Šta je novo?
Od:
Filteri

Istorija JGP-a

Nije. Bučije je nastalo tako što je visoki faktor iz fabrike Sedišta otvorio svoju fabriku privatnu u selu Bučje. A malo kasinije AD Sedišta polako odlazi u stečaj.

Tako da smo mi u Priboju na FAPu imali 3 tipa sedišta iz komšiluka: Sedišta AD, Sedišta Bučje i Sedišta Zlatar Nova Varoš.
 
Pojma nema. Uglavnom nema domaćih autobusa pa ne vidim ni domaća sedišta. U glavnom u Priboju ima registrovana nova proizvodnja auto sedišta ali nemam pojma šta oni zapravo rade. Znam da su bili u fakturi za nova vojna vozila ali ne znam šta im je krajnji proizvod.
 
Bio je i neki privatnik, mislim a je radio sedišta za lokomotive, za kamione nisam siguran. To je bilo pre 6-7 godina.
 
Interprodukt iz Nove Varoši je u likvidaciji. Bučje Priboj kao radi, ali im je prihod u 2023. godini bio 0 dinara, tako da praktično ne rade. Poslednje što za njih znam da su osvojili proizvodnju kopije Sterovih sedišta kakva su se ugrađivala u novije Ikarbuse. Te njihove kopije su bile ugrađene u jednog Japanca koji je bio remontovan u onoj poslednjoj grupi pre par godina. Koliko se sećam bile su i silke tog Japanca na forumu.
 
Bečki Graff N Steyr u Priboju, iz donacije GSP Beograda. Bus je stigao 2000. godine u Priboj. Imao je BG table, poruku "Beč pozdravlja Beograd" na srpskom i nemačkom jezuku. Koliko se sećam imao je GSP garažni broj. Zvali smo ga Đinđićevac.
1984.godište a u perfektnom stanju. Enterijer savršeno očuvan, bez ogrebotina, ništa nije krckalo niti kuckalo na trapu. U odnosu na mlađe Ikaruse koji su tada radili, izgledao je kao da SVEMIRSKI BROD.
Po privatizaciji Rakete pripao je Janjuševiću koji ga je remontovao i skratio na Solo. Radio je do 2013.godine

Predpostavljam da ovia dva busa nikad nisu ni radili u BG već su odmah upučeni u dalju donaciju po Srbiji

259765115_873906593268490_4472287989654799852_n.jpg
240909436_4139907512795698_4851595850842284901_n.jpg


U istom paketu donacija i Prijepolje je dobilo svog Steyra koji je jako kratko radio. Mislim da i dalje stoji na klocnama kao na ovoj fotografiji.

83572459_10220581348339009_258316195223044096_n.jpg
 
Dobra vozila, al samo za ravno, pogotovo po pričama onih koji su ih vozili. Ne znam dal su beše gasni G25 motori, ili klasični dizel atmosferci D25, al stalno su ponavljali priče da su se baš mučili. Trostepeni VOITH u 18m dugom zglobu i 240ks, nije ga baš stavljalo u red omiljenih buseva onih godina. Džaba im što su po svemu ostalom bili iznad svega što je tada radilo u GSP-u, kad im je generalna upotrbljivost bila dosta ograničena za beogradske uslove.
 
Ta su sedišta rađena po ugledu na isti model od nemačog Gramara, al izgleda ugao sedalnog dela nisu potrefili, plus su verovatno i predviđena za tapacir.
 
Da, čuveni tobogani su izašli upravo iz Interprodukta. E sad fora je što je to kopija sedišta koje je početkom XXI veka proizvodio Grammer i kakva su recimo bila ugrađena u beogradske Japance. Predpostavljam da je bilo zamišljeno da Interproduktova sedišta menjaju uništena originalna sedišta iz Japanaca, a takođe i da u tom trenutku na tržištu imamo model sedišta koji je moderan u Evropi. Problem kod tih sedišta je bio što nisu imali završni sloj koji bi omogućio veće trenje, te su bez tapacirunga bila užasna, a nažalost GSP ih je tako naručivao. Na poslednjoj seriji IK-103 koji su isporučeni Tamnavi i Prestu, urađeno je unapređenje sedišta, dodavanjem završnog sloja, mada se situacija ništa bitno nije promenila.
Originalna Grammer sedišta kakva su bila u Japancima:
1.jpg

Izvor: fotobus.msk.ru Autor: LinieO
Interproduktova kopija u netapaciranoj varijanti (tobogani):
2.jpg

Izvor: ikarbus.rs
Kod nas je još i Metalcoop pravio takva sedišta:
4.jpg

Izvor: mtp.co.rs
A prave ih i Kinezi, Indijci itd:
5.jpg

Izvor: indiamart.com
 
Ta tapacirana su baš dobra ovako, s tim što su za razliku od originala iz turskih MAN-ova, ova naša jako lako pucala po sedalnom delu. Pucala su i po bokovima, al sedalni deo najviše.
 
Na Interproduktovim je plastika, kao i sama obrada plastike, bila dosta lošija nego kod originalnog Grammera. Verovatno je i cena bila osetno manja. Interprodukt, FSP i Bučje (sa naglaskom na Interprodukt i Bučje) su mnogo kvalitetnije radili onaj stariji tip plastičnih sedišta, koji je bio u sajamskim primercima Ikarbusa iz 90-ih, kao i u serijskim modelima sa početka ovog veka. Sedišta su bila nekako bolje urađena i puno izdržljivija i udobnija. Mislim da su i ona nečija kopija, ali ne znam čija.
Mislim na ova sedišta:
1.jpg

Izvor: ikarbus.rs
 
Da da jako dobro poznate domaće stolice, verovatno i najbolje što smo mi uspeli da napravimo u zadnjih 30 i kusur godina.
 
