Hram Svetog Save
- Začetnik teme BOKI SMOKI
- Datum pokretanja
Labud
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 10.11.2019.
- Poruke
- 379
- Pohvaljen
- 1.389
Razlog 183737 zbog čega je okupacija od strane Osmanlija bila ubedljivo najgori ishod po srpski urbanizam i arhitekturu. Kamo sreće da su Beograd držali Austrougari do osamostaljenja.Ух ова слика горе лево
ShorttPoem
Novice
- Učlanjen(a)
- 16.11.2023.
- Poruke
- 21
- Pohvaljen
- 45
Evo kako lepo izgleda belovodski peščar na monumentalnim zgradama 1. Istorijskog Muzeja BG i 2. Banke u Sarajevu.
Koristilo se u kraljevini Jugoslaviji, veoma estetski zadovoljavajuć, i tradicionalan a i fleksibilan da mu dodaju moderne elemente npr. tada Art Dekoa.
Ne vidim ni da se nešto pa previše uprljao aerozagadjenjem, fina gradska palata sa krasnom šarom kamena.
Koristilo se u kraljevini Jugoslaviji, veoma estetski zadovoljavajuć, i tradicionalan a i fleksibilan da mu dodaju moderne elemente npr. tada Art Dekoa.
Ne vidim ni da se nešto pa previše uprljao aerozagadjenjem, fina gradska palata sa krasnom šarom kamena.
Elnamor
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 05.09.2019.
- Poruke
- 284
- Pohvaljen
- 1.047
Meni je peščar mnogo lep, ali prosto nije postojan. Pogledaj (ako si iz Bg) kapiju i ogradu Francuskog vojnog groblja. Ograda je od belovodskog peščara i opeke. Pored tamnih mrlja od zagadjenja, tu su i pukotine i razlistavanje kamena od vode i mraza. A kapija nije baš davno gradjena. Hram je ipak gradjen da bude tu vekovima, a pritom da bude lak za održavanje. Kad pogledaš koliko se troši novca za peglanje katedrala po Evropi, ovo je za nas super opcija. Jer mislim da Srbija nikad neće imati "para na bacanje"
Ovo sam vec bio postavio - evolucija dizajna katedrale se od pocetka 1930ih pomerila na velicinu Sv. Sofije. Prvobitni konkursi su predvideli manju crkvu od nekih 3000 m kvadrata - koja je bila u skladu sa nacionalnom gradevinskom tradicijom. Kasnije SPC je odustao o nacionalnom stilu sto je odgovaralo multikulturalnom prostoru Jugoslavije. Tome je pomagalo i ziva diskusija likovnih umetnika kao sto je Mestrovic. Jedini validni uzor je na kraju pao na Sv. Sofiju. Konkursni radovi su se priblizili i velicine carigradskog hrama. Glavni zadatak je bio problem dimenzije kupole. Narasla je na precnik od 30,5 m (Sv. Sofija elipsa sa 31-32 m). Ambicije su rasle i drustvo je podrzavalo. .
Meni je peščar mnogo lep, ali prosto nije postojan. Pogledaj (ako si iz Bg) kapiju i ogradu Francuskog vojnog groblja. Ograda je od belovodskog peščara i opeke. Pored tamnih mrlja od zagadjenja, tu su i pukotine i razlistavanje kamena od vode i mraza. A kapija nije baš davno gradjena. Hram je ipak gradjen da bude tu vekovima, a pritom da bude lak za održavanje. Kad pogledaš koliko se troši novca za peglanje katedrala po Evropi, ovo je za nas super opcija. Jer mislim da Srbija nikad neće imati "para na bacanje"
Прле
Expert
- Učlanjen(a)
- 29.11.2018.
- Poruke
- 5.656
- Pohvaljen
- 7.555
С тим што је св Софија ипак базилика а Храм св Саве је равнокраки крст. Осим по волумену и мало по куполи, све остало се доста разликује. Базилике су архитектонски дужне старим римским зградама па и паганским храмовима, а равнокраки крст је нова форма настала у хришћанству.
