Aleksej Lidov, poznati ruski vizantolog (Lidov uveo je ideju ijerotopije - hierotopy=spatial icon- kao moguce tumacenje u sakralnoj arhitekturi) je dao prilicno dobru ocenu za radove mozaika u Sv. Savu (
https://www.pravmir.ru/kak-ukrashali-ku ... -v-evrope/).
Зашто је узета као узор катедрале Сан Марко у Венецији
"Ово је јединствен пројекат, у мом сећању, без преседана", коментира Алексеј Лидов, историчар уметности, византолог, академик Руске академије уметности. - Храм у име Светог Савве Србије саграђен је веома дуго времена, сећам га се из времена мог првог путовања у Београд 1987. године. Огромна зграда, бетонски, зидови без украса. За Србе је било важно да је најзначајнији храм за њих био украшен посебно свечано, а не на начин на који су данас храмови обично украшени јефтиним фрескама. Стога, у ситуацији дугогодишње економске кризе, он није био украшен. Срби су сањали о украшавању мозаицима, то јест, најскупљом, трајном опремом, највећом куполом модерног хришћанског света. Не мислим да се у последњих 100 година појавила још једна купола, као у цркви Светог Саве - може се поредити по величини са куполом Св. Софије Константинопољске (пречника око 30 метара).
Међутим, овом невероватно скупом пројекту недостајала су средства све док се руски доброчинитељи нису појавили и издвојили 4 милиона еура за овај посао.
Два водећа монументална сликара Руске академије уметности, Николај Мукхин и Евгениј Максимов, преузели су јединствени задатак стварања мозаичке композиције фантастичних величина. И нашли су, чини ми се, адекватно решење, окрећући се високим византијским моделима. Чак и на привременој дискусији о пројекту на Академији ликовних умјетности, рекао сам да говоримо о Србији, гдје постоји властита дугогодишња и предивна традиција монументалног сликарства. Али у овом случају занимљиво је да су одлучили да користе узорке који нису познати у српској традицији. Штавише, не знамо ни један примјер куполе и зидног мозаика сачуваног у Србији.
Тако је у овом случају модел преузела катедрала Сан Марка у Венецији, која је у КСИ веку саграђена као прилично тачна реплика великог цариграда Светих апостола, који су у XV веку уништили Турци након освајања византијске престонице. Видљиви мозаици венецијанске катедрале, углавном из КСИИИ века, такође се враћају на грчке узорке. Они који су имали среће да виде мозаик централне куполе катедрале Светог Марка, одмах прочитају изворни извор у цркви Светог Саве.
Ово је изазвало критике неких колега који су тврдили да су уметници имали прилику да ураде нешто јединствено и да су једноставно репродуковали класичан образац. Ова критика ми се не чини сасвим поштеном. Пре свега, зато што није јасно - која друга композиција може бити смештена у овом огромном простору?
Понављам да је задатак јединствен и застрашујући, а сличних примјера нема у новом времену. Нико никада није решио сличан уметнички задатак.
Теоретски, можете замислити непознатог генија који би створио потпуно нову икону XX века. Али у овом случају, уопште није чињеница да би управо та слика била прихваћена од стране наше веома конзервативне православне средине у Србији и Русији.
Осим тога, византијски прототип је исправна порука "граду и свијету", јер је византијска традиција постала основа културе и цивилизације за нас и Србе, а окретање према византијском прототипу је веома важно. Штавише, уметнички, проблем, у смислу пропорција, пластичности фигура и очувања византијског стила, по мом мишљењу, решен је успешно.