Kad vec diskutujete o Interproduktu, oni su na svom sajtu imali veoma raznovrsnu arhivu slika, bilo je dosta fotografija dok su autobusi bili parkirani ispred Ikarbusove hale i cekali su isporuku, zanima me da li neko od starijih ima neke od fotografija Pancevackih IK-103P u odlicnoj rezoluciji kod sebe, nazalost istekao je host jedno vreme, nakon toga je i sam sajt ugasen, na mejl niko nikad nije odgovorio, tako da ne znam gde bih mogao da pronadjem te slike, hvala vam.
Usput, Lastine zadnje serije IK-206 #5911-#5916, i Lastrin #15108(55108) su imali samo gornji deo tapecirunga, sto je jos jedna od ponudjenih varijanti.
Student je napisao(la):
Na Interproduktovim je plastika, kao i sama obrada plastike, bila dosta lošija nego kod originalnog Grammera. Verovatno je i cena bila osetno manja. Interprodukt, FSP i Bučje (sa naglaskom na Interprodukt i Bučje) su mnogo kvalitetnije radili onaj stariji tip plastičnih sedišta, koji je bio u sajamskim primercima Ikarbusa iz 90-ih, kao i u serijskim modelima sa početka ovog veka. Sedišta su bila nekako bolje urađena i puno izdržljivija i udobnija. Mislim da su i ona nečija kopija, ali ne znam čija.
Mislim na ova sedišta:
Pogledajte prilog 201714
Izvor: ikarbus.rs
Kliknite za proširenje...
 
miki glg je napisao(la):
Kad vec diskutujete o Interproduktu, oni su na svom sajtu imali veoma raznovrsnu arhivu slika, bilo je dosta fotografija dok su autobusi bili parkirani ispred Ikarbusove hale i cekali su isporuku, zanima me da li neko od starijih ima neke od fotografija Pancevackih IK-103P u odlicnoj rezoluciji kod sebe, nazalost istekao je host jedno vreme, nakon toga je i sam sajt ugasen, na mejl niko nikad nije odgovorio, tako da ne znam gde bih mogao da pronadjem te slike, hvala vam.
Usput, Lastine zadnje serije IK-206 #5911-#5916, i Lastrin #15108(55108) su imali samo gornji deo tapecirunga, sto je jos jedna od ponudjenih varijanti.
Kliknite za proširenje...
Koji je bio domen sajta? Možda možeš na Wayback Machine da iskopaš neki snapshot sajta iz istorije.
 
IMG20240616234916.jpg

Da raspravimo malo o ovome.

1. Linija 1A je okretala malo ranije nego što je ucrtano, na mestu današnjeg skvera Milene i Gage. Takođe, nije išla direktno ulicom Cara Nikolaja II, već Novopazarskom i Vojvode Dragomira.
2. Ova okretnica trojke mi nije poznata, nalazila bi se otprilike kod "Stare Trojke" (što bi objasnilo njen naziv).
3. Linija 6 je u ovo vreme već uveliko bila produžena do Deskaševe. Linija 6A prema ovoj mapi bi imala okretnicu negde kod ulice Branka Krsmanovića, što nije ista okretnica kao Stari Đeram obične 6ice (ta bi bila odmah kod pijace).
4. 8ica je upisana belom bojom, što pretpostavljam označava povremenu liniju (preuzela originalnu trasu 5ice, a broj 5 nosila je kružna linija Terazije - Železnička stanica)
5. 10ka je ucrtana do sadašnje okretnice na Voždovcu, ali pre rata išla je samo do Predgrađa Kraljice Marije (kod ulice Kapetana Zavišića).
6. 12ica je ucrtana samo do Senjaka, gde jeste postojala okretnica (odatle su tramvaji polazili za vreme okupacije), ali nikad nije bila krajnja tačka.
7. Linija 14 je ucrtana starom trasom Bul. Mihajla Pupina, umesto starim Beogradskim putem, kako bi trebalo. Okretnica, izgrađena 1940, prema ovoj mapi nalazila se kod današnje pumpe na Trgu Branka Radičevića.
8. Linija 22 nije išla ovom trasom do pretvaranja u trolejbus (tu sam i ja pogrešio kad sam je radio na profilu). Iz Cara Nikolaja II (tada 14. decembra) skretala je u Maksima Gorkog, pa Južnim bulevarom, Đerdapskom i Kruševačkom do terminusa. Takođe mislim da je okretala malo dalje od današnje okretnice.
9. Linija 28 išla je ulicom Draže Pavlovića umesto Jaše Prodanovića.
10. Ako se ne varam (a mislim da su novinski članci iz tog doba pouzdaniji izvor od monografija napisanih decenijama kasnije), postojalo je parče šina koje je kompletiralo krug od klanice do Novog groblja, i njime je išla linija 9A. Postojala je i linija 7A ali nigde nije navedena njena trasa. 7 i 9 su već bile ukinute ali njihove šine nisu izvađene do 1949, što je omogućilo da 9ka još jedno kratko vreme bude vraćena posle rata, samo ne znam da li je opet skraćena do klanice ili je išla do Karaburme (okretnica malo posle Pančevačkog mosta).
11. Ucrtane su i linije koje je tada držao privatnik (24, 30A, 32, kao i nenumerisana linija za Pančevo).
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh