Evidencija takve vrste teško da postoji. Mada mislim da bi Startit mogao da ima neke grube procene. Ali treba iskopati sve to. A oni pišu, prave seminare, i objavljuju svašta nešto već 10 godina. Tako da treba iskopati iz arhiva, a i pitanje je koliko su podaci ažurni (jesu li iz 2013. ili iz 2020.)
Lično poznajem dosta freelancera i programera i onih koji nisu programeri i prosečna plata ima je puno veća od pomenutih 300-500eur.
Ja bogme ne. Ukupno znam 20ak ljudi koji trenutno rade, ili su u skorije vreme, u nekom periodu radili kao frilenseri. Dvoje su na oko 800e kao marketing stručnjaci. Kažem oko 800 jer su imali mesece kada bi zarađivali preko 1.500 ali su zato posle ili morali da uzimaju prinudni odmor da se oporave od posla koji su sebi bili nabacili (ili im nabaciše...), ili bi imali periode teške suše kada ne bi zarađivali ni dinara. Bukvalno samo im niotkuda pukne posao ili klijent, i to je to. Jurili opet po platformama i poznanstvima i tražili novu slamku da ne potonu.
Svi ostali su oko ili ispod 500 e mesečno. Znamo samo iz priče,da moj prijatelj ima nekog poznanika ludaka koji kao programer mlati po 4-5 hiljada mesečno. E to je ta jedna manjina u frilensingu, za koju se država i balkanski ljubomorci hvataju, pa njih navode kao normu i prosek. Iako takvi (koji stabilno i dugotrajno zarađuju preko 1000e mesečno u proseku) čine 5 do 10% celokupne frilensing zajednice.
Koja su to najčešća zanimanja kod freelance-ra?
Informatičari, pisci, grafički dizajneri, web programeri, programeri za pisanje programa (postoji bitna razlika između te dve kategorije programera) Zatim video produkcija, kompozitori, prevodioci, učitelji jezika, marketing stručnjaci...
U svemu tome, programeri, pogotovu softver programeri, su ti koji najviše štrče po zaradama. Pošto oni često prebacuju preko 2.000 e. Zatim slede web developeri i web programeri, kao i marketing stručnjaci. Koji se kreću negde oko 1000 e mesečno. Onda idu svi ostali. S tim što ne znam stvarno za ove što predaju jezike, nisam imao kontakta sa njima. Ali sa svim drugima jesam. I većina slavi i likuje kad može da računa da će današnjih 500 e zarade moći da ima i za 3 meseca.
Psihoterapeuti i treneri nisu frilenseri. Sve i kad bi hteli da budu.
Slažem se da su uglavnom u pitanju mladji ljudi, medjutim nisam siguran koliko njih to stvarno posmatra kao privremeni način života, tj. posmatraju ga a onda da nisu ni trepnuli već imaju višegodišnje iskustvo u takvom radu. Lako je upasti u zamku toga.
Lako je upasti u zamku toga, ali posle godinu-dve takvog načina života, čovek vrlo brzo shvati da to nije održivo. Ne samo zbog finansija, nego i zbog stila (ne)života. I počne da traži nešto ''konvencionalno'' i stabilno. I nešto gde mu spavaća soba nije i radno mesto.
To će uskoro da vide i svi ovi što sad za vreme Korona rajha misle da im je super što rade od kuće. No dobro, to je druga tema. I vreme će pokazati svoje.
Pošto imam iskustva sa freelance radom u Nemačkoj mogu reći da ovde nije moguće izbeći plaćanje poreza na takav rad ili je moguće uz ozbiljne mahinacije i jako dobrog poreskog savetnika.
I time se vraćamo na pitanje koje je postavio jedan batica 2016. godine kada je bio skup Frilensera u Domu omladine u Beogradu, pa se potegla priča o plaćanju poreza. Pa reče čovek ''Izvinite, a da pitam nešto, pošto pričamo o porezima i drugim zemljama... U drugim zemljama, frilenser kada plaća porez, on od države dobije štošta zauzvrat. A šta frilenser u Srbiji može da dobije od države kada plati porez? Pa ništa''
U sali je tad nastao opšti aplauz i pozitivno zviždanje. A državin pajac što je poslat tamo da drobi o porezima i da izvidi situaciju, je ostao da ćuti kao zaliven.
Dok su organizatori pokušali malo kroz šalu da provuku priču i nastave dalje sa izlaganjima. Znam pošto sam lično prisustvovao tom događaju.