Hram Svetog Save
- Začetnik teme BOKI SMOKI
- Datum pokretanja
Short.Poem
Novice
- Učlanjen(a)
- 01.06.2024.
- Poruke
- 11
- Pohvaljen
- 22
Naravno ni bela boja nije sporna.
Nego suptilni ornamenti koji su sljušteni. Sokla, izraženiji polukružni lukovi iznad prozora i zidići, stubovi na zvonicima, bordura je cik-cak svetla a ne crveno-braon glatka.
Em su lepi i tradicionalni a čak takva granularnost povećava utisak veličine objekta.
Ono kad negde na trgu piješ kafu i gledaš detalje takvog monumenta 2 sata...
Uživo su i sada krasne proporcije, nema nidje na svetu takvo nešto kad staneš ispred i eto kopiraju ga već kao paradigmu (Liban, Rumunija).
Ali analizom dveju fasada moglo je i mnogo divnije, sa "pričom" i šmekom koju nose detalji stila.
Nego suptilni ornamenti koji su sljušteni. Sokla, izraženiji polukružni lukovi iznad prozora i zidići, stubovi na zvonicima, bordura je cik-cak svetla a ne crveno-braon glatka.
Em su lepi i tradicionalni a čak takva granularnost povećava utisak veličine objekta.
Ono kad negde na trgu piješ kafu i gledaš detalje takvog monumenta 2 sata...
Uživo su i sada krasne proporcije, nema nidje na svetu takvo nešto kad staneš ispred i eto kopiraju ga već kao paradigmu (Liban, Rumunija).
Ali analizom dveju fasada moglo je i mnogo divnije, sa "pričom" i šmekom koju nose detalji stila.
Moglo je, ali su dimenzije drugacije, pa je pitanje koliko bi doslo do izrazaja kad se poreduje sa Hosios Lukasum (Grcka). Fasada ce svakako jos potamniti, pa ce izgledati prirodnije. Sv Sava ima svojih akcenta, subtilni. Uspesnije arhitekture vizantije su svakako tektonskog oblika (masivne), vrlo retko imaju elongirane oblike (Gracanica i kasni 14 vek). Deroko je mogao da tu nesto doda, ali senije vise pozabavio tom pitanjem.
Delija
Expert
- Učlanjen(a)
- 03.01.2010.
- Poruke
- 7.952
- Pohvaljen
- 14.872
Оно што мени смета а што мислим да већини критичара ове фасаде даје утисак нечега што није фасада храма, јесте слог, пропорција и дебљина фуге између мермерних плоча (ица).
Обратите пажњу на камени рам око витража на фронту припрате. Фуга је скоро невидљива и само се благо наслућује текстура камена и то изгледа јако лепо.
Мислим да је проблем био у журби, да се све заврши до јубилеја 2004е и да је извођач ишао на страну сигурности а инвеститор на неку уштеду па нису хтели да ризикују да им због мале или никакве фуге попуцају неке фасадне плоче. Но, већ у семантици се види проблем. За овакав и оволики храм, за симболику и тежину коју носи, никакве плоче, нити плочице нису смеле да дођу у обзир. Није ово врачарски стамбењак него је Храм који се диже једном у миленијуму па с тога мислим да је требало употребити неки светли, бели камен, што веће дебљине.
Но, мене највише брине бетонска конструкција храма. Бетон а посебно армирани бетон није тако дуговечан материјал као што је камен. Ако бетон нису третирали посебним заштитама при извођењу мислим да ћемо кроз стотињак година имати и веће проблеме од фасаде.
zekagradjevinar
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 01.06.2017.
- Poruke
- 201
- Pohvaljen
- 466
Iz razloga što je počeo da se koristi pre oko 100 godina, što je relativno kratak period i još uvek se ne znaju njegova svojstva trajnosti. Svi se sada kunu u beton, najviše je upotrebljivana materija na svetu odmah posle pijaće vode, ali tek treba da se vidi kako će se ponašati na duge staze.
Neko je pre neko vreme pitao za Pesiceve crteze - evo ih. Uz to malo i konkursni radovi i prvobitna struktura Derokove fasada na preratnim planovima. Primecuje se, da je Deroko fasadu predvideo sa plocama koje su horizontalni, Pesic je promenio u vertikalu. Veliki otvori na malim kupolama je Deroko takode malo drugacije oblikovao, Pesic je smanio ukrase na minimum. Njegov izbor i to je i javno izkasao.
Patriarh German i odbor za izgradnju hrama. Deroko mu licno predao sve svoje crteze. Treba podvuci da je Pesic zasluzan za unutrasnju i spoljasnju galeriju kupole, a i unutrasnjom povezivanjem hodnicima preko lukova u sve stubove. Sto se tice konstrukcije, boljeg nije bilo. Hram je savrseno konstruisan uz pomoc svojih inzenjera Arbajter, Marisavljevic i Marisavljevic iz Trudbenika.
Van vremska je svakako statika hrama. Delo stukturalne analize je delo inzenjera Trudbenika. Izolaciju je radena sa uvoznim sredstvima, tada najboljim na trzistu. Kupola je jednistvena i po tome sto ju sastavljaju 7 posebne jedince, 4 lukove, pendentif, prsten kupole i kupola. Staticno mozda najlepse resenje na ovim prostorima.
Pešić je bio odličan inženjer i često i sam nadgledao izgradnju. Ali sa druge strane nije bio naročito estetski jak i deluje mi da je greška što nije bilo još ljudi tu koji bi uskočili sa te strane. Da je bila stručna komisija, onda bi moglo da se dobije više rešenja i uzme najbolje iz svih.
Pesic je inace samo do 2000 bio glavni autor projekta, 2004 kada se zavrsila fasada bio je vec smenjen. Postojala je neka frke oko mermera koji je dosao kao donacija kineske ambasade i navodno je bio radioaktivan. Razlozi njegove smene nisu nesto obelodanjeni, ali je mozda bio u sukobu sa crkvom. Imao covek sloga zbog stresa i trpeo je mnogo kritike i zbog nacina gradnje kupole, sto je inace vrh vrhova graditeljstva u ovom delu zemlje.
Баш сам у време подизања куполе кратко живео на Вождовцу, и имао директан поглед са терасе. Био сам фасциниран тим погледом, али баш клинац. Флексована кидара што би рекли сада моји клинци. Супер је што постоје ови снимци, а како би тек било добро да је била доступна садашња технологија са дроновима и тајмлапсовима.
И, заиста јесте штета што је финална фасада ипак доста слабије изведена од монументалне конструкције.
И, заиста јесте штета што је финална фасада ипак доста слабије изведена од монументалне конструкције.
I meni ovo za fasadu najviše smeta, dobro opisano.