ShorttPoem
Novice
- Učlanjen(a)
- 16.11.2023.
- Poruke
- 21
- Pohvaljen
- 45
Ma može i mermer 
ima i suptilniji, sivi i bež. Mada se peščar zaprlja samo u donjim nivoima od ogromnog bliskog saobraćaja u Ruzveltovoj i trgu Pašića.
Ja lično volim manju formu tako da mi je i ta iz 1931 prelepa katedralska crkva, nek je i "manja" ali nek je lepa i puna detalja, iznutra saobraznija. Deluje mi mnogo lepo rešeno enterijer koliko se tu može videti.
Ali dobro, moj individualan stav.
ima i suptilniji, sivi i bež. Mada se peščar zaprlja samo u donjim nivoima od ogromnog bliskog saobraćaja u Ruzveltovoj i trgu Pašića.Ja lično volim manju formu tako da mi je i ta iz 1931 prelepa katedralska crkva, nek je i "manja" ali nek je lepa i puna detalja, iznutra saobraznija. Deluje mi mnogo lepo rešeno enterijer koliko se tu može videti.
Ali dobro, moj individualan stav.
Poslednja izmena:
Da ima razlike, ali osnova je preuzeta. Nije se 1930ih znalo princip po kojem je Sv. Sofija konsturisana, to je razradeno tek 2012 od Svenshona (Univerzitet Dramstadt). Ja sam radio preklapanje osnova i odma pada u vid da je Nestorovic preuzeo centralni deo velikog kvadrata od Sv. Sofije. Ostale priprate su jako komplikovano konsturisane pa predpostavljam da nisu za kopiranje.
ShorttPoem
Novice
- Učlanjen(a)
- 16.11.2023.
- Poruke
- 21
- Pohvaljen
- 45
Primetio sam interesantnu odliku vizantijske a ne nužno i neovizantijske arhitekture.
U ranima crkvama je zlatni mozaik uglavnom za nebo i kupole, sa jasnom granicom nenametljivih kockastih mermernih zidova i bleštavo zlatnog neba. To namerno daje nadrealan dojam prekida materijalnog, kao da je objekat u svemiru.
Pozlaćenih ikona ima pomalo i dole ali je asocijacija s nebom tako čak i jasnija.
Post-v i Neo-vizantijska, počev od Sv Marka u Veneciji ne prati taj efekat, zlata je mnooogo više. Pa i Sv Sava Hram. Ni ne moraju jer su daljne stilizacije i razrade Vizantije. Ali opet originali imaju taj fantastičan efekat.
U ranima crkvama je zlatni mozaik uglavnom za nebo i kupole, sa jasnom granicom nenametljivih kockastih mermernih zidova i bleštavo zlatnog neba. To namerno daje nadrealan dojam prekida materijalnog, kao da je objekat u svemiru.
Pozlaćenih ikona ima pomalo i dole ali je asocijacija s nebom tako čak i jasnija.
Post-v i Neo-vizantijska, počev od Sv Marka u Veneciji ne prati taj efekat, zlata je mnooogo više. Pa i Sv Sava Hram. Ni ne moraju jer su daljne stilizacije i razrade Vizantije. Ali opet originali imaju taj fantastičan efekat.
Vizantijaska umetnost se deli na tri epohe - rana do arabskih osvajanja - srednja do prvog pada Carigrada 1204 i kasna vizantijska renesansa do konacnog pada. Post-vizantijska umetnost mozemo nazvati umetnost koja se razvijala u osvojenim teritorijama i neo onu koja je deo opste romanticke umetnost 19 veka. No sto si hteo da kazes, mermer ju u antici imao daleko vecu simboliku.
Glavni razlog retkosti mermera u kasnijim epohama je skupocenost materijala. Nekoliko primera su postojali kasnije, ali su oni cesto devastirani. Za vreme Makedonske dinastije je npr. gradena mermerna crkva u palati, takozvana Theotokos tou Pharou (https://en.wikipedia.org/wiki/Church_of_the_Virgin_of_the_Pharos).
