Оно што мени смета а што мислим да већини критичара ове фасаде даје утисак нечега што није фасада храма, јесте слог, пропорција и дебљина фуге између мермерних плоча (ица).
Обратите пажњу на камени рам око витража на фронту припрате. Фуга је скоро невидљива и само се благо наслућује текстура камена и то изгледа јако лепо.
Мислим да је проблем био у журби, да се све заврши до јубилеја 2004е и да је извођач ишао на страну сигурности а инвеститор на неку уштеду па нису хтели да ризикују да им због мале или никакве фуге попуцају неке фасадне плоче. Но, већ у семантици се види проблем. За овакав и оволики храм, за симболику и тежину коју носи, никакве плоче, нити плочице нису смеле да дођу у обзир. Није ово врачарски стамбењак него је Храм који се диже једном у миленијуму па с тога мислим да је требало употребити неки светли, бели камен, што веће дебљине.
Но, мене највише брине бетонска конструкција храма. Бетон а посебно армирани бетон није тако дуговечан материјал као што је камен. Ако бетон нису третирали посебним заштитама при извођењу мислим да ћемо кроз стотињак година имати и веће проблеме од фасаде.