Istorija JGP-a
- Začetnik teme 3541
- Datum pokretanja
Сенке
Higher intermediate
52 је до неке 1992/3/4 мењао правац улицама Јабаланичка, Љубице Ивошевић, Петефијева, Космајска, Јабланичка.
Линија 57 је возила за Церак Винограде.
Колико се сећам за време санкција 57 је укинут, а 52 скраћено продужен.*
*Скраћен је од Славије до Бановог брда, а продужен од Церака до Церак Винограда.
По старом плану града ово је била траса.
http://prntscr.com/r1dar8
Линија 57 је возила за Церак Винограде.
Колико се сећам за време санкција 57 је укинут, а 52 скраћено продужен.*
*Скраћен је од Славије до Бановог брда, а продужен од Церака до Церак Винограда.
По старом плану града ово је била траса.
http://prntscr.com/r1dar8
tomax313
Novice
- Učlanjen(a)
- 14.12.2018.
- Poruke
- 24
- Pohvaljen
- 19
Pogon Zemun je imao 15 autobusa IK-110, koji su su stigli u maju 1986. Garažni brojevi su im bili: 317, 318, 319, 322, 324, 325, 327, 328, 329, 330, 331, 333, 335, 343 i 346. U septembru 1986. su stigli TAM-ovi, tri komada i imali su garažne brojeve 320, 332 i 334.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=707792#p707792:44d8fnnq je napisao(la):
Prvi IK-105 je stigao u Zemun u decembru 1980. i dobio je garažni broj 320. Početkom 1981. je počela isporuka IK-105, koji su imali garažne brojeve od 276-380.
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 22.438
- Pohvaljen
- 48.362
Iz GSPove knjige o trolejbusima, priča i podsetnik na rane 90te, kad su vozila GSPa bila opremljena radio stanicama.
I dan danas se sećam par prilika kad sam se vozio Zijačama kao klinac i povremeno čuo komunikaciju preko radija u šoferovoj kabini.
Imam sliku ovog teksta ispod ali ajde prekucaću, da ostane zapisano na forumu kao svojevrsna arhiva.
Uvođenje automatske kontrole saobraćaja SAKS u GSP
Srednjeročnim planom razvoja za razdoblje 1980-1985. bilo je predviđeno uvođenje automatizacije u poslovanju preduzeća. To je obuhvatilo izgradnju sistema automatskog upravljanja i kontrole saobraćaja (SAKS), sistema daljinskog upravljanja energetskim napojnim postrojenjima, sistem davanja prioriteta vozilima GSP na semaforizovanim raskrsnicama, daljinsko upravljanje tramvajskim skretnicama, formiranje računskog centra i mehanografsku obradu podataa u ekonomsko-finansijskoj, istraživačkoj i razvojnoj sferi.
Računski centar je formiran 1980. godine, a ove godine stekli su se uslovi za realizaciju drugog dela plana.
Sa ''Elektronskom industrijom'' (Preduzeće ''Pionir'') i Institutom ''Mihajlo Pupin'' 12.9. primenjen je pilot projekat SAKS na liniji 65 Zvezdara - Novi Beograd. Sistem se sastojao iz 4 dela. Na terminusima linije i na po 3 stajališta sa velikim izvorima putnika. U svakom smeru postavljeni su radio-predajnici - lokatori, na stanici kod ''Politike'' i na Zelenom vencu - informacione table sa displejom za obaveštavanje putnika; na svim vozilima ugrađene su mobilne radio-stanice, prijemnici radio-lokatora, procesorsko modemski i indikatorsko komandi i drugi komunikacioni uređaji, a u komandnom centru kompjuterski sistem, i 2 fiksne VHF/UHF radio-stanice koje rade na različitim kanalima, centralni modemi, 3 video terminala i druga komunikaciona oprema. U radio-centru stacionarne dupleks radio-stanice u svim delovima antenski sistem, napajanje električnom energijom i druga oprema.
Prenos informacija o lokaciji i kretanju vozila vršen je preko jednog, a govorna komunikacija vozača sa Centrom - preko drugog kanala.