O simbolici mermera u vizantiji pridala je Jelena Erdeljan znacajne radove. Sledece je replicirano iz njenih tekstova:
Već u ranim vizantijskim ekfrazama crkve, mermerni podovi, kao i mermerne stubove i dalje unutrašnje uređenje, smatrani su posebno impresivnim. Tekstura, boja i uzorci pažljivo rezanih mermernih ploča tumačeni su kao mistični simboli jednako važni kao Ahejropojiton i znakovi prisustva Boga. Mermerni pod opisan je kao prolazan pogled na prirodu, pejzaže, livade i šume. Prokopije iz Kesarije (De Aedificiis, I, 1, 59–60) izveštavao je o zgradi kao viziji prirode i video je u mermernom toposu cvetnu livadu. Vizantijski pesnik Pavle Silentarijeus je u svojoj ekfraziji povodom druge posvete Hagije Sofije 24. decembra 562. godine uporedio mermernu crkvu sa prirodom, a u arhitektonskim i skulpturalnim elementima video je šumu ispunjenu cvećem različitih boja (stubovi u naiju) ili kao voskom i slonovačom (alabaster oltara) ili oživljenu ružama, ljiljanima i anemonama (frigijski mermerni stubovi između naija i bočnih hodnika). Silentarijeus je osećao prisustvo Svetog Duha u ovim arhitektonskim elementima koji su mu se činili ne statičnim, već punim pokreta. U dubljim teološkim tumačenjima unutrašnjosti crkve, tokom 12. veka, postavljena je kao Chora tou Achoretou (posuda bezgranične božanskosti), u kojoj mermerni materijal unutrašnjosti služi kao svedočanstvo o toj ideji. Poseban kvalitet prokoneskog mermerna povezan je u srednjovekovnom shvatanju Vizantinaca sa prikazivanjem i ostvarivanjem čuda utelovljenja Hrista, začeća Device Marije Logosom, kao i tela Hrista. Još jedna zamisao odnosila se na emulaciju mermerna kao smrznute vode iz doba stvaranja sveta i Okeana. Prokoneski mermerni pod smatran je u 6. veku utelovljenjem okeana, s kojim je cela prostrana podna površina Hagije Sofije bila obložena. Stoga se često opisivao kao predstava morskog života i slika morske pejzaže. Prema njegovom uzoru, pod Marksove katedrale u Veneciji iz 12. veka izrađen je od istih mermernih ploča. Mermer u teološkom tumačenju je kao smrznuta voda praistorijske hladnoce pokazivao svoje izvorno svetlo poliranjem glatke površine mermera - kao aktivnog principa Logosa - koji je nekada bio uhvaćen u materijalnoj strukturi mermera.
Glavni razlog retkosti mermera u kasnijim epohama je skupocenost materijala. Nekoliko primera su postojali kasnije, ali su oni cesto devastirani. Za vreme Makedonske dinastije je npr. gradena mermerna crkva u palati, takozvana Theotokos tou Pharou (https://en.wikipedia.org/wiki/Church_of_the_Virgin_of_the_Pharos).
