Šta je novo?

Istorija JGP-a

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=624111#p624111:2b7ps5jr je napisao(la):
Gaspar18 » Sre Maj 22, 2019 12:10 am[/url]":2b7ps5jr]Када би још нека фотка Ман Су из Автомонтаже да се нађе на нету, аутобус уз Икарусе обележио моју младост... Обожавао сам ту тврдоћу словенца на 65, а касније у Ива Шпеду на 18 и 95... Јесу били тврди аутобуси за то време, и некад знали да баце приколицу, али су имали душу!

Reci . :D
Sećam se kad su se pojavili bili su pojam za GSP. Sanos onako zaostao u vremenu ali brz ko munja i udoban. MAN tvrd, malko sporiji sa slabašnim motorom i sa petobrzincom. Nikad kriv, nikad da padne visina. I bio prostran.
 
530126_352370241485948_270453493_n.jpg


197377_161166850606289_1044987_n.jpg


200042_161166820606292_253658_n.jpg


248070_389339531122352_1017837374_n.jpg


191250_160253070697667_2009886_o.jpg


254806_182545168468457_1764395_n.jpg
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=624111#p624111:291keoxi je napisao(la):
Gaspar18 » Sre Maj 22, 2019 12:10 am[/url]":291keoxi]Када би још нека фотка Ман Су из Автомонтаже да се нађе на нету, аутобус уз Икарусе обележио моју младост... Обожавао сам ту тврдоћу словенца на 65, а касније у Ива Шпеду на 18 и 95... Јесу били тврди аутобуси за то време, и некад знали да баце приколицу, али су имали душу!

550519_388732384516400_1412269514_n.jpg
 
Nađoh potrošački informator pod nazivom Beograd '82 sa spiskom linija iz 1982. godine, prvim, poslednjim polascima i taktom.

Pogledajte prilog 11

Pokušao da ubacim u spojler ali neće posle da ga otvori. Izvinjavam se za ovolike slike van spojlera, to je nešto što izbegavam.

Tramvajske linije 1982:

Pogledajte prilog 10

Trolejbuske linije 1982:



Autobuske linije 1982:

13-16E:

Pogledajte prilog 9

17-27B:

Pogledajte prilog 8

27G-34:

Pogledajte prilog 7

35-45:

Pogledajte prilog 6

47-72:

Pogledajte prilog 5

83-106:

Pogledajte prilog 4

202-402:

Pogledajte prilog 3

501.541B:

Pogledajte prilog 2

541Ž-704:

Pogledajte prilog 1
 
Sad bi dobro dosla jedna uporedna analiza nekad i sad
Sta jos ima u toj knjizici ....
 
Koliko sam primetio za skoro 40 godina trase linija su se minimalno izmenile.
 
A grad višestruko uvećan. Kako i ne bio prevoz u haosu.
 
Био како-тако сразмеран град, после је претрпан свим и свачим.
 
