Па ово је препуно прашине, отуд и таква пастелност боја.
Само да напоменем да осим туристичке и културне сврхе храм има једну, примарну: а то је богослужбени простор. Интеријер је уметнички покушај да се подигне ниво духовног узбуђења, тињајуће радости, и бледа сенка Царства Небеског. Ко је присуствовао богослужењима у манастирима, мого је да види како се хороси и полијелеји специјално врте, како би додатно допринели осећају радости. Незабораван осећај.
Стога, нека нас не збуњује злато, и богати украси, они имају своју сврху. И не треба сравњивати докрацију православног храма са инославним, јер је код других сасвим другачија богословија, сасвим су други акценти.