pripadnik Mlade Bosne, učesnik atentata na prestolonaslednika Ferdinanda. Pre DSR prilično prosrpski nastrojen. Lojalan tokom DSR vladi u Londonu (bio i ministar u prelaznoj vladi Federativne Jugoslavije). Pred sam rat održao predavanje kako je rešenje kosovskog problema iseljavanje Albanaca sa Kosova i Metohije (mislim da je pominjao i prisilne metode). Kad ono, završio se DSR i čovek iznenada postade najveći Jugosloven, ubeđeni komunista, delilac pravde itd. Čak je i tokom pisanja Memoranduma (od kog je neopravdano napravljen bauk i izmišljano svašta, o Načertaniju da tek ne govorim) izražavao neki protest, ako se dobro sećam.
Komunista izuzetno zameram, pored uklanjanja dela elite, to postavljanje poltrona i udbaških službenika na fakultete. Da se razumemo, postojalo je to i pre DSR, ali je sa dolaskom KPJ na vlast eskaliralo i da danas trpimo posledice. Zapravo, danas nam je to stanje prihvaćeno ko dobar dan.