Мечке О317К из 1973. су најбоља набавка икад, јер су путници били презадовољни, а сам квалитет аутобуса се показао годинама унапред, кроз напоран рад уз минимално одржавање. Треба споменик подићи тим аутобусима на Славији уместо оне накарадне фонтане, да се не заборави шта су све издржали на београдским улицама.
Istorija JGP-a
- Začetnik teme 3541
- Datum pokretanja
Žika
Expert
- Učlanjen(a)
- 23.03.2014.
- Poruke
- 6.388
- Pohvaljen
- 8.151
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=699865#p699865:2ujwolc5 je napisao(la):
Išli su dobro kad su stigli. Vozio sam ih onda na 46, 51 i stvarno su vukli. Kasnije su krenule zezancije sa motorom i buvalno nije mogao da se popne uz Đerdapsku. Inače odličan autobus.
Nije mi jasno o kakvoj udobnosti pričate za Ikarbuseve autobuse ??? Sanos je bio pojam udobnosti za sve Ikarbuseve, meko upija neravnine, ne trese a kad su utegnuti svi poklopci bukvalno nečujan. Da su malo poradili na zvučnoj izolaciji bio bi savršen bus.
Ikarbus sušta suprotnost, udara na neravninama, svaku bukvalno oštro prenosi na karoseriju, odskače i pri tome veoma nestabilan / ljulja na sve strane - ko nije otporan časkom se ispovraća. Kad se naleti na talasast asfalt ili šine zadnja osovina hoče da se odvoji, ne stiže da isprati neravnine pa kad krene da skakuće nisi siguran da li će da se odvoji i nastavi svojim putem. O zvučnoj i toplotnoj izolaciji nema ni govora, buka kao u mašinskoj radionici, buka od motora, menjača,velika buka od vrata, velika buka od brisača. Na sve strane šišti, lupa, ubacije gasove, isparenja itd itd.
ФАП-овима А537 из 2003. гелендери чангрљају, шофершајбне прокишњавају, мењачи цимају при преносу, мотори подижу температуру због лошег расхладног система, а картери труле од изласка из фабрике. По чему су они сад бољи од МАН-ова НЛ202? Од деветнаест комада (256-274) ниједан више не ради. Колико Икарбуса 103, 201, 112Н и 218Н данас ради? Аутобус је плаћен да буде на улици, а не на отпаду.
Zašto bi trebalo da rade ti krševi posle toliko novih autobusa i da su u dobrom stanju njihovo vreme je prošlo.Аца":2h9slb1w je napisao(la):
Vanvremesan izgled i kad su se pojavili u to vreme a kamoli sada gori nego barbike estetski, to je sramota za grad japanci lansiraju ko zna koje inovacije nove a kod nas mercedesi o405 njihovo vreme je odavno prošlo i ako su to slažem se kvalitetni autobusi
Poslato sa LLD-L31 pomoću Tapatoka
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 22.438
- Pohvaljen
- 48.362
Plan je slepački. Još jedan u nizu id**** ideja koja bi da natrpa šine u gudure desne obale Save dok na Novom Beogradu stoje neiskorišćeni bulevari sa bašticama koje su bukvalno projektovane za tramvaje ili laki metro.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=695138#p695138:2159a4zk je napisao(la):
Bukvalno kad god čujem ili pročitam to ''Tramvajem u XXI vek'' počnem da psujem. Ne zbog samog tramvaja, nego zbog slepaca koji su ga utrpali gde mu mesto nije, a držali ga podalje od mesta koja su mu bila i namenjena. I zbog toga što je time zabijen poslednji ekser u kovčeg poslednjoj ozbiljnoj prilici da Beograd dobije metro kakav zaslužuje i kakav mu treba.
Jedine dve stvari koje imaju smisla na ovom planu su pravac ka Zemunu i pravac SSM-Višnjica, uz prethodni uslov da se proširi Despota Stefana da celom dužinom bude 2+2. Ali sve ostalo je besmislica. Prvo zato što se opet insistira na slepačkom širenju po brdima dok Novi Beograd kao da ne postoji za tramvaj. Umesto da bude obrnuto.