Izlazne informacija za komandni centar su bile: broj vozila u radu, smer kretanja, njihov položaj na liniju o dnosu na smer vožnje i realno vreme, za vozače kretanje u odnosu na smer vožnje, a najvažnije za putnike - vreme pristizanja na stajalište koje je ispisivano na displejima. Sistem je u celini domaći proizvod.
Dobro je funkcionisao od 12.9.1989. do 1991. godine kada je zbog nedostatka rezervnih delova i nemogućnosti njihove nabavke demontiran.
I dan danas se sećam par prilika kad sam se vozio Zijačama kao klinac i povremeno čuo komunikaciju preko radija u šoferovoj kabini.
Imam sliku ovog teksta ispod ali ajde prekucaću, da ostane zapisano na forumu kao svojevrsna arhiva.
Uvođenje automatske kontrole saobraćaja SAKS u GSP
Srednjeročnim planom razvoja za razdoblje 1980-1985. bilo je predviđeno uvođenje automatizacije u poslovanju preduzeća. To je obuhvatilo izgradnju sistema automatskog upravljanja i kontrole saobraćaja (SAKS), sistema daljinskog upravljanja energetskim napojnim postrojenjima, sistem davanja prioriteta vozilima GSP na semaforizovanim raskrsnicama, daljinsko upravljanje tramvajskim skretnicama, formiranje računskog centra i mehanografsku obradu podataa u ekonomsko-finansijskoj, istraživačkoj i razvojnoj sferi.
Računski centar je formiran 1980. godine, a ove godine stekli su se uslovi za realizaciju drugog dela plana.
Sa ''Elektronskom industrijom'' (Preduzeće ''Pionir'') i Institutom ''Mihajlo Pupin'' 12.9. primenjen je pilot projekat SAKS na liniji 65 Zvezdara - Novi Beograd. Sistem se sastojao iz 4 dela. Na terminusima linije i na po 3 stajališta sa velikim izvorima putnika. U svakom smeru postavljeni su radio-predajnici - lokatori, na stanici kod ''Politike'' i na Zelenom vencu - informacione table sa displejom za obaveštavanje putnika; na svim vozilima ugrađene su mobilne radio-stanice, prijemnici radio-lokatora, procesorsko modemski i indikatorsko komandi i drugi komunikacioni uređaji, a u komandnom centru kompjuterski sistem, i 2 fiksne VHF/UHF radio-stanice koje rade na različitim kanalima, centralni modemi, 3 video terminala i druga komunikaciona oprema. U radio-centru stacionarne dupleks radio-stanice u svim delovima antenski sistem, napajanje električnom energijom i druga oprema.
Prenos informacija o lokaciji i kretanju vozila vršen je preko jednog, a govorna komunikacija vozača sa Centrom - preko drugog kanala.
Izlazne informacija za komandni centar su bile: broj vozila u radu, smer kretanja, njihov položaj na liniju o dnosu na smer vožnje i realno vreme, za vozače kretanje u odnosu na smer vožnje, a najvažnije za putnike - vreme pristizanja na stajalište koje je ispisivano na displejima. Sistem je u celini domaći proizvod.
Dobro je funkcionisao od 12.9.1989. do 1991. godine kada je zbog nedostatka rezervnih delova i nemogućnosti njihove nabavke demontiran.
To na 65 radilo je vrlo lepo. Solo manovi su radili i stvarno je bus stizao u predviđeno vreme. Imali su dve antene - jednu veću na sredini krova napred i drugu manju, na posebnom nosaču iznad desnog retrovizora.
1992. bila je ujedno definitivni kraj bilo kakve normalnosti u ovoj zemlji. Kad je trebalo nastaviti sa uvođenjem savremenih tehnologija, došli su ratovi, sankcije, preživljavanje...
