Šta je novo?

Iseljavanje iz Srbije

Kao neko ko je otišao iz Beograda, imam dosta da kažem na tu temu. Ukratko, ništa to nije toliko ni strašno, ni crno belo, ni negativno koliko se čini.

Otišao sam pre deset godina, sa master diplomom i ne planiram da se vratim. Isto kao i Englezi koji odu u Australiju, ili penzioneri koji odu u Španiju... odeš tamo gde misliš da ti je bolje. I to je sve u redu, ja sam ponosan Srbin koji živi u Londonu.

Razlog mog odlaska nije bio materijalne prirode, nego je meni kao gej osobi puno sigurnije da živim na zapadu, u velikom, otvorenom gradu. Iako London nije neki sinonim za sigurnost, ja se ovde osećam sigurnije nego u Beogradu.

Pokušavam da ne odem o offtopic šta u Srbiji treba da se promeni pa da se ja i drugi vratimo, jer mislim da ovo nije tema za to. Ukratko, ekonomija i zakoni moraju da ojačaju i sve ostalo će doći na svoje mesto.

Ne znam zašto neki, kao Ksenija (na mojoj je blok listi, ali sam slučajno pročitao njenu objavu jer nisam bio prijavljen na forum), misle da mi treba da zaćutimo? Mi imamo potpuno pravo da komentarišemo Srbe i situaciju u Srbiji. Ko misli drugačije treba da se zapita šta znači biti pripadnik jednog naroda, ili bar državljanin. Takođe, ja kao ponosni Britanac imam i puno pravo da komentarišem i britansku politiku i društvo.

Zbog čega ta netrpeljivost prema ljudima što su otišli? Zar nisu i Tesla i Pupin otišli, Vuk Stefanović Karadžić, pa i sam Sveti Sava? A Srbija mnogim pobeguljama baš dosta, dosta duguje. Naravno Ksenija se neće složiti, ali to je samo jedan od njenih problema. Bez zaje*******ancije, ona je za mene već dugo blokirana, podigne mi se pritisak čim vidim njen nadimak, mora da nisam jedini?

Ljudi su odlazili i odlaziće, iz raznih razloga, u raznom obimu, i to je potpuno prirodno.

Da li Srbija time nešto gubi ili koliko dobija je pitanje za političare, kako iskoristiti migracije za dobrobit države. Trenutno, čini mi se da niko od njih nema nikakvu dobru ideju... što opet ne sprečava obične ljude da razgovaraju i prenose iskustvo i znanje, kada se ima volje za to.

Što se tiče ličnog osećaja kada se emigrira, to je pitanje za umetnike, pisce i slikare. :sesir:
 
Prica se od odlaženju i iseljavanju kao da je to veoma laka stvar. Ja sam probao više puta i nisam uspeo (nisam hteo na crno). Kako ste uspeli ljudi? Kako ste dobili papire, kako ste našli posao, kako ste od prve plate mogli da paltite stan koji je tako skup. Razumem za doktore i programere, ali odlaze i ljudi koji nisu tako superiorni u svojim oblastima. Ovi na zapadu polako zatvaraju vrata, ne mislim da će emigriranje stalno da bude (relativno)lako
 
Nažalost, tu ti ne mogu pomoći. Sam si rekao, lako je programerima. Ja sam se prijavio za posao preko interneta, obavio intervju i testove, oni sredili radnu vizu u roku od dve nedelje, ja seo na avion, došao u plaćen smeštaj dok ne stanem na noge, proveo nekoliko godina u toj kompaniji dok nisam dobio državljanstvo i to je to, sad solim pamet po internetu.

U svakom slučaju želim ti uspeh i nadam se da nećeš protraćiti godine jureći vizu a propustiti prilike koje tu možda iskrsnu u međuvremenu.
 
Što se tiče netrepeljivosti prema ljudima koji odu...

Svakako da postoji ovde deo populacije koji baš mrzi sve koji odu preko, nebitno zašto, kako, gde i zašto otišli. Ali takvima nema pomoći, i na njih ne valja trošiti vreme i reči. To su ljudi zajedljivi, maloumni i zadrti, i oni će takve stavove gajiti dok su živi i tu nema pomoći.