To što su se trase linija minimalno menjale je posledica više razloga. Nekada se mnogo više vodilo računa o infrastrukturi i jedini sinonim za divlju gradnju i bez kontrole je bila Kaluđerica. Danas , em što imamo "Kaluđericu" na toliko mesta da to prosto nije normalno , imamo i zaostalu infrakstrukturu koja je posledica naglog porasta ljudi , što zbog ratova u BIH i Hrvatskoj devedesetih , što zbog nenormalnog priliva ljudi iz unutrašnjosti. Pod ovim "nenormalno" podrazumevam to da je Beograd postao ideal života ljudi iz unutrašnjosti , i da je "Bog" onaj ko se trajno nastani u isti , jer što bi rekao Bane Krstić , "Ajdemo u Beograd i ne vraćajmo se , jer tamo ima sve.". Mnogo lakše je bilo pustiti gradnju "niz vodu" i ne činiti ništa na poboljšanju postojeće infrastrukture , čak i tamo gde je bilo potrebno minimalno angažovanje , tako da su mnoge prilike propuštene da se infrastruktura prilagodi novonastaloj situaciji. Zbog toga imamo situaciju da se broj stanovnika povećao , a infrastruktura je takva da može da podrži solo vozilo , a potrebe su za zglob , ili da samo određenim ulicama mogu da saobraćaju vozila normalnog kapaciteta , a negde čak ni minibus...
Na sve ovo se nadovezao i enorman porast broja kola , čiji se problem rešava širenjem pešačkih zona , iscrtavanjem parking mesta sa kanticom farbe i pretvaranje dvosmernih ulica u jednosmerne , sečom drveća zarad novih parking mesta i smanjenjem prostora za pešake , kao i izgradnja novih višespratnica do pred sam kolovoz , bez garažnih mesta , umesto da se posvetila pažnja povećanju broja javnih garaža i mikro garaža u međuunutarnim blokovskim celinama , tamo gde je to moguće. Novi Beograd tu najbolje stoji , iako bi i tu moglo da se poboljša na pojedinim mestima.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=627226#p627226:qn0zhhk1 je napisao(la):
solecar » Uto Jun 04, 2019 3:51 am[/url]":qn0zhhk1]To što su se trase linija minimalno menjale je posledica više razloga. Nekada se mnogo više vodilo računa o infrastrukturi i jedini sinonim za divlju gradnju i bez kontrole je bila Kaluđerica. Danas , em što imamo "Kaluđericu" na toliko mesta da to prosto nije normalno , imamo i zaostalu infrakstrukturu koja je posledica naglog porasta ljudi , što zbog ratova u BIH i Hrvatskoj devedesetih , što zbog nenormalnog priliva ljudi iz unutrašnjosti. Pod ovim "nenormalno" podrazumevam to da je Beograd postao ideal života ljudi iz unutrašnjosti , i da je "Bog" onaj ko se trajno nastani u isti , jer što bi rekao Bane Krstić , "Ajdemo u Beograd i ne vraćajmo se , jer tamo ima sve.". Mnogo lakše je bilo pustiti gradnju "niz vodu" i ne činiti ništa na poboljšanju postojeće infrastrukture , čak i tamo gde je bilo potrebno minimalno angažovanje , tako da su mnoge prilike propuštene da se infrastruktura prilagodi novonastaloj situaciji. Zbog toga imamo situaciju da se broj stanovnika povećao , a infrastruktura je takva da može da podrži solo vozilo , a potrebe su za zglob , ili da samo određenim ulicama mogu da saobraćaju vozila normalnog kapaciteta , a negde čak ni minibus...
Na sve ovo se nadovezao i enorman porast broja kola , čiji se problem rešava širenjem pešačkih zona , iscrtavanjem parking mesta sa kanticom farbe i pretvaranje dvosmernih ulica u jednosmerne , sečom drveća zarad novih parking mesta i smanjenjem prostora za pešake , kao i izgradnja novih višespratnica do pred sam kolovoz , bez garažnih mesta , umesto da se posvetila pažnja povećanju broja javnih garaža i mikro garaža u međuunutarnim blokovskim celinama , tamo gde je to moguće. Novi Beograd tu najbolje stoji , iako bi i tu moglo da se poboljša na pojedinim mestima.

sada je najgori primer divlje gradnje upravo vracar, samo sto postoji razlika, kaludjerica je divlja i na papiru, a na vracaru, i ostatku centra je sve cakum pakum legalno, tako da nema pravnih osnova za rusenje

mi smo jedina zemlja u svetu gde se prvo izgrade zgrade pa se onda pravi PDR po njima umesto obrnuto
 
Da, samo što je još gore to kada se PDR usvoji oni i dalje ne proširuju ulice, povećavaju radijus krivina i grade okretnice sa propisanim radijusima, sve u korist zglobnih vozila. Status kvo drumske infrastrukture, samo se investitorima ugođava.

Eno na trasi Kruševačka-Strumička/Todora Dukina-Maksima Gorkog bruka i sramota samo se čičkaju stambene zgrade na mestu nekadašnjih porodičnih kuća skromnije kvadrature sa manjim dvorištima. Često su iste maltene "na ulici" što je oočito posledica iskorišćenja maksimalnog indeksa zauzetosti parcele radi što većeg profita, naravno uz nezaobilaznu podzemnu garažu. Onda kola izlaze na te postojeće sokake koji nisu prošireni i prave gužvu autobusima koji ni ne voze stanare tih zgrada. Preopterećenje infrastrukture je vidljivo i van špica kada se semafori izazivaju gomilanje automobila.

Primer iz Todora Dukina još je i zastareo, sada ima još zgrada iako su ulice bile problematične i bez njih.

Kola pojela oba trotoara, što ne mora biti zbog objekta sa garažom. Ne znam da li ima predviđena mesta za posetioce u podzemnoj garaži.

Šta je sledeće, Husova i Peka Pavlovića?

