Рецимо, инвестиције у туризам које су незамисливе нпр. за суседну Хрватску.
Е, видиш, то је та тврдоглавост коју си закачио у последње време и која видим да је Нокија изнервирала, и разумем га. Мораш из тог чаробног света, надреалног као стварност из Хазарског речника, коју овде деценијама испредају удбашки и остали јахачи апокалипсе, да изађеш. Јер, то је све овде исто било, све време: деведесетих је сваки дан у новинама писало да Мађарска и Чешка пропадоше, и да масовно жале што су уопште укидали комунизам. Али сваки дан, као плоча; држава је то форсирала, само су Вечерње новости тад имале 43 дописника из иностранства, и сви су писали исто: све пропаде. И шта би? Стварност остаде, ми издувасмо - то је једини могући исход.
Не можеш на том извору наћи срећу - ако и у приватном животу будеш користио такав резон, полупаћеш се.