Pored takvih, postoji drugi deo populacije koji ne mrzi ljude koji odu preko, ali ne voli kada neko naš iz druge zemlje, ili pak drugog kontinenta, glumi patriotu na daljinu. Ili kad glumi generala posle svake bitke. Zašto to iritira? Pa zato što jedno je pričati ŠBB KBB i šta bi valjalo i šta bi trebalo iz perspektive malog mrava u Srbiji, koji prolazi kroz celu tu mašinu... i pričati isto to iz perspektive nekoga ko dugo živi preko i zaboravio je kakva je situacija i koliko sve ide teže nego što deluje na papiru.

Još jedan (opravdan) razlog zašto su naši emigranti i gastarbajteri na lošem glasu ovde je što deo njih ume da bude uobražen i bahat. Neki su bahati u smislu da misle da su mudo ako imaju 2000 evra platu (naspram srpskih 300) a zaboravljaju da crnče za nju 10 sati dnevno, pa ovde glume neke face. Mislim, ok treba čovek da bude ponosan ako napravi pomak u životu i uspe, pa makar to značilo i grebanje noktima za svaki dinar. Al ono... jedno je biti ponosan, a drugo je hvalisati se i nabijati drugima to na nos.I drugi najčešći način na koji se neki naši bahate kad dođu ovde je što misle da imaju pravo da ovde rade stvari na koje u svojoj novoj zemlji ne smeju ni da pomisle. Jer eto kao, ''naši smo'' pa će njihovi zemljaci to da trpe. Što se naravno najčešće završi kontraefektom.

Ja npr nemam nikakav animozitet prema ljudima koji odlaze. Štaviše, razumem ih i želim im sreću ako su normalni i pošteni. Ali to ne znači da ću da trpim kad mi dođe Srbin perač prozora u Čikagu i počne da mi priča kako je baja. Ili još gore - kad mi dođe ljakse iz Minhena u BMWu pa misli da ovde može da jurca i pali gume zato što tamo nije smeo pa je red da se ''kod kuće'' malo istrese a mi ostali to treba da trpimo.
 
Šta te to čudi, Bender..To ti je u ljudskoj prirodi da se hvališu, prave boljima nego što jesu i toga će uvek biti. Nasmeješ se na takvo ponašanje i produžiš dalje. Znaju oni duboko u sebi ko su i šta su, a i kakve poslove rade preko-onda im treba ventil pa se malo ovde razmeću i drugima pričaju bajke. Ja nemam nikakav problem sa ljudima koji odlaze-traže ljudi sreću u inostranstvu, ako misle da je ovde neće ostvariti. Sve je to normalno. Lepo je Zombi napisao-i Tesla i Pupin su zahvaljujući svom odlasku u svet ostvarili briljantne karijere. Hvala Bogu što je tako, jer da su ostali u svojim sredinama verovatno ništa ne bi ni postigli. Bilo bi lepo kada bi ova zemlja umela da ceni dijasporu, pa da pozove istaknute pojedince da se vrate, da im ovde ponude dobre uslove itd. Ali teško, ovde se i studentima koji završe faks u inostranstvu, zagorčava život sa nostrifikacijama. Gde će gomila ovdašnjih megatrendovaca da trpi da im šefuje neko ko je završio neke ozbiljne škole, pogotovu strane..
 
@Ponosnom Srbinu
@Ponosnom Britancu

Itekako je strašno zbog odliva mozgova kada je Srbija u haosu u skoro svim segmentima. Da se ne ponavljam pa samo kratko, zamisli da svi odu jer imaju pravo izbora? To je pitanje na koje nemam odgovora ali pretpostavke su prisutne. Svakako da je prirodno da ljudi odlaze ali ako odlaze masovno i to baš u vreme velike krize, onda to postaje potencijalni problem.

Razlog mog odlaska nije bio materijalne prirode, nego je meni kao gej osobi puno sigurnije da živim na zapadu, u velikom, otvorenom gradu. Iako London nije neki sinonim za sigurnost, ja se ovde osećam sigurnije nego u Beogradu.
Ovo je već osuda Beograđana i nisi fer. Skoro sam sigurna da nije u pitanju nesigurnost zbog okoline već lična nesigurnost. Koga tangira tvoj emocionalni rusvaj u glavi?

Porediti velika imena koja su zadužila svet i Srbe i otišli sa velikim idejama a onda ih i ostvarili sa ljudima koji će u najvećem procentu ostati anonimusi, najblaže rečeno jeste smešno.