Semafor na izlasku iz Svetogorske u Takovsku davao je prednost autobusima i trolejbusima iz srednje, žute, trake. U redovnom programu beli semafor je prvo puštao vozila GSP, pa ostale, ali je pravio razliku i kad bi bilo više vozila u žutoj, nije puštao Svetogorsku dok ona ne prođu. Mada, veliki brj vozača 41 nije desno skretao iz srednje već iz desne zbog skretnice i tako je gubio prednost semafora. Ulaskom u žutu, još od Palmotićeve, dobijala se prednost od dva tri ciklusa semafora i raskrsnica prolazila skoro bez čekanja, ili tek koliko da se se semafor promeni. 28 je isto, mbogo značilo da ne čeka vozila koja idu u Svetogorsku dok skreće levo, posebno što je to skretanje na mreži bilo komplikovano - ukrštanje i ulivnica i tražilo je pažnju.
Ta raskrsnica imala je inače poseban tretman, izmešu ostalog što je tuda prolazila 65, a tu su vozila gubila mnogo vremena i displej kod Politike davao bi pogrešnu info. Na njoj je eksperimentalno bio postavljen i merač buke, koji se uključivao kad se dostigne zadati prag. On je neslavno završio kad ga je jedan auto ugurao u prodavnicu na ćošku.
Radio stanice su dugo funkcionisale (do kraja veka, otprilike, dolaska novih i grka i otpisivanja velikog broja starih). Najduže su ostale na trolejbusima, gde ih je početku imao svaki, a kasnije sve manje. Bile su jako korisne u obaveštavanju o kvarovima vozila, zastojima zbog mreže, saobraćaja, demonstracija... Kasnije su telefoni preuzeli tu ulogu, ali nije bilo slušanja radio saobraćaja. Otpravnik bi kod poremaćaja u hodu kratio, preusmeravao vozila i devedesetih su trole ubedljivo najbolje funkcionisale, između ostalog zahvaljujući i radiostanicama. Mikrofon na spiralnom kablu bio je zakačen na levom stubu šoferke, a stanica u zaključanoj kutiji iznad glave vozača, samo sa prorezom za prekidač. Mnogo glava je o njih okrvavljeno.
Trole su radile na prvom kanalu, autobusi, kontrola saobraćaja i lutajući referenti sa ručnim stanicama na drugom, a servisni deo na trećem. Sve je nadgledao, slušao i koordinisao veliki brat - dispečerski centar.
"Trolejbus xx zove Banjicu."
"Javlja se Banjica".
"Pristavi kafu". Bilo je i toga iako nije bilo dozvoljeno.
1992. bila je ujedno definitivni kraj bilo kakve normalnosti u ovoj zemlji. Kad je trebalo nastaviti sa uvođenjem savremenih tehnologija, došli su ratovi, sankcije, preživljavanje...
Semafor na izlasku iz Svetogorske u Takovsku davao je prednost autobusima i trolejbusima iz srednje, žute, trake. U redovnom programu beli semafor je prvo puštao vozila GSP, pa ostale, ali je pravio razliku i kad bi bilo više vozila u žutoj, nije puštao Svetogorsku dok ona ne prođu. Mada, veliki brj vozača 41 nije desno skretao iz srednje već iz desne zbog skretnice i tako je gubio prednost semafora. Ulaskom u žutu, još od Palmotićeve, dobijala se prednost od dva tri ciklusa semafora i raskrsnica prolazila skoro bez čekanja, ili tek koliko da se se semafor promeni. 28 je isto, mbogo značilo da ne čeka vozila koja idu u Svetogorsku dok skreće levo, posebno što je to skretanje na mreži bilo komplikovano - ukrštanje i ulivnica i tražilo je pažnju.
Ta raskrsnica imala je inače poseban tretman, izmešu ostalog što je tuda prolazila 65, a tu su vozila gubila mnogo vremena i displej kod Politike davao bi pogrešnu info. Na njoj je eksperimentalno bio postavljen i merač buke, koji se uključivao kad se dostigne zadati prag. On je neslavno završio kad ga je jedan auto ugurao u prodavnicu na ćošku.
