Skec sa parizerom je izuzetno inteligentan.
Cuo sam vec dve (narodne) odbrane predsednika "Mrvica brani komandanta"
1. Sta hoce oni (koji Ga napadaju), oni jedu jastoge
2 Sta je bilo. Nema nista lepse nego kad u rasecen hleb stavis majonez i paizer i zagrizes
svaka cast izraelskim strucnjacima za propagandu.
R. DOmanovic "Stradija":
Док, једва једном, објавише владини листови (влада увек има по неколико листова, управо сваки министар свој лист - један или два) да је влада довела до краја преговоре о зајму са страном једном групом и да су резултати врло повољни. Исте те новине јавише да ће за два-три дана доћи у Страдију пуномоћник те банкарске групе, г. Хорије и потписати уговор.
Једног дана приспе страна лађа и почеше излазити путници. Одједном, маса света се пови ка лађи - Хорије?
- Где је, камо га! - жубори маса и настаде гурање, тискање, пропињање, зверање, свађа; сваки хоће да приђе ближе. А један странац моли и запомаже да га пусте, јер има журна посла. Једва човек говори, стење управо, притиснут и згњечен радозналом светином. Полицајци су одмах разумели своју праву дужност и одјурише да о доласку његовом известе министра председника, остале чланове владе, председника општине, главара цркве, и остале великодостојнике земаљске.
И министри се доиста појавише са свима великодостојницима земље Страдије. Сви у свечаном руху, са свима лентама и силним орденима. Маса се расклони на две стране, и тако странац остаде сам у средини, с једне стране, а с друге се стране појавише министри, идући му у сусрет. Министри се зауставише на пристојној даљини, скидоше капе и приклонише се до земље. То исто уради и маса. Он изгледаше нешто збуњен, преплашен, а у исто време јако зачуђен, али се с места није мицао, стајао је непомично, као статуа.
Министар председник узе његов куфер у наручје, с неким страхопоштовањем, а министар финансија, опет, штап знаменитог човека. Понеше те ствари као какве светиње. Куфер је, разуме се, и био светиња, јер је у њему сигурно судбоносни уговор; управо, у том куферу беше, ни мање ни више, већ будућност, срећна будућност целе једне земље. Зато је, дакле, министар председник, знајући шта носи у својим рукама, изгледао свечан, преображен, поносит, јер у својим рукама носи будућност земље Страдије. Главар цркве, као човек Богом обдарен великим духом и умом, одмах је и сам увидео важност тог куфера, те са осталим првосвештеницима опкружи министра председника, и запеваше побожне песме.
Странац је, разуме се, одмах изабран за почасног председника министарства, за почасног председника општине, Академије наука, и свију могућих хуманих друштава и удружења у Страдије, а њих има сијасет, па чак и друштво за оснивање друштава. Све га вароши изабраше за свог почасног члана, сви га еснафи признаше за добротвора, а један пук војске у почаст његову прозва се "Силни пук Хоријев".
Већ два дана траје бурно весеље по целом граду. Свира музика, звона звоне, пуцају прангије, брује песме, расипа се пиће.Трећег дана, министри, иако мамурни од весеља, морадоше жртвовати одмор тела свог за срећу земље и народа, те се искупише у пуну седницу: да са Хоријем заврше преговоре о зајму и потпишу тај епохални уговор.
- Хоћете ли дуже остати овде? - пита га министар председник.
- Докле год не свршим посао, а он ће дуже трајати!
- Нама су ваши услови познати, а и вама наши, те држим да неће бити никаквих сметњи! - рече министар финансија.
- Сметњи? - рече странац уплашено.
- Да, држим да их неће бити!
- И ја се надам!
- Онда можемо одмах потписати уговор! - рече министар председник.
- Уговор?
- Да!
- Уговор је потписан; и ја ћу се још сутра кренути на пут; а, пре свега, ја ћу Вам и сада и довек бити захвалан на оваквом дочеку. Искрено да Вам кажем, ја сам збуњен, још нисам довољно свестан шта је све са мном. Додуше, у овој сам земљи сад први пут, али нисам могао ни сањати да ћу као непознат ма где бити овако дочекан. Ја још држим да сањам.
- Потписали сте, дакле, уговор? - викнуше сви у један глас, одушевљено.
- Ево га! - рече странац, и извади из џепа табак хартије на коме је уговор и узе читати на свом језику. Уговор је био између њега и једног шљиварског трговца из унутрашњости Страдије, где се онај обавезује да му лиферује толику и толику количину шљива за кување пекмеза, до тог и тог дана...
Шта се у једној цивилизованој и паметној земљи и могло друго учинити, већ да се странац, после таквог глупог уговора, протера из Страдије, тајно, а после три дана да владини листови донесу белешке: "Влада енергично ради на остварењу новог зајма, и сви су изгледи да ћемо још до краја овог месеца примити један део новаца."