Na osnovu čega donosiš zaključak da sam netrpeljiva prema onima koji su otišli? Jednostavno je objašnjenje, nisu dovoljno uverljivi pa otuda i moje nerzumevanje za njihove odluke, i to je to. Da nije tako, bila bih netrpeljiva prema nekolicini meni najbliskijih rođaka i prijatelja. Kao nužno ističem da su, osim par njih, ostali otišli da predstavljaju Srbiju. Neki su se vratili, neki ostali iz razumljivih razloga, neki žive i tamo i u Beogradu jer im okolnosti to dozvoljavaju.

Bilo bi pristojno da si izostavio lični stav vis a vis mene, i molim bez pretpostavki o mojim problemima, o njima mogu ja ako poželim i ako ih imam, a nemam ih makar kada je ova tema u pitanju, a i pritisak ti se neće podići. Čuvaj se iako si u sigurnom Londonu.

Što se tiče ličnog osećaja kada se emigrira, to je pitanje za umetnike, pisce i slikare.
Lični osećaj nosim iz vremena kada sam boravila u inostranstvu na određeno vreme pa mogu pisati i o tome naročito što se bavim umetnošću. Mogućnost da emigriram postoji ali ja ne želim da je iskoristim.

A sada bih te zamolila da me zaista blokiraš, bez pominjanja mog nika i pretpostavke da nisi jedini a sve u korist tvog pritiska. Nisam raspložena da ti se obratim u tvom stilu. Na kraju, tvoje mišljenje je nebitno jer ima i onih koji ne misle kao ti.

Dobro obrazloženje dao je Bender s kojim se slažem, pa ne moram i ja.
 
Мислим да је Бендер погодио суштину, заиста нисам приметио нетрпељивост генерално према сународницима који су емигрирали из Србије. Увек ће бити известан број људи, болесно комплексираних који мрзи све то се не понашају истоветно као они, али такви постоје у свакој средини. Истих таквих има и са друге стране гране и сад пљују све што су остали овде. Наравно извесна љубомора што сад неко са истим или нижим образовањем има много атрактивниј и боље плаћен посао од нас који смо остали, сматрам да је нормална.
Проблем је кад део наших исељеника дође на пар дана у Србију и понашају се овде на пример као они најбахатији који су остали, раде ствари за које би у својој новој држави вероватно били ухапшени или барем жестоко кажњени. Бацају лименке из кола, паркирају најневероватнијим местима, возе ко лудаци, блицају ти да се помериш. Е сад можда ту и код мене има извесне зависти што ми више смета кад ми бахато блица неко са немачким таблицама него са БГ таблицама од кога и очекујем бахатост. Наравно као и у првом случају сматрам да је у питању значајна мањина наших исељеника.
Такође нисам у ниједном посту на овој теми приметио да неко износи нетрпељивост према једнима или другима. @Ksenija износи свој став са родољибувим цртама, због којих је и ценим. Свако може да се сложи и или не са тим ставом, али не видим шта се од тога може прогласити нетрпељивошћу или слично.
 