Ajde da su gradili kuće u nizu umesto postojećih, ajde možda na jedan sprat sa po dva stana po ulazu da bi bile isplativa ali ovo je već pohlepno preterivanje.

Onda imamo slučaj jednosmernih ulica gde jednu traku pojedu parkinzi. Zamislite na šta bi ličio Menhetn da su jednosmerne avenije sa parkinzima. To samo u ludoj Evropi ima zbog predivnih praistorijskih znanja bez garaža.

Menhetn, 5. Avenija. Gde su kolone parkiranih automobila? U poprečnoj 49. ulici kada rotirate prikaz.

Znači primarne saobraćajnice ne samo što nemaju parkinge već imaju "belu traku" za autobuse. Smešno je da je saobraćaj toliko komotan van špica da autobus može da se kreće izvan trake za javni prevoz.

U Beogradu autobus često i nema gde dok se kreće po uskim sokacima projektovanim u vreme zaprežnih kola.

Hvala Igoru što je sve preneo ovde, skroz sam zaboravio da ova tema postoji. Moja greška, gledao samo u one sa najnovijim postovima koje stavi gore tj. nisam skrolovao. Da sam video ubacio bi odmah tu.

Ima tu još interesantnih stvari, recimo Lasta uopšte nije imala numeraciju. Glumčevo Brdo preko Ripnja, Glumčevo Brdo (Rakovica) preko Ripnja, Zuce, Vrčin (centar), Vrčin (brđani), Vrčin (centar) Rakovica su neke na listi.

Kad je uvedena 405 ukinuta varijanta. Lastine linije poput 463 i dan danas svraćaju ili imaju alternativne verzije. Zuce imalo jedan par polazaka više nego Glumčevo Brdo u obe varijante skupa (11 umesto 10). Mnoge linije imaju i kilometražu. Zuce 29km, vreme putovanja 0,50 (50min) što znači da je išla skroz do ASL.
 
Тачно тако, те улице на траси линија 25, 25п и 26 ће заувек остати саобраћајно касаба, погорову Лекино брдо.
 
Dobro je da uopšte može da ide gradski prevoz , obzirom na šta liče pojedine ulice. Pravo čudo je kako je uopšte zglobni autobus mogao da radi na 26. Pri tom mislim na to da je postojao model koji je mogao da isprati krivine i radijuse , kako na Lekinom brdu , tako i po prelasku Dušanovačkog nadvožnjaka.
 
Ма то су били неки кршеви из Земунске фабрике искривљени и трули.
 
native.jpg


Stara mapa Beograda iz 1922. sa tramvajskom mrežom i linijama. Nažalost nisam našao kartu veće dimenzije, no na ovom sajtu možete da vidite uvećanje u delovima.

Tako možemo da vidimo sledeće:

Pogledajte prilog 3
Okretnica trojke koja je išla sa Terazija na Pozorišni trg, Obilićev venac, Knez Mihajlova i natrag na Terazije.

Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 1
Ovde je tramvajska linija za Tašmajdan isprekidana, zato što se obnavljala, te je 1923. skrenuta u Majora Ilića i spojena sa prugom u 27 marta. Zanimaljiv podatak je da je od 1905 linija išla od Trga preko Makedonske, Svetogorske i Ilije Garašanina do raskršća sa današnjom Karnegijevom, a ne kako sam mislio sa Beogradskom i Starine Novaka.


Jedinica je išla do raskršća Makenzijeve i Prištinske, tada, po planu još nije izgrađena mimoilazna veza preko Svetosavske i Katanićeve, iako je te godine bila završena.

Sam plan pokazuje gde je bila dvokolosečna pruga, gde jednokolosečna, a gde su bile mimoilaznice, pa, kad imate vremena, istrađite malo kartu :)
 
Ovo je veoma zanimljiv i detaljan članak iz 1938. godine o javnom prevozu u Beogradu. To možete naći:

- kratki istorijat.
- analizu prednosti i mana pojedinih prevoznih sredstava
- prikaz tada postojećih linija
- predlog razvoja mreže

Ovo je inače i prvi konkretan predlog metro mreže, a tu je i proračun njene isplatljivosti. Pisac podrazumeva da će u skoroj budućnosti glavne linije biti pretvorene u metro linije.


Pogledajte prilog 1
Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 3
Pogledajte prilog 4
Pogledajte prilog 5
Pogledajte prilog 6
Pogledajte prilog 7
Pogledajte prilog 8
 
Vrh