O simbolici mermera u vizantiji pridala je Jelena Erdeljan znacajne radove. Sledece je replicirano iz njenih tekstova:
Već u ranim vizantijskim ekfrazama crkve, mermerni podovi, kao i mermerne stubove i dalje unutrašnje uređenje, smatrani su posebno impresivnim. Tekstura, boja i uzorci pažljivo rezanih mermernih ploča tumačeni su kao mistični simboli jednako važni kao Ahejropojiton i znakovi prisustva Boga. Mermerni pod opisan je kao prolazan pogled na prirodu, pejzaže, livade i šume. Prokopije iz Kesarije (De Aedificiis, I, 1, 59–60) izveštavao je o zgradi kao viziji prirode i video je u mermernom toposu cvetnu livadu. Vizantijski pesnik Pavle Silentarijeus je u svojoj ekfraziji povodom druge posvete Hagije Sofije 24. decembra 562. godine uporedio mermernu crkvu sa prirodom, a u arhitektonskim i skulpturalnim elementima video je šumu ispunjenu cvećem različitih boja (stubovi u naiju) ili kao voskom i slonovačom (alabaster oltara) ili oživljenu ružama, ljiljanima i anemonama (frigijski mermerni stubovi između naija i bočnih hodnika). Silentarijeus je osećao prisustvo Svetog Duha u ovim arhitektonskim elementima koji su mu se činili ne statičnim, već punim pokreta. U dubljim teološkim tumačenjima unutrašnjosti crkve, tokom 12. veka, postavljena je kao Chora tou Achoretou (posuda bezgranične božanskosti), u kojoj mermerni materijal unutrašnjosti služi kao svedočanstvo o toj ideji. Poseban kvalitet prokoneskog mermerna povezan je u srednjovekovnom shvatanju Vizantinaca sa prikazivanjem i ostvarivanjem čuda utelovljenja Hrista, začeća Device Marije Logosom, kao i tela Hrista. Još jedna zamisao odnosila se na emulaciju mermerna kao smrznute vode iz doba stvaranja sveta i Okeana. Prokoneski mermerni pod smatran je u 6. veku utelovljenjem okeana, s kojim je cela prostrana podna površina Hagije Sofije bila obložena. Stoga se često opisivao kao predstava morskog života i slika morske pejzaže. Prema njegovom uzoru, pod Marksove katedrale u Veneciji iz 12. veka izrađen je od istih mermernih ploča. Mermer u teološkom tumačenju je kao smrznuta voda praistorijske hladnoce pokazivao svoje izvorno svetlo poliranjem glatke površine mermera - kao aktivnog principa Logosa - koji je nekada bio uhvaćen u materijalnoj strukturi mermera.
Informacija da je Deroko planirao da oblozi fasadu
pescarom je pogresna. Planirana je od solidnog mermera u dve boje poput Decana.
Prema Ireni Kuletin Culefic -
Architectural work of Aleksandar Deroko: Beauty of emotional creativity
Prema Ireni Kuletin Culefic -
Architectural work of Aleksandar Deroko: Beauty of emotional creativity
- January 2019
- SAJ - Serbian Architectural Journal 11(3):1-42
ShorttPoem
Novice
- Učlanjen(a)
- 16.11.2023.
- Poruke
- 21
- Pohvaljen
- 45
Ok ali i taj plan svakako prelepo, i sa prekrasnim uzorom, kako samo zna Deroko.
Ko zna, cenim jako sto je uradio Pesic, i njegova volja je bila fasada u belom mermeru, koja je ipak nesto specificno u crkvenoj arhitekturi Evrope. Ovakve fasade vidamo u Indiji i na nekim novijim gradevinama u Dubaiu u ostalim monarhiama persijskog zaliva. Obrazlozio je sam Pesic njegov pristup fasadi, a covek je znao sta ciniti, pokazao je umece na Beogradanki, koja je dan danas najbolje izveden skyscraper u Bg.
Ovo je Pesic pisao o fasadi:
"KOMISIJA za sva estetska pitanja hrama, na čelu sa počivšim vladikom šumadijskim Savom, donela je odluku, na osnovu predloga projektanta, da ceo Hram bude obložen belim mermerom, a završni venci oko svih kupola i polukupola da budu od crvenog granita.
Ideja projektanta i graditelja je bila da se pre podizanja svih kupola završe, odnosno ugrade odgovarajući venci od crvenog granita. Takođe, da se blagovremeno dopremi beli mermer za fasadu. U teška vremena, početka raspada Jugoslavije, počela je nabavka crvenog granita sa obradom iz Italije, a belog mermera iz Grčke, tipa "ajaks", iz područja Kavale, firme "Lazaridis". Izbor je odobren od strane komisije i Sv. sinoda.
U periodu od 1991. do 1993. godine, ugrađeni su venci na četiri zvonika, osam malih kula, pet konhi i tri kosa krova ulaznih portala hrama. Nabavljena je i dopremljena na gradilište jedna trećina belih ploča za fasadu iz Grčke.