Evo i ja konacno malo da pokusam ponovo da napisem nesto smisleno. Uzimajuci ovo " ponovo " s rezervom, jer bi to znacilo da sam ikad pisao nesto smisleno.
Elem. Kao neko ko vec skoro dve decenije zivi na relaciji Minhen-Beograd sa prosekom od pola godine u jednom i pola godine u drugom gradu, citajuci ovu diskusiju dobih zelju da napisem svoj stav na tu temu. A tema je sve drugo samo ne tako jednostavna kako to neki dozivljavaju. I ne nije nista crno belo.
Na pocetku da razbijem jedu iluziju koja se u startu namece, a to je " Gastarbeiter u pezurativu ". Za 20 godina koliko redovno odlazim u Minhen, ja nisam uopznao niti jednu osobu u Srbiji da mi se nije obratila u pezurativu kad je saznala da sam vrlo cesto u Minhenu. Bez obzira sto itekako radim poslove i u Beogradu i skoro po vise od pola godine, svake godine, provodim u Bg. Dakle ni jednu, jedinu. To je cinjenica. Da, odlazak u inostranstvo jeste vrsta stigme. Sta je uzrok tome, ja stvarno ne znam? Da, ima ljudi koji dodju iz inostranstva pa se bahate kod nas, ali u medjuvremenu kod nas je toliko bahatih, da to odakle oni dolaze, i da li im bilo sta daje za pravo da se bahate je sustinski potpuno nebitno.
Kultura vs nekultura.
Na zalost iz mog iskustva procenat bahatih morona je u dlaku isti kroz citavu ljudsku populaciju, ali " od svinje ne mozete napraviti trkackog koja, ali mozete napraviti vrlo brzu svinju " je procenat bahacenja bahatih morona ( bar u Nemackoj ) sveden na minumum, kroz vrlo restriktivne mere. Ono za cime nasa drzava vec skoro tri decenije vapi. Medjutim za razliku od nasih nakrivo nasadjenih ljudi, ja garantujem da je veom veliki deo nemacke populacije izuzetno ksenofoban. Ko god kaze da se u inostranstvu oseca kao kod kuce, taj prosto laze. Bar ja nisam upoznao do sad ni jednog koj je iskren u tim tvrdnjama. Upoznao sam gomilu istinski dobrih ljudi, s kojima bi otisao i na Mars ako treba, ali sam upozano i onu drugu sortu ljudi koju kad upoznate gubite svaku nadu u covecanstvo. No da se vratimo problematici iseljenja.
Sta to znaci za nas, sta to znaci za njih?
Kao prvo, masovno iseljavanje ljudi iz nase drzave, koje poprima oblike velike seobe, u svojoj osnovi ima tri vrlo ruzna uzroka.
Kao prvo, obican covek ( radnik ) u Srbiji je ponizen do same sustine svog postojanja. Da, istina je da je jedan perac prozora iz Minhena, vrlo vise cenjen kao covek i kao radnik, nego sam inzenjer u nasim preostalim institucijama. Te nase " ja sam gazda " su dovele do toga da narod bezi odavde.
Druga stvar je susta egzistencija.
U jednoj iole uredjenoj drzavi vi necete biti ostavljeni na ulici da krepavate kao pseto. Ako se povredite dobicete medicinsku pomoc, ako ostanete bez novca dobicete finansijsku pomoc, ako vas izbace na ulicu dobicete pravnu pomoc. Svakako ovde pricam o uredjenim drzavam u kome socijalna zastita ima smisla. To su prvenstveno evropske " zapadne " drzave. Narocito Nemacka, Austrija, Svajcarska, Norveska itd. Ujedno i omiljene destinacije.
Treci problem o kom se malo prica je to, da ova, a i prethodna vlada to upravo i zele. Ti gastarbajteri su izvor velikog prihoda za nasu drzavu. To je kolac kog se oni nece odreci. Ja sam doneo gomilu para i ostavio u Srbiji. I kad kazem gomilu para to i mislim. Drzava mora da ima neki devizni priliv i gastarbajteri su cista lova. Bez muke, bez planiranja, bez kopanja po blatu. Da li iko misli da bi drzave bivse Jugoslavije iole opstale bez tih rodjaka po inostranstvu? Nasa privreda je lakrdija, kako na mikro, tako i na makro nivou. Pa uostalom jos je drug Tito shvatio potencijal tih gastarbajtera.
Ipak na zalost odlazak mladih, sposobnih ljudi u inostranstvo narocito u ovom obimu za posledicu ima i negativnu selekciju. Paradoksalno, ali za vreme koje sam proveo u Minhenu sam posmatrao, transformaciju populacije dva grada. Minhena, iz vrlo ruznih mamlaza, seoskog karaktera u vrlo lepu i dobro obrazovanu ( na zalost indoktriniranu ) populaciju. Kod nas sam posmatrao upravo obrnuti proces. Populacija vrlo lepa, pametna, se pretvorila u rulju, izbecenih pogleda i govedjih glava. I ne nije da se moja generacija deformisala od starosti, veliki broj nase omladine je prosto rulja, bez pocetka i bez kraja, a u sredini nista. I znam da cete me sad opljuvati, ali ko iole gleda oko sebe zna vrlo dobro o cemu pricam.
Na zalost to ce po nasu drzavu i drustvo imati posebno katastrofalne posledice i one se vec sad u svakom aspektu zivota osecaju. Prosto osim pukog prezivljavanja i mitova o slavnoj proslosti, drzava mora biti u stanju da ponudi ljudima osnova za normalan zivot. Znate, jedan invalid u kolicima u Minhenu nece imati nikakav problem da udje u bilo koju zgradu, prevoz, prodje bilo kojom ulicom, ode na bilo kakvu manifestaciju. Kod nas, pa pogledajte samo temu " bahato parkiranje ". To se kod nas prozima kroz sve sfere zivota. Ko god da ste, sta god da ste, vi cete u nekom trenutku biti diskriminisani i to na vrlo ruzan nacin. To je cinjenica i nije pitanje ni pola, ni verskog ubedjenja, ni polnog opredeljenja, pa cak ni partijskog opredeljenja.
Ono " zivot " tamo vs ovde.
Podvuceno, ipak ja do danas nisam uspeo da donesem konacan zakljucak, da li je " preko " bolje, ili " u raju je lepo, ali u paklu je ekipa ".
Definitivno u Minhenu je zivot u svakom aspektu laksi i humaniji, ali da kazemo, u Nemackoj imate sve sto vam je potrebno za normalan zivot i tek po nesto sto vam nije potrebno za normalan zivot, u Srbiji imate dosta toga sto vam je potrebno za kako tako normalan zivot, ali imate i sve sto vam apsolutno nije potrebno za normalan zivot. Tamo si covek, ali ovde su boje jos uvek intenzivnije. Ipak " ukusi su razliciti " rece djavo i sede u koprive.