Radio stanice su dugo funkcionisale (do kraja veka, otprilike, dolaska novih i grka i otpisivanja velikog broja starih). Najduže su ostale na trolejbusima, gde ih je početku imao svaki, a kasnije sve manje. Bile su jako korisne u obaveštavanju o kvarovima vozila, zastojima zbog mreže, saobraćaja, demonstracija... Kasnije su telefoni preuzeli tu ulogu, ali nije bilo slušanja radio saobraćaja. Otpravnik bi kod poremaćaja u hodu kratio, preusmeravao vozila i devedesetih su trole ubedljivo najbolje funkcionisale, između ostalog zahvaljujući i radiostanicama. Mikrofon na spiralnom kablu bio je zakačen na levom stubu šoferke, a stanica u zaključanoj kutiji iznad glave vozača, samo sa prorezom za prekidač. Mnogo glava je o njih okrvavljeno.
Trole su radile na prvom kanalu, autobusi, kontrola saobraćaja i lutajući referenti sa ručnim stanicama na drugom, a servisni deo na trećem. Sve je nadgledao, slušao i koordinisao veliki brat - dispečerski centar.
"Trolejbus xx zove Banjicu."
"Javlja se Banjica".
"Pristavi kafu". Bilo je i toga iako nije bilo dozvoljeno.
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 22.438
- Pohvaljen
- 48.362
Tako je, sećam se 90ih da su Zijače imale metalni stalak iznad vozačevog mesta, ispod plafona, na kome je bila radio kutija sa sve onim žičanim mikrofonom-zvučnikom kao kod taksija i policije. A skroz napred na krovu su imale antene u vidu jednog horizontalnog postolja sa vertikalnom žicom.
Evo ovde se vidi na krovu ovog primerka. Radio kutije i oprema su sklonjeni, kao što ti lepo reče, krajem 90ih. Ali su ostale te ploče za antene.
Evo ovde se vidi na krovu ovog primerka. Radio kutije i oprema su sklonjeni, kao što ti lepo reče, krajem 90ih. Ali su ostale te ploče za antene.
Ovaj trolejbus bio je 1989. godište, išao je kao nevreme. Krajem 1994. na pravcu prema D. Mišović na Dedinju izbegavajući neki auto, vozač ga je zavalio u kesten pored puta. Sve do desnog točka bilo je uništeno. Releji i vrata nisu postojali. Bilo je desetak povređenih putnika. Brzo je vraćen u saobraćaj a urađen je u bravarijiCentralnog remonta, besprekorno.
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 22.438
- Pohvaljen
- 48.362
Ja sam mislio da sve Zijače koje su imale te kockaste držače za farove, su bile remontovane u Šinvozu i Goši?
Inače interesantna priča. Znajući rusku gvožđuriju, mora da je i kesten tog dana plakao. :mrgreen:
Inače interesantna priča.
Znajući rusku gvožđuriju, mora da je i kesten tog dana plakao. :mrgreen:Ne. Goša je imala ovaj stil, započet sa 50.
MIN su bili lepši. Kombinovali su one lampe za gabaritna, bela i narandžasta, ali utopljene u plastičnu masku. I unutra su niški bilu bolji. Šinvoz je do sredine 1998. odradio tek 1 ili 2, ne sećam se sad. Tramvaje su radili.
I u Dorćolu su kod bilo kakve prepravke stavljali ove, uglavnom polovne sa rashodovanih autobusa ili ređe nove.
Ta serija iz 89.bila je jedina koja je na zahtev gsp imala tastere za vrata, čak i sa zajedničkim, umesto onih ruskih klackalica. I opruge na pedalama su bile mekše, pa su prosto mamili na brzu vožnju. Vrlo startni i brzi su bili. Oni nisu imali max brzinu. Uvek su ubrzavali, ma koliko da su išli. Oni što su došlivposle, 1991-2 (sa velikom kabinom, rikverc svetlima i onom rešetkicom napred) imali su nešto kraći prenos gde su jače ubrzavali, nisu primećivali brdo, ali nisu moglida lete kao prethodnici. Mada, i njihova brzina je bila impresivna.
