Hram Svetog Save

[Beki]

Nije mi jasno kako je Brana Mitrović odoleo da ne stavi nadstrešnicu na ovaj objekat sa leve strane

 

[Vox91]

Neverovatno koliko je tajnovitosti oko ovih završnih radova. Za naših života se gradi i ukrašava nešto što bi trebalo da traje bar 1000 godina, a oni nas o tome obaveštavaju na kašičicu. Za RTS pre svega - nula bodova, sram ih bilo. Istraživačko novinarstvo ne postoji, gde je neki novi Dragan Babić, neka nova Mira Adanja Polak. Nekad si na dva kanala mogao da vidiš više pametnih stvari nego danas na stotinu..

 

[glavom.i.bradom]

Од бившег старешине Храма, оца Радивоја Панића, сам добио податак да је више од 60% мозаика завршено
Ових дана долазе Лавров и Шојгу у посету Храму.

Послато са Redmi Note 7 помоћу Тапатока

 

[Agiorites]

Надам се да ће бити и нека фоткица

 

[SasakV1]

Nije bilo lose da je ovako nekako izgledala fasada

 

[Sarajevska]

Кратка јучерашња вест, од 0:40 до 1:10 на овом снимку. Говорило се о полилеју, може се видети и пар илустрација на столу.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=iwPXV9EYL8s[/youtube]

Био сам данас поред Храма када су дошли Шојгу и митрополит Иларион. Видех и владику Стефана, Манану Попову, Мухина.... Надам се да ће бити неких слика или снимака.

 

[orjen]

@Sarajevska, bas si me obradovao. Sad vidimo kolike su rozete u tamburu. Rekoh bi da je polilej po uzoru Visokih Decana. Omiljeni su mi Decane a pogotovo sto rade bas po tom uzoru (e davno sam bio u Decanima, Gracanici, Svetom Arhangelu, Patrijarsiji). Moguce da rade bronzu. A precnik 30 m . Evo onaj u Decanima, 14 vek, bronza.

 

[Otis.Driftwood]

Bilo, i nikad se ponovilo ali ponekad se pitam vredi li nesto lepo raditi u ovoj zemlji da ostane vekovima tu a da se ne srusi ne spali ne bombarduje jer kao zemlja koja je imala 6 ratova za 100 godina i koja je na nestabilnom geopolitickom podrucju. Nadam se da najboljem ali uvek razmisljam o tome

 

[orjen]

Sarajevska » 17 Feb 2020 07:00 pm[/url]":3hcw21yp]Кратка јучерашња вест, од 0:40 до 1:10 на овом снимку. Говорило се о полилеју, може се видети и пар илустрација на столу.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=iwPXV9EYL8s[/youtube]

Био сам данас поред Храма када су дошли Шојгу и митрополит Иларион. Видех и владику Стефана, Манану Попову, Мухина.... Надам се да ће бити неких слика или снимака.

Znacajno je kad dolaze u ovom sastavu. Ilarion preseduje rusko-srpskoj komisije za zavsetak hrama. Nije on dugo bio u Beogradu, smatram da pripremaju dosata za ovu godinu. Rusi su ocigledno uzeli celu stvar u svoje ruke i izolovali carigradskog patrijarha na ovom poslu. Ni zovu ga ni spominuju ga oko hrama. Osvestenje sv Save sada nemoze biti nebitna stvar. Jacanje duhovnost je oblik u ovim nesigurnim vremenima, i to na Balkanu kao i na daljem ruskom istoku. Niko vise i nepita za novce za hram, sve se daje da se hram sto brze zavrsava. O tome se uopste i ne govori. A secam se Muhina, kada je 2018 govorio da je novac za nastavak problem. Sada ocigledno nije, ima se za sve i sve se odjednom radi.

 

[orjen]

Igor Borozan o istoriji gradnje hrama.[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=PXsKf_N_5GM[/youtube]

 

[orjen]

Mitropolit Ilarion od 44:50 o utiscima o mozaicima. Mislio je da ce ukrasavanje trajati 30 godina sto zbog nedostatka novca sto nedostatka majstora, a evo pri kraju su radovi. Govori koliko je projekat vazan i za rusku pravoslavnu crkvu i da se ponosi da je deo projekta. [youtube]https://www.youtube.com/watch?v=jPK7MYk8Gyk[/youtube]

 

[orjen]

Evo i sta je Muhin imao kao ideju da postavi veliku kompoziciju hrista u istocnu apsidu: „Kupola je deo Hrama, a glavni deo je oltar. Kada uđete u Hram da biste videli kupolu potrebno je da prođete minimum 50 koraka, a prvo što vernik vidi pri ulasku je lik Spasitelja. To je, u suštini, i ideja ovog Hrama. Podsetiću, kada je 2014. godine raspisan konkurs za izradu projekta mozaika, na kojem smo mi pobedili, zadatak je bio da se ponudi rešenje ne samo za kupolu, već i za deo oltara. Jer kupola ne može biti bez oltara, ni oltar bez kupole“.