Дошљак
Professional
- Učlanjen(a)
- 31.10.2014.
- Poruke
- 33.884
- Pohvaljen
- 56.157
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=700459#p700459:2dsww1nc je napisao(la):
Зашто је слепачки план? Овде се тачно поред правилног трасирања јавног превоза високог капацитета види и правилно трасирање целокупног саобраћаја на релацијама лева обала Саве-десна обала Саве, где правац из Бранкове вуче саобраћај ка булевару Краља Александра и Звездари, а Стари мост одвлачи саобраћај у тунел и ка Палилули, Вилиним водама, Карабурми и Борчи. Ми данас имамо проблем да су ова два правца оба сабрана на Бранков мост. И целокупан саобраћај, и јавни превоз. Када би се у овај план још додала железничка пруга са линијама БГ воза, тачно би се видело да остају делови града између траса шинског превоза које треба обезбедити метро системом - цео простор између пруга на НБГ ка Земуну и блоковима, цео простор између трасе тројке и Војводе Степе, где би метро пресекао трасу тројке и наставио југозападно ка великим планираним насељима, затим највећи простор између Војводе Степе и Булевара Краља Александра, који једино може метро да нормализује због конфигурације терена и закржљалих саобраћајница изузев аутопута и Устаничке (троугао Врачар-Коњарник-Трошарина), и последња целина, између Булевара и Вишњичке, која је пак најдискутабилнија због подељености целине Звездарском шумом, мада по мени не би било лоше да у тој целини метро иде од Вука ка Градској болници и онда испод саме шуме прође ка Карабурми, Карабурма би тиме имала солидну и брзу везу са градом. Ево није ме мрзело да доцртам на овај план градску железницу, аутопут и потенцијане правце развоја метроа.
Bender, tramvaj i metro ne moraju biti u međusobnoj koliziji, kao što su mnogi primeri širom Evrope to do sad dokazali 
To što je nekom trasom prošao tramvaj, ne bi trebala biti prepreka za razvoj metroa. Slažem se sa tobom da bi Novi Beograd bio idealan poligon za dalje širenje tramvajske infrastrukture, ali nemam ni ništa protiv toga da se provuče kroz centralne gradske zone gde god to uslovi dozvoljavaju. Ništa mu, jednostavno, ne može prići kapacitetom na prvom mestu, a i po pitanju potrošnje energije je ispred bilo kog drugog prevoznog sredstva. Prepreka nije ni kolosek širine jednog metra. Ima još gradova koji ga koriste. Dvozglobna drumska vozila bi ponegde mogla biti održivo rešenje, ali je sve manje proizvođača koji ih nude, ali i ona ne mogu biti konkurencija tramvajima koji idu i do 40m u dužinu.
Ostajem pri staroj priči da bi trolejbuse trebalo širiti prema brdskim delovima grada, i uopšte takav teren pokriti i električnim vozilima u nekoj ne tako dalekoj budućnosti, ali i tramvaj gde god je moguće napraviti adekvatnu infrastrukturu. Tramvaj bi, po mom mišljenju, trebao proći koridorima sa najvećim protokom putnika. Pričalo se već toliko o tome. Imamo velikih problema zbog prisustva tolikog broja automobila sa po jednim putnikom u centralnim gradskim zonama. Ljudi biraju najbolju opciju koja im je dostupna, što je i razumljivo. Ja prvi ne volim, a i izbegavam pune autobuse, što će reći da pre idem pešice kad god mogu. Verujem da bi ljudi manje koristili kola kad bi nam prevoz bio sređeniji, a možda nije loše reći ni atraktivniji. Onog momenta kad nam prevoz bude štedeo vreme i kad budemo imali neki minimum komfora i na onim najgorim linijama po pitanju opterećenja, tada ćemo i kola češće ostavljati parkirana. Na primer, kad god se nađem na Terazijama, ne uspevam da uđem u 31, pa i kad ga ne čekam duže od par minuta. Nije ni 29-tka ništa bolja, a ni 22A. Onda mi je i najlakše peške, kad već idem prema Hramu gde presedam. I ovako se mnogo obilazi oko kružnog toka na Slaviji kad se izađe na stajalištu u Kralja Milana ili na samom kružnom toku gde staju trolejbusi.