MIN su bili lepši. Kombinovali su one lampe za gabaritna, bela i narandžasta, ali utopljene u plastičnu masku. I unutra su niški bilu bolji. Šinvoz je do sredine 1998. odradio tek 1 ili 2, ne sećam se sad. Tramvaje su radili.
I u Dorćolu su kod bilo kakve prepravke stavljali ove, uglavnom polovne sa rashodovanih autobusa ili ređe nove.
Ta serija iz 89.bila je jedina koja je na zahtev gsp imala tastere za vrata, čak i sa zajedničkim, umesto onih ruskih klackalica. I opruge na pedalama su bile mekše, pa su prosto mamili na brzu vožnju. Vrlo startni i brzi su bili. Oni nisu imali max brzinu. Uvek su ubrzavali, ma koliko da su išli. Oni što su došlivposle, 1991-2 (sa velikom kabinom, rikverc svetlima i onom rešetkicom napred) imali su nešto kraći prenos gde su jače ubrzavali, nisu primećivali brdo, ali nisu moglida lete kao prethodnici. Mada, i njihova brzina je bila impresivna.
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 22.438
- Pohvaljen
- 48.362
Znači 90ih su Zijače remontovali i Šinvoz i Goša i Mašinska Industrija Niš? Vau... Znao sam za prva dva ali ne i za MIN.
A sećam se kad su 97' došli primerci remontovani u Goši i kad sam prvi put ušao u jednog. Prvo što je meni tadašnjem klincu spolja izgledao kao avion. Jbg, em sam bio klinac em je bilo vreme kad smo bili izolovani od sveta pa nam bilo kakva novina bila ko Ferari. I onda uđem unutra a ono miris sveže crne gume na podu, nova drvena sedišta sa teksturama nalik mermeru (neka teget varijanta, tekstura kao mermer), na zidovima nove ploče. Rukohvati obmotani u crne gume (koje su nažalost brzo propale).
Toliko sam bio oduševljen njima kako su pristizali da sam jednom iscimao majku da me slika u jednom od njih na Slaviji. Na onom jednom sedištu na prednjem levom točku iznad vozača.
Jedino što mi je delovalo ''opasnije'' od tih Gošinih je bio onaj g.b. 103, što je bio u Šinvozu i imao neke dodatne modifikacije i još povrh toga kolor šemu sa reklamom za Šinvoz. Eeee on kad se pojavio, i još kad sam shvatio da je to kobajagi pravljeno kod nas (tad jelte nisam ni znao šta je remont, reko vau ovo se prozivodi u Jugoslaviji) bio sam van sebe. :mrgreen:
P.S.
Ti što su bili na remontima su pretpostavljam svi dobijali farove iz Zastave, tako? I ovaj sa slike mi deluje kao da ima njih.
A sećam se kad su 97' došli primerci remontovani u Goši i kad sam prvi put ušao u jednog. Prvo što je meni tadašnjem klincu spolja izgledao kao avion. Jbg, em sam bio klinac em je bilo vreme kad smo bili izolovani od sveta pa nam bilo kakva novina bila ko Ferari. I onda uđem unutra a ono miris sveže crne gume na podu, nova drvena sedišta sa teksturama nalik mermeru (neka teget varijanta, tekstura kao mermer), na zidovima nove ploče. Rukohvati obmotani u crne gume (koje su nažalost brzo propale).
Toliko sam bio oduševljen njima kako su pristizali da sam jednom iscimao majku da me slika u jednom od njih na Slaviji. Na onom jednom sedištu na prednjem levom točku iznad vozača.
Jedino što mi je delovalo ''opasnije'' od tih Gošinih je bio onaj g.b. 103, što je bio u Šinvozu i imao neke dodatne modifikacije i još povrh toga kolor šemu sa reklamom za Šinvoz. Eeee on kad se pojavio, i još kad sam shvatio da je to kobajagi pravljeno kod nas (tad jelte nisam ni znao šta je remont, reko vau ovo se prozivodi u Jugoslaviji) bio sam van sebe.