I za kraj, samo jos jedna cinjenica. Veliki broj ljudi koj poslednjih decenija odlazi u inostranstvo, odlazi tamo zauvek. Oni ce tamo osnovati porodice. Njihova nostalgija nece biti razumljiva njihovoj deci. Njihova deca se nece osecati srbima. To je za nasu naciju nepovratan gubitak, a za te, neke " bolje " drzave, veliki zgoditak. Odlazak ljudi je tihi genocid, i posledice toga se nikad nece zaleciti...
 
Hvala Kole, lepo rečeno.

Da, definitivno se ne sme igrnorisati činjenica da samo od gastarbajtera i dijaspore svake godine se u Srbiju slije čak 3 milijarde evra, što je jako puno.
Žao mi je što imaš takva iskustva s našim ljudima kad im kažeš da radiš van. Ja protiv takvih poput tebe stvarno nemam ništa protiv. Kao što rekoh, meni smetaju oni koji 1) su bahati 2) vole da sole pamet na daljinu. Protiv običnih ljudi koji rade preko nemam ništa protiv i želim im sreću. A onima koji još šalju pare u Srbiju mogu samo da kažem i hvala, jer svaki doneseni evro ovde znači ekonomiji.
Ali avaj, kao što i sam znaš, naš narod je pun zajedljivih ljudi, pa ćeš tako uvek imati i deo njih koji mrze druge samo zato što odlaze i prave nešto od svog života, pa nebitno sve i da šalju hiljade evra kući svake godine.

I stoji to što kažeš za nostalgiju. Deca emigranata koja se rode u novoj državi imaju sasvim drugačiju perspektivu. Oni ne pate za Srbijom, a često se i ne osećaju kao Srbi. Što je i razumljivo jelte jer dete upija ono što vidi oko sebe. Tako da je u stvari uvek najteže toj generaciji koja zapravo izvrši transfer iz jedne u drugu zemlju. Jer oni su ti koji budu rastrzani između dva sveta. Što je još gore, jer im je često već dovoljno teško, a onda povrh svega toga trpe i nostalgiju, a i ovu netrepeljivost od jednog dela svojih sunarodnika.
 
Fenomenalan tekst, kole, a naročito bih istakao kraj:
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=533588#p533588:ekui5m2b je napisao(la):
kole » 22 Apr 2018, 21:11[/url]":ekui5m2b]
Veliki broj ljudi koj poslednjih decenija odlazi u inostranstvo, odlazi tamo zauvek. Oni ce tamo osnovati porodice. Njihova nostalgija nece biti razumljiva njihovoj deci. Njihova deca se nece osecati srbima. To je za nasu naciju nepovratan gubitak, a za te, neke " bolje " drzave, veliki zgoditak. Odlazak ljudi je tihi genocid, i posledice toga se nikad nece zaleciti...
To je razlog zbog koga sam i pokrenuo ovu temu. Naime, i ranije su ljudi masovno odlazili, ali su nagoveštavali da bi se možda (ako ništa, kad dođe penzija) vratili, gradili su vikendice, čuvali stanove, dolazili više puta godišnje,...
Mentalitet se promenio sa generacijom, ne samo kod tih ljudi koji sami odlaze. Moja generacija, recimo, već nema problem sa nostalgijom. Kad ljudi prelome da odlaze, oni pakuju kofere, prodaju nekretnine (ako već niko nije ostao iza njih), odlaze, bore se da steknu državljanstvo, žene se/udaju za strance, deca ni ne osećaju pripadnost ovom narodu, oni sami zaboravljaju jezik (jedna koleginica koja je čak završila fakultet ovde, i to srazmerno nedavno, već je počela da uvozi englesku sintaksu u srpski jezik, a u SAD-u živi samo 6 godina). Negde je, naročito među gradskom populacijom, postalo sramota biti deo ovog društva, a to je već nezrelo preterivanje. Kolektivno.
Da, to je jedna vrsta suptilnog genocida. Autogenocida, ako hoćete.
 
