Peti oktobar nije ispunio očekivanja prosečnog srbende koji je očekivao da eurosport jaknu zameni sa loro piana. Ne da zaradi, nego da dobije. Taj simbol ispružene ruke je ostao i danas, kad gledamo u televizor da l će nam dati džeparac, ili vitamine za naše bake i deke, bez suštinskog osećaja da sami treba da se izborimo, da sami zaradimo, da sami držimo vlast u rukama.
Prosečan srbin nema nikakvu predstavu o tome gde se nalazi, gde se zaputio, u potpunosti nesnađen u vremenu i prostoru, od četnika do komunista, pa nazad na četnika. Od mržnje ustaša do ljubavi sa njima, pa ponovne mržnje. Ljudi pola veka odvojeni od jasenovca više energije troše na mržnju ustaša nego ljudi koji su to očima gledali, ili pukom srećom preživeli.
Sećam se, pre 20ak godina, jedan rođak na nekoj slavi, radio je u tad još društvenom preduzeću koje je godinama bilo u stečaju samo niko nije to hteo da kaže. Platu nije primio od devedeset neke, staž ni da pomisli, na tuđu knjižicu ga primali u bolnicu i slično. Preduzeće koje da je imalo 0 dinara duga, i 5x manje zaposlenih ne bi imalo šansu, a tek ovako. I kada je sproveden stečaj, a on dobio neku otpremninu, on nije krivio Slobu što je firma tako završila, nego ja mislim Bubalo da je bio ministar privrede tad, uglavnom žute. Krivio je demokratiju, ne kapitalizam, nego demokratiju, gde se sva njegova dedukcija završavala sa "došli žuti i zatvorili fabriku".
Kompletno društvo misli da je dovoljno da oni postoje, i da će sve samo da se stvori. Ne daj Bože da uplati hiljadu kinti u neku stranku koju podržava, a očekuje da političar bude čistunac. Ne daj Bože da ode da čuva kutije, a očekuje da ih neko drugi sačuva. Ne daj Bože da prokuca kroz kasu kad proda 200g lešnika, al zato traži kubansku medicinu u Negotinu.
Još kad kažu "izigrali poverenje", haha, nemoj da pričaš da ti političar izigrao poverenje.