Sankcije su uvedene, bratoubilački rat u raspadnutoj Jugoslaviji je besneo. Ne ulazeći u sve razloge koji su ometali rad na hramu, prestala je svaka aktivnost na podizanju hrama.
Sveti arhijerejski sinod, 30. marta 2000. godine, donosi odluku da se vrate autori projektanti na hram i da nastave sa radom, a na čelo organizacije svih radova i finansijskih pitanja postavlja prof. dr Vojislava Milovanovića.
Organizaciju celog posla po svim pitanjima nabavke mermera vrše inž. Dušan Todorović i arh. Dubravka Puača, pod rukovodstvom prof. dr Vojislava Milovanovića.
Odabrani mermer pod nazivom "volaras", iz područja Drame, Grčka, je u svemu sličan mermeru "ajaks". Naručeno je 6.006 m2 visoko poliranih ploča, dimenzija 80/40 cm. U isto vreme vrše se pregovori sa firmama koje bi realizovale obradu sa poliranjem masivnih elemenata belog mermera, tipa "volaras".
Konkurenti su svedeni, posle dužeg vremena, na dva, i to: "Marmor Hotavlje", iz Slovenije i "Marmifera irpina", iz Avelina - Italija.
OSNOVNA, glavna prednost izabranih izvođača radova na mermeru bila je njihova najbolja opremljenost mašinama za obradu mermera, povoljna cena i spremnost da održe date rokove. Na završetku radova, danas, možemo da konstatujemo da je izbor bio dobar jer su uspešno i veoma kvalitatno izvedeni svi radovi na fasadi hrama.
Slovenačka firma iz Hotavlja pruzela je na sebe izradu detaljnih izvođačkih crteža, na osnovu našeg projekta, sa kompletnom montažom mermera i granita na celoj fasadi.
Fasada je izuzetno kvalitetno urađena uz veliko požrtvovanje svih ekipa koje su radile na ovom velikom poslu i izvedena je u svemu prema datom projektu i u tačno određenim ugovornim obavezama, tako da je Srpska nova godina 2004. mogla biti radosno dočekana sa završenom fasadom."
"KOMISIJA za sva estetska pitanja hrama, na čelu sa počivšim vladikom šumadijskim Savom, donela je odluku, na osnovu predloga projektanta, da ceo Hram bude obložen belim mermerom, a završni venci oko svih kupola i polukupola da budu od crvenog granita.
Ideja projektanta i graditelja je bila da se pre podizanja svih kupola završe, odnosno ugrade odgovarajući venci od crvenog granita. Takođe, da se blagovremeno dopremi beli mermer za fasadu. U teška vremena, početka raspada Jugoslavije, počela je nabavka crvenog granita sa obradom iz Italije, a belog mermera iz Grčke, tipa "ajaks", iz područja Kavale, firme "Lazaridis". Izbor je odobren od strane komisije i Sv. sinoda.
U periodu od 1991. do 1993. godine, ugrađeni su venci na četiri zvonika, osam malih kula, pet konhi i tri kosa krova ulaznih portala hrama. Nabavljena je i dopremljena na gradilište jedna trećina belih ploča za fasadu iz Grčke.
Sankcije su uvedene, bratoubilački rat u raspadnutoj Jugoslaviji je besneo. Ne ulazeći u sve razloge koji su ometali rad na hramu, prestala je svaka aktivnost na podizanju hrama.
Sveti arhijerejski sinod, 30. marta 2000. godine, donosi odluku da se vrate autori projektanti na hram i da nastave sa radom, a na čelo organizacije svih radova i finansijskih pitanja postavlja prof. dr Vojislava Milovanovića.
Organizaciju celog posla po svim pitanjima nabavke mermera vrše inž. Dušan Todorović i arh. Dubravka Puača, pod rukovodstvom prof. dr Vojislava Milovanovića.