Isto je bilo i u 19. veku. Svi obrazovaniji su bežali na Zapad: Austrougarska, Nemačka, Francuska, pa i u Rusiju koja je za razliku od Srbije imala gradove, industriju i tehnološki napredak. U Srbiji je ostajalo samo ruralno stanovništvo. Rezultat je bio taj da su gradovi rasli veoma sporo uprkos populacionoj eksploziji - ogromnom natalitetu i doseljavanju Srba iz udaljenih krajeva. Uistinu, doseljavalo se uglavnom seosko stanovništvo, krčilo ili jeftino kupovalo zemlju. Gradovi su rasli jako stidljivo.

Sela u nizijskim predelima Srbije su postala veća od gradova, primeri su Kusadak, Azanja, Lozovik...koji su još krajem 19. veka imala preko 5 000 ljudi i svi su se bavili poljoprivredom. U isto vreme tradicionalni gradovi jedva primetno rastu. Valjevo je u vreme kneza Miloša imalo svega oko 700-800 st., a krajem 19. veka jedva 5000. Neki drugi gradovi poput Jagodine su čak 1900. imali manje stanovnika nego sredinom 19. veka.

Dakle ,raslo je samo ruralno stanovništvo, a efekat toga su bile redovne pobede populista na izborima i spor rast učešća pismenih u ukupnoj populaciji. Škole su se otvarale sporadično, mnogima su bile daleko jer su sela bila razuđena, a ruralni narod nije dugo mogao da shvati vezu između obrazovanja i napretka civilizacije, pa je škola često smatrana nepotrebnim troškom i gubitkom ljudskog resursa - dete je trebalo da bude uz kuću i stoku. Oni koji su se domogli gradova, naučili zanate ili škole su bili malobrojni, i često opet išli dalje preko jer su srpski gradovi bili premali i tržišno nezanimljivi.
 
I da i ne: zanemaruješ jednu stvar. Dosta tih ljudi koji su išli na Zapad u 19. veku su se i vraćali. Nemam statistiku, ali bih rekao da je većina išla da se iškoluje (država je to stipendirala), a po povratku bi uglavnom nalazili posao u državnoj službi (tu podrazumevam i školstvo i zdravstvo). Donegde se ovo izgubilo u vreme Kraljevine Jugoslavije (npr, brojni umetnici, koji su se školovali u Pragu, Beču ili Parizu bi se vraćali u Beograd 30ih godina i nisu uspevali da nađu službu).
Ujedno su ti ljudi bili i pokretači privrednog života s početka 20. veka.
Ovo o čemu govoriš je primenljivije na kraj 18. i početak 19. veka, kada su ovde još bili Turci.
E, sad, kako su ljudi bežali odavde glavnom bez obzira prošli put kada smo na terenu imali de fakto džihad... mnogo govori o današnjim vremenima.
 
Da, krajem 18. v. je to bilo najizraženije, svako ko je znao da čita i piše - pravac Ugarska ili južna Rusija, odn. Ukrajina. AA što se tiče džihada - šta je ovo što danas imamo? Samo što nisu muslimani i ne nose fesove, ali ostalo je isto.

Interesantno je da se sve ovo dešava i zemljama koje su mnogo ispred nas - Mađarska i Hrvatska. Dok kod nas vlada kleptokratija gde ne bi prezali da jedu lude u nedostatku nečeg drugog, tamo su ipak malo umereniji i veće su plate. Ali bez obzira na to ljudi čekaju u redu da se ukrcaju u autobuse i pobegnu, a ko zna koliko ih pobegne kolima, avionom, vozom...
 
