To sve stoji naravno, samo zavisi od perspektive i ličnih afiniteta. Usluga "dođi i reši mi problem" sigurno vredi toliko, tako da su mnogi spremni i da plate. Ako nemaš vode u stanu ili ne otiče, ne pitaš šta košta samo da se vratiš u normalan život. Neko će uraditi sam, a neko jednostavno ne želi da se bavi time, ne zanima ga, nema vremena, nema alata ili ne ume. I to je u redu. Taj plati majstora. Taj majstor će potrošiti svoje vreme, gorivo, to treba da se nadoknadi. A tih 4k što sam spominjao je bilo pre otprilike 10 godina, sada ne znam kolike su prosečne cene, vidim da gore pominju i 12k i 18k, mada to su ekstremi.
A moja perspektiva je više ona "sam svoj majstor" gde ne sagledavam gorivo i ostale stvari, već samo konkretan rad i šta drugo se može za taj novac dobiti. Odnosno ako ja to mogu uraditi sa 0 minuta putovanja iz druge sobe i 0 litara benzina, sa 0 minuta čekanja na termin i organizaciju, što bih uopšte i zvao tog majstora koji izgubi 2h života da dođe da mi reši problem kad ja to mogu brže. Ako radim sam, uradim kad hoću i kako hoću. Ako zovem majstora, čekam ga i onda moram još da budem pored njega dok on radi, da gubim vreme.
A uopšteno:
Meni lično se pokazalo da je često jeftinije, brže i kvalitetnije uraditi nešto sam, iako možda ne deluje tako na prvi pogled. Krenuo sam od onog intelektualnog pristupa "moj sat vredi više, platiću nekom drugom da to uradi", da bi me onda život u Srbiji tokom godina malo opovrgnuo.
Džabe što sam ja profesionalan i što mogu da platim, kada treba da radim sa ljudima koji su sve samo ne profesionalni, tačni i precizni. Pogotovo za te sitne majstorske stvari u stanu ne možeš ih uozbiljiti. Tu se sve razvlači, sve je na osećaj, sve je neodređeno.
Više i vremena i stresa i novca ode da se jurim sa majstorima i dobijem zadovoljavajući rezultat, nego da odem kupiti nedostajući alat (koji je često relativno jeftin naspram cene majstorskih usluga a ostaje "doživotno") i uradim to nešto sam. Većina tih stanskih stvari je vrlo jednostavna i ne zahteva ni neka posebna znanja, ni veštinu a ni alat. Prvi put ti je sporije i sve novo, drugi put već "hvataš fazon", treći put radiš "ko dobar dan". Taj prvi put je uvek mala žrtva naspram zvanja majstora. Međutim svako novo samostalno majstorisanje u nekoj novoj "oblasti" sada je investicija da nikada više u životu ne moram za tu "oblast" da zovem majstora. A vreme ide, godine prolaze, nakupi se tih "oblasti" brzo i počneš i zaboravljati na majstore.
Sa majstorima te ne znaš kad će doći, koliko će biti cena, kako će uraditi, moraš da mu stojiš nad glavom, da ga proveravaš, da uzmeš slobodan dan na poslu jer je on rekao da će doći "posle podne". A i kada uradi nešto moraš da ideš iza da ispravljaš.
Taj stres odnosno frustracija me dovela čak do toga da bih sada uradio nešto sam sebi čak i da je skuplje naspram majstora, ali neću da gubim dragoceno vreme i nerve. Ako sam ja majstor, onda znam da taj majstor npr. dolazi u 18:00 tačno i rešava problem do 18:30 i u 19:00 večera sa porodicom. Kada čekam drugog majstora, pa to ceo dan ili nedelja ode u .....
A iz te frustracije se onda tokom godina izrodio i sve veći set alata, a posredno i set veština. Pročitaš, pitaš, probaš, izveštiš se. Nekad nešto s***eš, ali ko radi, taj i greši. Sve što si uradio, uradio si sebi, ispraviš, poneseš iskustvo i ideš dalje. Nekad namerno pozoveš majstora samo da mu pokupiš fore i onda ti više nikad nije potreban za tu neku specifičnu stvar.
I tako malo po malo dođeš u fazu da kad se nešto pokvari ti alat već imaš i već si to radio jednom pre 2-5-7-10 godina. Ne moraš ni sa kim da se navlačiš i organizuješ, odeš lepo predveče u neku od majstorskih prodavnica, kupiš delove i završiš šta treba. Nema stresa, nema gubljenja dragocenog vremena i novca.
Džabe što ja mogu platiti 10 majstora, moj kortizol nije vredan njihovog balkanluka. Sve što nije čista repetitivna višednevna fizikalija radim sam. A pošto sam perfekcionista, često iz prvog pokušaja uradim bolje nego "preporučeni majstori sa višedecenijskim iskustvom".
Svako ima neki svoj pristup, mene je ovaj preporodio. Preporučio bih ga i ostalima ako vam životne okolnosti (porodica, prostor, vreme, novac) dozvoljavaju. Taj osećaj slobode da sam možeš sve da uradiš i da ne zavisiš ni od koga je odličan
Ja samo da prijavim jos dve pljacke "vodoinstalatera " sa letka. Sistem je uvek isti.Operater koji se javlja na telefon,na pitanje koliko kosta usluga odgusenja kaze: "od dve ,tri hiljade, navise." Kad dodju ,naravno, kazu da je potrebno odgusenje vertikale. Kad su vec gurnuli sajlu u odvod i "odgusili " potpuno prohodnu cev, daju ti na uvid cenovnik. Ne secam se kako ono ide,da li prvo trazi potpis pa ti onda pokaze cenovnik ili obratno. Obavezno traze potpis.Tese te da ces moci to da naplatis od kucnog saveta. 