U zapadnoj luneti Muhin je izrazio i želju da Hramu donira mozaike u lunetama iznad zapadnog ulaznog portala. Reč je o mozaicima Svetog Save, Svetog Simeona Mirotočivog i Svetih Ćirila i Metodija.

Koliko je samo bilo neizvesno 2017/2018 ko ce finansirati sav posao: Bez finansijske nadoknade trenutno rade samo Muhin i profesor Maksimov. Manjak u kasi je nastao zbog devalvacije rublje. Ipak, ističe Muhin, ruski energetski gigant „Gaspromnjeft“ dao je život ovom projektu.
„Ruska kompanija ’Gaspromnjeft‘ dala nam je mogućnost da radimo ovaj veliki projekat i želim da im se na tome zahvalim“, rekao je Muhin.
Podsećanja radi, „Gaspromnjeft“ je donirao četiri miliona evra za izradu unutrašnje dekoracije kupole beogradskog Hrama, u okviru programa podrške humanitarnim projektima u oblasti kulture i očuvanja istorijskog nasleđa Srbije. Sada se čekaju novi donatori, koji će pomoći drugu fazu radova — izradu oltara.

 

[Igor]

Izvor: Beobuild.rs

Veličanstveni mozaik u Hramu Svetog Save

Ukrašavanje unutrašnjosti Hrama Svetog Save podjednako je imponzantan poduhvat kao i izgradnja samog objekta. U unutrašnjosti hrama planirana raskošna dekoracija i ugradnja preko 15.000 kvadrata mozaika, što nije samo jedinstveno remek-delo umetnosti već će biti i najveći mozaik na svetu. Izradom i ugradnjom mozaika u centralnoj kupoli hrama 2017. godine, završena je prva faza radova, a samo površina prikaza u centralnoj kupoli iznosi skoro 1.300 m2. Uz pomoć Ruske Federacije, a na inicijativu predsednika Vladimira Putina, projektu Hrama Svetog Save stavljeni su na raspolaganje najbolji ruski mozaičari, što je zapravo projektu dalo vetar u leđa i učinilo njegov završetak doglednim. Odmah nakon prve započeta je naredna faza radova, koja podrazumeva kompletiranje celog enterijera, uključujući preostalih skoro 13.000 kvadrata mozaika, izrada ikonostasa i oltara, postavljanje patrijarhovog trona, krstionica i svih ostalih elemenata neophodnih za punu funkcionalnost Hrama.

Vise informacija kao i veliku foto reportazu mozete pogledati u vesti na prvoj strani sajta ili na linku http://beobuild.rs/veli%C4%8Danstveni-m ... p2925.html

Vise informacija kao i veliku foto reportazu mozete pogledati u vesti na prvoj strani sajta ili na linku http://beobuild.rs/veli%C4%8Danstveni-m ... p2925.html

 

[marone]

Bravo Igore, ovo je ekskluziva

 

[KNNS]

Хвала Игоре! Бити ће ово сјајно у свакоме смислу. Баш давно сам био у храму, чим слетим у домовину, прво ћу до храма отићи, таман ће се поклопити датуми.

 

[Sarajevska]

Па Игоре, свака ти част! И хвала ти! It feels like Christmas!

Вредиш кол'ко све београдске новинарске редакције.

Гледаће се ове фотке натенане, али најважнија ствар по мени је што смо коначно из њих сазнали композиције из преостале три конхе.

 

[orjen]

Hvala Igore na sjajnoj reportazi i svim dodatnim informacijama. Sa onom sto se vidi sa slika ovo ce biti carski hram poput sv. Sofije. Vidimo meverovatne lepe detalje - plavo nebo u kupolnoj galeriji (slicno kao u mauzoleju Gala Placida u Raveni) a i prelepi redosled klesanih ukrasa i mozaika. Nisam se nadao ove grandijoznosti a ispada da ce zaseniti mnoge hramove. Polilelej livaju bronzom. Pre studija ucio sam u kraljevskoj livnici u MInhenu (livnica ukrasnih predmeta od kalaja), i ovom se izrazito radujem. Bronza 80 % bakar i 20 % kalaj, pa mi je drago da ce me ovih 20 % posecati na moje nekadasno zanatlijsko obrazovanje

 

[Posmatrac]

Kakve boje, prelepo. Hvala za reportazu i slike.


Igore, zna li se mozda kada krecu radovi na platou?