:mrgreen:P.S.
Ti što su bili na remontima su pretpostavljam svi dobijali farove iz Zastave, tako? I ovaj sa slike mi deluje kao da ima njih.
Prvi je došao iz Goše 50, krajem 1994. Bio je beo, sa plavim Gošinim logom. On je ujedno i najbolje odrađen tamo.
Iz Niša se nesećam koji je stigao prvi. To su bila vozila koja su stajala neko vreme i kao gomila krša odvožena su tamo. Remontrr je radio remont kostura, enterijera, podvozja, svih instalacija, a upravljanje vučum radio je GSP i slao na ugrađivanje.
Ovako je izgledao niški. Ne nađoh bolju sliku. Ali, kad se uveća, vidi se.
Šivozovih se slabo sećam. Znam da je bilo, ali otišao sam sredinom 1998.pa su mi izvetrili jer nisam sa njima radio.
Iz Niša se nesećam koji je stigao prvi. To su bila vozila koja su stajala neko vreme i kao gomila krša odvožena su tamo. Remontrr je radio remont kostura, enterijera, podvozja, svih instalacija, a upravljanje vučum radio je GSP i slao na ugrađivanje.
Ovako je izgledao niški. Ne nađoh bolju sliku. Ali, kad se uveća, vidi se.
Šivozovih se slabo sećam. Znam da je bilo, ali otišao sam sredinom 1998.pa su mi izvetrili jer nisam sa njima radio.
Prilozi
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 22.438
- Pohvaljen
- 48.362
Ahaaa e sad si mi razrešio još jednu misteriju. Da, sećam se dobro i tih sa crnim zaobljenim okvirima za farove. Znači to su bili Niški. A Gošini su bili oni sa oštrim ivicama. Jasno. :kk:
Inače, postovaću nešto na temi o trolejbusima što je sada već istorija GSPa ali pošto smo nedavno pričali o tome, bolje da tamo okačim to.
Da, sećam se dobro i tih sa crnim zaobljenim okvirima za farove. Znači to su bili Niški. A Gošini su bili oni sa oštrim ivicama. Jasno. :kk: Inače, postovaću nešto na temi o trolejbusima što je sada već istorija GSPa ali pošto smo nedavno pričali o tome, bolje da tamo okačim to.
На 65 су редовни шихташи били соло МАНови, ја сам мислио да након тог ремонта доживљавају другу младост, у смислу да су им каросерије биле дугог даха, али посекоше их безвезе... На старој траси 65, од редовних аутобуса сећам се ИК161 гаражни бројеви 1005 и 1006 који су имали вегман врата, а они после 2002.године више нису били барем на 65... Увек су зглобови на Карабурми били приоритет за 16, 23 и 95, 65 су солаћи били шихташи до 2005те године соло Манови. Опет понављам, након великог ремонта почетком 2000тих, мислио сам да ће још 10.година радити, они их посекоше све до 2008ме или 2009те, када су последња два соло била 838 и 842, тај звук је био непревазиђен. Код Ива Шпеда су соло и зглобни Ман из Автомонтаже радили до доласка Ласте, буквално сам већ тада почео да осећам зебњу и тугу за њима, наравно у Саносима 115 и С200 нисам имао више прилика да се возим, осим неколико пута на 95, али не знам, мене је ово модерно време једино најбољи аутобуси су Соларис, Јапанац па Конекто, ово ништа не ваља иза њих!
Kad se desio sudar u kom je 1221 uništen i sta je bilo sa karaburminim 913 on nije nigde doniran?
I da li se neko seca koja vozila su bila 2000 god od ik20x jer po ostalim forumima vidim da negde piše 2000 a negde 2001
Poslato sa LLD-L31 pomoću Tapatoka
I da li se neko seca koja vozila su bila 2000 god od ik20x jer po ostalim forumima vidim da negde piše 2000 a negde 2001
Poslato sa LLD-L31 pomoću Tapatoka