Hram Svetog Save

[Short.Poem]

Često se obožavaoci Rima i Romeja pitaju kako bi izgledao moderni Rim: zgrade, vojska, društvo.

Pa eto, to su između ostalih pažljivo rekonstruisali baš mali i periferni Srbi, jer im je kasni Rim bio verska i državna inspiracija. Izuzetna naša kulturna kreacija.

Ovakav opšti dojam je verovatno trebao biti i Hram, dole siva sokla, gore belo sa crvenim vencima, ukrasima i zlatna kupola. Iako malo bojama štrči u odnosu na čisto belu evropsku klasiku to je pravi Rim-Vizantija.

Od najranijeg perioda belo, crveno, zlatno su carske boje, uniformi, zgrada, a zadržane i u Hrišćanstvu za monumentalno.

 

[direktor]

 

[Short.Poem]

 

[Felix]

Није спорна ни локација ни висина споменика, већ реализација. Када погледамо онај прелеп споменик Цару Николају II онда се стварно запитамо што није могао Стефан да добије такву врсту споменика само већих димензија - ево примера из Москве:Pogledajte prilog 249852
Видео сам ово уживо и верујте ми да је фасцинантно!

Meni se ovo uopšte ne sviđa. Takav pristup je megalomanski i potpuno stran srpskoj umetničkoj i arhitektonskoj tradiciji. Umesto monumentalnog kiča po ruskom modelu, Beogradu bi više odgovaralo dostojanstveno, smireno i misaono rešenje. Spomenik Nikolaju II već je primer pogrešnog pravca. Grobljanski hiperrealizam bez umetničke vrednosti, bliži estetici bronzanog Arkana ili Giške.

 

[Ventilator_BGD]

Meni se ovo uopšte ne sviđa. Takav pristup je megalomanski i potpuno stran srpskoj umetničkoj i arhitektonskoj tradiciji. Umesto monumentalnog kiča po ruskom modelu, Beogradu bi više odgovaralo dostojanstveno, smireno i misaono rešenje. Spomenik Nikolaju II već je primer pogrešnog pravca. Grobljanski hiperrealizam bez umetničke vrednosti, bliži estetici bronzanog Arkana ili Giške.

Ako je umetnicka vrednost po meri marine abramovic onda smo diskreditovali u potpunosti znacenje reci umetnost. Uostalom u postmoderni umetnost moze da bude sve ono sto napravimo drustveno prihvatljivim. Ionako je sve svedeno na banalnost relativizacijom. Na kraju krajeva umetnicko delo je postalo jedino vrednovano odnosom prema politickom stavu o necemu a najcesce ima samo 2 teme a to je suverenizam i liberalizam.

 

[Felix]

Ako je umetnicka vrednost po meri marine abramovic onda smo diskreditovali u potpunosti znacenje reci umetnost. Uostalom u postmoderni umetnost moze da bude sve ono sto napravimo drustveno prihvatljivim. Ionako je sve svedeno na banalnost relativizacijom. Na kraju krajeva umetnicko delo je postalo jedino vrednovano odnosom prema politickom stavu o necemu a najcesce ima samo 2 teme a to je suverenizam i liberalizam.

Zanimljiva teza. Znači, ko kritikuje ideološki angažovani kič, automatski dobija etiketu ‘liberala’ uz prizivanje Marine Abramović To je baš zgodna podela sveta, ali nažalost netačna.

Suverenizam se ogleda u poštovanju sopstvene tradicije i nasleđa (vidi: Karađorđe kod hrama ili Knez Mihailo na trgu), a ne u kopiranju tuđe megalomanije iz Skoplja ili sa obala Volge. Ovo što se nudi nije suverenitet, već estetska kapitulacija prerušena u lažni patriotizam.

 

[Kailan]

Зашто сваки споменик који иоле прати класичне стандарде лепоте аутоматски добија етикету кича?

 

[Felix]

Зашто сваки споменик који иоле прати класичне стандарде лепоте аутоматски добија етикету кича?

Naravno da ne dobija svaki. Problem nije u klasičnom izrazu, već u gubitku mere. Vulgarno preterivanje karakteristično za autoritarno-skorojevićevske režime klasičnu formu pretvara u parodiju same sebe.

Knez Mihailo, Vuk u Ruzveltovoj ili Dositej, Pančić i Cvijić u Akademskom parku su sjajni primeri klasičnog standarda lepote, sklada i dostojanstva. Taj spomenički osećaj za meru nije slučajan, on je odraz duha vremena. Tada smo hvatali korak sa svetom, pisali napredne ustave, gradili institucije i promišljeno pristupali oblikovanju javnih prostora.

Onda je došao komunizam, ali je i tu dominirao autentičan izraz apstrakcije i futurizma jednog Bogdana Bogdanovića, Miodraga Živkovića i Vojna Bakića.

A sada se kao tikve bez korena odričemo i jednog i drugog nasleđa kao da ga nikada nije ni bilo, već plagiramo tuđu megalomaniju društava koja su podizale Staljine i Envere Hodže veličine godzila. Nemanja sa štajge i Žexova palata u Užičkoj su pravi simboli tog novog duha vremena. Teatralnost bez mere i ukusa kao nadogradnja na grobljanski hiperrealistični kič Nikolaja II rađenog po uzoru na Arkana i Gišku.

 

[Short.Poem]

Nisam znao da je Nomokanon Svetog Save potpuno preveden na savremeni srpski tek 2020. godine!
Zasluga prof. dr Miodraga M. Petrovića, pravnika, teologa i naravno poliglote.

A potom i ovo luksuzno fototipsko izdanje sa originalom/prevodom.

 

[Short.Poem]

BBC vesti: Sagrada familija postala najviša crkva na svetu sa 162,9 metra