 

[orjen]

Za polijelej: 14 tone, duplo teze nego najvece zvono hrama. Veliko zvono hrama od 6.128 kg je placeno 2004 110.000 dollara. Polijelej je mozda i jos komplikovaiji za instalaciju. Ocekujem da ce Igor i ovo ovako lepo da isprati.

p.s. ocekuje da ce se livati u Moskvi. Vajar Zurab Tsereteli kao direktor Ruske akdademije Umetnosti ce sa Muhinom sigurno zaradivati oko tog posla. Cudno da u Hramu Hrista Spasitelja nisu stavili polijelej.

 

[orjen]

U Igorovoj slici vidimo koliko je dobar kontrast izmedu zlatnih i plavih mozaika.

Isto samo malo detaljnije

Efekt je izrazito jak sa poda crkve i nagnutom pogledu. Horizontalni pogled ne da isit kontrasti.

Iz klasicne literature znamo da su prozori sv. Sofiji imale posebne reflektivne povrsine. Pa su ih posebno hvalili. Iz tih eulogija je sigurno izrastao i koncept za posebne povrsine kupolnih porzora sv. Save. Kod sv. Sofije su prozori u bazi kupole, kod sv. Savi u tamburu ispod baze kupole. Galerija u sv. Savu je izradena sa vecom dubinuom i jacem kontrastom sto je i galerija oznacena sa 24 malih arkada. Koonstruktivno resenje je Muhin na najbolji nacin likovno obogatijo. I klesani ornamenti ovom utisku pridodaju. Licno, spada u najlepse galerije

 

[marone]

orjen » 25 Feb 2020 04:26 pm[/url]":3rcvdxo2]U Igorovoj slici vidimo koliko je dobar kontrast izmedu zlatnih i plavih mozaika. Ovo ce bas imati sjajan efekt. Nista tome slicno nije mi poznato.

I meni se dopada, jedva cekam da poskidaju skele. Koriscenje zlatnih i plavih tonova nije nista novo. Dosta takvih primera imas u sakralnoj umetnosti (npr. crkve u Raveni).

Meni jedna stvar smeta ali nije vezana za same radove direktno. Pojavio se jedan trend kod nas, skorijeg datuma, da se obelezavanja znacajnih jubileja pomeraju po potrebi zarad politickih poena vladajuce garniture: dan oslobodjenja Beograda je pomeran vise puta da bi se prilagodili Putinu a kasnije i Medvedevu itd.
Zasto je sada proslava 800 godina dobijanja autokefalnosti pomerena za godinu dana (SPC je postala autokefalna crkva 2019-te)?

 

[Sarajevska]

Као што рекох, захваљујући Игоровим сликама, знамо које су преостале три велике композиције Храма.

Да рекапитулирамо, композиција Вазнесења у куполи је највећа, 1250 квадрата.

После ње, највеће су четири композиције из конхи, свака са мало мање од 270 квадрата:

исток/олтар - Христос Пантократор (ово смо већ знали, али користим намерно најновије Игорове слике). Распон руку 17,3 метра, пречник ореола скоро 6 метара итд:



запад - Успење Пресвете Богородице (Велика Госпојина):



север - Рођење Христово (Божић):



југ - Васкрсење Христово (Ускрс):

image hosting service

Уз четири јеванђелиста у пандантифима (сваки на по 92 квадрата), ових пет композиција доминираће Храмом, својим димензијама, а требало би, и складношћу и духовношћу.

 

[Igor]

Pre svega hvala vam na pohvalama za reportažu koju smo kolega i ja napravili, svakako znači

Deo utisaka je moguće preneti putem fotografija ali uživo to izgleda naravno još bolje, mogu samo da zamislim kako će biti kada se postavi osvetljenje i skinu skele.

Sticajem okolnosti se poklopilo da smo obilazak napravili dan ili dva nakon odluke o velilčini tačnije prečniku polijeleja. Naime Muhin i tim oko njega je razmatrao tri varijante 30, 25 i 20 metara. Smatram da su ispravno postupili smanjivanjem pre svega u odnosu na inicijalnih 30 metara pošto je to praktično prečnik kupole. Način kačenja će biti sličan kao u crkvi Sv. Đorđa na Oplencu. Gornji prsten će biti na oko 40m dok će se sa njega spuštati lanci.

 

[Piccolo]

Nadrealno mi je da se konačno to završava, pritom nisam se nadao da će izgledati ovako dobro. Ova reportaža mi je definitivno jedna od najboljih u dužem periodu, s obzirom na svu tajnost oko radova na mozaicima.

 

[Otis.Driftwood]

Super fotografije. Ovaj hram ce biti svedok vremena vekovima unapred pogotovo sto je mozaik u pitanju

Bilo bi dobro da se posle kompletnih radova enterijera malo poradi i na sminkanju eksterijera, kada vec nece menjati te laboratorijske plocice da se makar zameni krovni pokrivac. Mislim da bi lepse bilo da je krov pozlacen.