Odabrani mermer pod nazivom "volaras", iz područja Drame, Grčka, je u svemu sličan mermeru "ajaks". Naručeno je 6.006 m2 visoko poliranih ploča, dimenzija 80/40 cm. U isto vreme vrše se pregovori sa firmama koje bi realizovale obradu sa poliranjem masivnih elemenata belog mermera, tipa "volaras".
Konkurenti su svedeni, posle dužeg vremena, na dva, i to: "Marmor Hotavlje", iz Slovenije i "Marmifera irpina", iz Avelina - Italija.
OSNOVNA, glavna prednost izabranih izvođača radova na mermeru bila je njihova najbolja opremljenost mašinama za obradu mermera, povoljna cena i spremnost da održe date rokove. Na završetku radova, danas, možemo da konstatujemo da je izbor bio dobar jer su uspešno i veoma kvalitatno izvedeni svi radovi na fasadi hrama.
Slovenačka firma iz Hotavlja pruzela je na sebe izradu detaljnih izvođačkih crteža, na osnovu našeg projekta, sa kompletnom montažom mermera i granita na celoj fasadi.
Fasada je izuzetno kvalitetno urađena uz veliko požrtvovanje svih ekipa koje su radile na ovom velikom poslu i izvedena je u svemu prema datom projektu i u tačno određenim ugovornim obavezama, tako da je Srpska nova godina 2004. mogla biti radosno dočekana sa završenom fasadom."
ShorttPoem
Novice
- Učlanjen(a)
- 16.11.2023.
- Poruke
- 21
- Pohvaljen
- 45
Sam sebi čestita gospodin, pravo nasledje onog "sve ok" sfrj direktorskog govorništva 
Uspešno da, ali finese bez. Izmeni malo tu malo tamo i to više nije visoka estetika originala.
Uspešno da, ali finese bez. Izmeni malo tu malo tamo i to više nije visoka estetika originala.
Sarajevska
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 01.09.2007.
- Poruke
- 1.015
- Pohvaljen
- 3.570
Да придодам и ја серији фотки.
Првобитно? испитивање могућности за фасаду:
Почетак постављања фасаде, симболично или не, био је ту баш принц Филип:
Радови:
image upload account
Ацовић у куполи:
Првобитно? испитивање могућности за фасаду:
Почетак постављања фасаде, симболично или не, био је ту баш принц Филип:
Радови:
image upload accountАцовић у куполи:
Sarajevska
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 01.09.2007.
- Poruke
- 1.015
- Pohvaljen
- 3.570
Драги Орјен нека се не љути што износимо негативна мишљења, али да још једном експлицитно кажем да једноставно нешто не паше са фасадом, по мом мишљењу. Чак и на овим фотографијама док није сасвим постављена делује супер, али некако на крају не испада најбоље, нарочито рекао бих изблиза. 6000 квадрата је купљено како рече Орјен. То је вероватно прескупо да буде икад мењано. Ипак, надам се да ће будућност донети неке опције за надоградњу. Можда би једноставна замена бакарних купола "златним" титанијум-нитридом (ако се не варам) завршила посао, јер би визуелно променило неке ствари. Не знам...
Разумем и Пешића, и осамдесете-деведесете, и по-мо, али једноставно некако не иде.
Разумем и Пешића, и осамдесете-деведесете, и по-мо, али једноставно некако не иде.
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 36.648
- Pohvaljen
- 38.055
23.01.1989
Radnici kgm trudbenik rade na osnovi kupole
Veliko osvecenje krsta velike kupole 10.05.1989.
Unošenje krsta preko zidina na vrh kupole
Krst na svojoj poziciji na vrhu kupole 12.05.1989.
Autor svih fotgrafija je Petar Otoranov fotoreporter politike
Radnici kgm trudbenik rade na osnovi kupole
Veliko osvecenje krsta velike kupole 10.05.1989.
Unošenje krsta preko zidina na vrh kupole
Krst na svojoj poziciji na vrhu kupole 12.05.1989.
Autor svih fotgrafija je Petar Otoranov fotoreporter politike