To što je nekom trasom prošao tramvaj, ne bi trebala biti prepreka za razvoj metroa. Slažem se sa tobom da bi Novi Beograd bio idealan poligon za dalje širenje tramvajske infrastrukture, ali nemam ni ništa protiv toga da se provuče kroz centralne gradske zone gde god to uslovi dozvoljavaju. Ništa mu, jednostavno, ne može prići kapacitetom na prvom mestu, a i po pitanju potrošnje energije je ispred bilo kog drugog prevoznog sredstva. Prepreka nije ni kolosek širine jednog metra. Ima još gradova koji ga koriste. Dvozglobna drumska vozila bi ponegde mogla biti održivo rešenje, ali je sve manje proizvođača koji ih nude, ali i ona ne mogu biti konkurencija tramvajima koji idu i do 40m u dužinu. Ostajem pri staroj priči da bi trolejbuse trebalo širiti prema brdskim delovima grada, i uopšte takav teren pokriti i električnim vozilima u nekoj ne tako dalekoj budućnosti, ali i tramvaj gde god je moguće napraviti adekvatnu infrastrukturu. Tramvaj bi, po mom mišljenju, trebao proći koridorima sa najvećim protokom putnika. Pričalo se već toliko o tome. Imamo velikih problema zbog prisustva tolikog broja automobila sa po jednim putnikom u centralnim gradskim zonama. Ljudi biraju najbolju opciju koja im je dostupna, što je i razumljivo. Ja prvi ne volim, a i izbegavam pune autobuse, što će reći da pre idem pešice kad god mogu. Verujem da bi ljudi manje koristili kola kad bi nam prevoz bio sređeniji, a možda nije loše reći ni atraktivniji. Onog momenta kad nam prevoz bude štedeo vreme i kad budemo imali neki minimum komfora i na onim najgorim linijama po pitanju opterećenja, tada ćemo i kola češće ostavljati parkirana. Na primer, kad god se nađem na Terazijama, ne uspevam da uđem u 31, pa i kad ga ne čekam duže od par minuta. Nije ni 29-tka ništa bolja, a ni 22A. Onda mi je i najlakše peške, kad već idem prema Hramu gde presedam. I ovako se mnogo obilazi oko kružnog toka na Slaviji kad se izađe na stajalištu u Kralja Milana ili na samom kružnom toku gde staju trolejbusi.
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 22.438
- Pohvaljen
- 48.362
Plan sam nazvao slepačkim ne zato što nečeg ima višak (višak grešaka, višak propusta...) nego zato što ima manjak. A to su upravo linije na Novom Beogradu. I što reče Aca, možda u Zemunu, ali Zemun ne poznajem dovoljno da bih mogao da pričam išta na tu temu.
Pogledajte mapu sa prethodne strane. Pogledajte njen izgled i proporcije. Gde se nalazi najveći tramvjaski depo u kome stoji 80% vozila, u odnosu na ostatak mreže. Koliko je ''leva'' strana grada, prošarana pravilnim saobraćajnim mrežama, širokim i urednim bulevarima, popunjena šinama (ili planovima za iste), a koliko njih se prostire po nekim delovima grada i trasama koje uopšte nisu za tramvaj. Još jedan od razloga što se gnušam tog plana je sam njegov slogan, da ne kažem opravdanje, koje je poslužilo da se narod održi mirnim dok tadašnje gradske vlasti zakopavaju i poslednju ozbiljnu priliku da Beograd dobije metro kakav mu treba, dok izgradnju dva kraka na ravnom prostranom Novom Beogradu i Zemunu, jedan tunel, i jedan krak do Višnjice duž širokog bulevara, predstavljaju kao bog zna kakvo građevinsko-urbanističko čudo.
Zato je plan za mene slepački, i sve što ima ikakvog dodira i veze sa tim čuvenim planom i pamfletom ''Tramvajem u XXI vek'' (ne računajući ova produženja na Banjici i Bulevaru i Resavsku i Beogradsku) za mene predstavlja smejuriju i odraz ovdašnje nesposobnosti, aljkavosti i srozavanja struke pred političkim odlukama.