Da, zato ja kažem da smo mi još i trpeljivi. Hrvati imaju skoro pa duplo veće plate, ali kako su ušli u EU, Slavonija im je postala dolina staraca.
Imaju sada problem i sa privremenom radnom snagom u ugostiteljstvu (iako su plate, za naše pojmove, izvanredne).
Cinici bi rekli da je za nas rešenje da ne ulazimo u EU.
 
Nisu samo obrazovani bežali na Zapad i u SAD. Verujem da je čak 90% ljudi odavde radilo u rudnicima i slične fizikalije u Americi. Pa i gomila gastarbajtera je u Nemačkoj radilo fizikalije, a kada dođu u posetu ovde su se ponašali kao da zarađuju milione. To su ti gastarbajteri zbog koji je izraz gastarbajter dobio pogrdno značenje.
 
Ergo: ovaj talas iseljavanja, koji je krenuo sa razočaranjem u postpetooktobarsku Srbiju kao nikada do sada ozbiljno preti da ozbiljno ugrozi privredu i uopšte ekonomiju.
 
Bilo bi toga i da je Đinđić ostao živ. Sad bismo već bili u EU, plate bi nam bile prosek 600 eur, ali bi narod opet bežao jer bi svi mogli legalno da rade u EU. U Mađarskoj je tek prošle godine počeo da raste fertilitet ali su i dalje u debelom populacionom minusu, i biće još dugo. U Hrvatskoj, koja ima najveće prosečne plate na celom Balkanu, uključujući tu i Grčku, pa i Mađarsku, je isto kao i kod nas. Izgleda da ljudi beže od visoke korupcije, nepotizma, kronizma, klanova, pravosudnog haosa koji je sličan kao kod nas, i velikih socijalnih razlika.Radnica u supermarketu ima platu 350-400 eur, neki opštinski službenik skoro 1000.
 
Ukratko, bili bismo kao Hrvatska. Ne veličam Đinđića, već samo kažem šta bi bilo.
 
Ne možemo mi da budemo kao Hrvatska kad oni mnogo para dobijaju od turizma. Koliko li ljudi radi u njihovom turizmu. Jeste to sezonski posao, ali donosi dosta novca.

Tu su i luke (i brodogradilišta)
 
Hrvatska je opljačkana kao i Srbija. U HDZ-u je lopov do lopova. Posle 1991. oni su od svakog sela napravili opštinu, time su nenormalno povećali birokratski aparat-kako oni kažu-uhlje*******e. Drugo-imaju gomilu lažnih "branitelja", tj. ljudi u najboljim godinama, a penzionere. Industrija im je uništena, prezaduženi su..nije ni čudo što masovno emigriraju. Ceo Balkan je crna rupa.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=533815#p533815:75ugolqj je napisao(la):
astrodule » 23 Apr 2018 03:57 pm[/url]":75ugolqj]Ne možemo mi da budemo kao Hrvatska kad oni mnogo para dobijaju od turizma. Koliko li ljudi radi u njihovom turizmu. Jeste to sezonski posao, ali donosi dosta novca.

Tu su i luke (i brodogradilišta)
Turizam je precenjen. Prihodi Hrvatske od istog su oko 8 milijardi eur. Poređenja radi, prihodi Mađarske i Češke od izvoza su 130 milijardi evra, a suficit 20-30 milijardi. Hrvatska svojim izvozom jedva pokriva svoj robni deficit, glavni razlog visokih plata u HR je zaduživanje, veliki pristup evropskim fondovima, a u poslednje vreme visoka zaposlenost jer su svi koji nešto vrede otišli u EU i ove koji su ostali oraju nekako da stimulišu, da ne pobegnu. Sa druge strane, javni dug Hrvatske je kritičnih 82%, ako nešto hitno ne promene biće nova Grčka. Tako da je upitno koliko je pokriće za prosečne plate u Hrvatskoj.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=533820#p533820:2npeojtm je napisao(la):
astrodule » Pon Apr 23, 2018 5:21 pm[/url]":2npeojtm]Ali bar imaju more i tu ljudi mogu da žive od izdavanja soba, a sezonci da se zaposle.
Koliki je to procenat?
I Srbija razvija etno turizam koji itekako dobro fercera. U Vojvodini je sve više salaša pretvoreno u fantastična, atraktivna turistička mesta. Nije sve u moru iako za mene jeste.
3898799149.gif
 
Vrh