Na ovo drugo što ste rekli nemam primedbe. Nego se gnušam tog slepila, da neko pola veka gleda u ''levu'' polovinu grada, koja plače za šinskim vozilima, i tuda tera autobuse, dok po brdima, klizištima i sokacima uporno gura šine.
Pogledajte mapu sa prethodne strane. Pogledajte njen izgled i proporcije. Gde se nalazi najveći tramvjaski depo u kome stoji 80% vozila, u odnosu na ostatak mreže. Koliko je ''leva'' strana grada, prošarana pravilnim saobraćajnim mrežama, širokim i urednim bulevarima, popunjena šinama (ili planovima za iste), a koliko njih se prostire po nekim delovima grada i trasama koje uopšte nisu za tramvaj. Još jedan od razloga što se gnušam tog plana je sam njegov slogan, da ne kažem opravdanje, koje je poslužilo da se narod održi mirnim dok tadašnje gradske vlasti zakopavaju i poslednju ozbiljnu priliku da Beograd dobije metro kakav mu treba, dok izgradnju dva kraka na ravnom prostranom Novom Beogradu i Zemunu, jedan tunel, i jedan krak do Višnjice duž širokog bulevara, predstavljaju kao bog zna kakvo građevinsko-urbanističko čudo.
Zato je plan za mene slepački, i sve što ima ikakvog dodira i veze sa tim čuvenim planom i pamfletom ''Tramvajem u XXI vek'' (ne računajući ova produženja na Banjici i Bulevaru i Resavsku i Beogradsku) za mene predstavlja smejuriju i odraz ovdašnje nesposobnosti, aljkavosti i srozavanja struke pred političkim odlukama.
Na ovo drugo što ste rekli nemam primedbe. Nego se gnušam tog slepila, da neko pola veka gleda u ''levu'' polovinu grada, koja plače za šinskim vozilima, i tuda tera autobuse, dok po brdima, klizištima i sokacima uporno gura šine.
Nebulozno je stvarno što se posle toliko godina od puštanja tramvaja jednim jedinim novobeogradskim koridorom, isti nije sproveo dalje i pored toliko bulevara pogodnih za postavku infrastrukture za šinska vozila. Jeste pušten preko Mosta na Adi, ali je to odrađeno pomalo nespretno, najblaže rečeno. Od Jurija Gagarina preko Omladinskih brigada, pa preko GO Novi Beograd i dalje Bulevarom Mihaila Pupina, sledeći mi je logičan koridor za širenje mreže, al nema potrebe ponavljati se više po tom pitanju. Bulevar Zorana Đinđića bi isto tako trebao biti pogodan za tramvaje. Elem, najveći problem beogradskog tramvaja, jeste to što obilazi najstroži centar grada, što su ovde mnogi spominjali. Nisam čovek od struke da pišem mnogo o tome, ali verujem da bi tramvaj bio pogodno rešenje za potez od Slavije do Kalemegdana, a preko Kralja Milana i Terazija, i naravno dalje preko Trga i ulica Vaše Čarapića i Uzun Mirkove. Opet, i kad bi se širio dalje po Novom Beogradu, bilo bi dobro kad bi mogao ići preko Brankovog mosta direktno u centar, ali nisam siguran u kojoj je meri to izvodljivo. Jedino bi mogao Prizrenskom do Terazija, ako se ne varam. Da ostave trole kroz centar sa 31-icom, koju bi što pre trebalo elektrifikovati trolejbusima, čime bi se, mislim, konačno dobio prevoz dovoljnog kapaciteta na potezu od Trga prema Slaviji, i naravno dalje prema Vračaru i Bulevaru Oslobođenja. Tramvaj, naravno, ne treba ostaviti da okreće na Slaviji, već ga pustiti dalje prema Banjici, o čemu je, takođe, već bilo reči.
Дошљак
Professional
- Učlanjen(a)
- 31.10.2014.
- Poruke
- 33.884
- Pohvaljen
- 56.157
План који је приказан нажалост није реализован до краја. Да је враћен трамвај за Земун, преко Бранковог и у Деспота Стефана, сасвим друга прича би била у јавном превозу Београда. Значи проблем није план већ његова реализација. Назив трамвајем у 21. век је пре била шала него званичан план. Тим планом је трамвај и доведен на Нови Београд, а замислимо да није? И да имамо депо Дорћол као трамвајски.
Zvezdarac77
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 19.03.2019.
- Poruke
- 391
- Pohvaljen
- 1.107
Zanima me istorija linije 77, zna li neko nešto više o tome, kada je i kako menjala trasu i od kada ide ovako kao što ide danas?
Sadašnjom trasom linija saobraća od uvođenja privatnika, otprilike 98 / 99 god. Tada je linija saobraćalla sa žutom tablom i oznakom 76, dok je GSP linija sa istom oznakom saobraćala na relaciji na kojoj i danas saobraća. Po integrisanju privatnika i GSP - a u jedan jedinstveni ITS sistem, linija ostaje i menja oznaku u 77. Ranije je postojala okretnica kod Taša, otprilike na mestu današnjeg Air Serbia. Ne znam kada je tačno ukinuta, ali mi se čini da je to bilo sredinom '90. Od ukidanja pa do pre koju godinu, tu je bila Taxi stanica, dok nije doneta odluka da se poploča i da se postave bašte kafića. Do ukidanja okretnice na Tašu, postojale su linije 76 i 77, koje su kretale odatle i imale gotovo identičnu trasu. Jedna je saobraćala do Doma penzionera, a druga do KBC "Bežanijska kosa". Po ukidanju okretnice, ostala je samo linija 76, i to na sadašnjoj trasi.
Zvezdarac77
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 19.03.2019.
- Poruke
- 391
- Pohvaljen
- 1.107
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=703817#p703817:ruyqcunz je napisao(la):
Hvala na iscrpnom odgovoru.
Neko reče negde da je pre 77-ica išla kroz Jaše Prodanovića i Takovsku, je l' to istina?Osamdesetih su kretale ispod Taša gde su stizale iz tunela Makedonskom i tadašnjom Lole Ribara (Svetogorska). Kod bazena su skretale desno u tadašnju Borisa Kidriča (Beogradaka) pa Bulevarom preko Trga Marksa i Engelsa (Nikole Pašića) i Moše Pijade (Dečanska) do tunela.
77 je išla retko, ne sećam se sad, ali najviše 1-2 vozila, dok je 76 bila u nekom razumnom intervalu. Uglavnom su služile da na potezu Brankova - Opština N. Bg pomažu 16 i 65 gde su i bile najveće gužve. Ne zaboravite da od Ušća do opštine nije postojala ni jedna poprečna ulica, kao što je paralelna bila samo ap i Jurija GagarinaKoristio sam ih živeći u St. gradu i uvek je bila premija kad one naiđu ka gradu, jer su prazne, u poređenju sa zglobnim 71 koji je tada išao T. bunarom, pa skretao u Studentsku. Naselje B.kosa tada nije postajalo, tj tek se gradilo. Iza "11.aprila" bila je livada, pa ni 75 nije postojao.
Obe linije ukinute su prvom talasu racionalizacije u vreme sankcija krajem leta 1992.
77 je išla retko, ne sećam se sad, ali najviše 1-2 vozila, dok je 76 bila u nekom razumnom intervalu. Uglavnom su služile da na potezu Brankova - Opština N. Bg pomažu 16 i 65 gde su i bile najveće gužve. Ne zaboravite da od Ušća do opštine nije postojala ni jedna poprečna ulica, kao što je paralelna bila samo ap i Jurija GagarinaKoristio sam ih živeći u St. gradu i uvek je bila premija kad one naiđu ka gradu, jer su prazne, u poređenju sa zglobnim 71 koji je tada išao T. bunarom, pa skretao u Studentsku. Naselje B.kosa tada nije postajalo, tj tek se gradilo. Iza "11.aprila" bila je livada, pa ni 75 nije postojao.
Obe linije ukinute su prvom talasu racionalizacije u vreme sankcija krajem leta 1992.