Šta je novo?
Od:
Filteri

Hram Svetog Save

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=586990#p586990:2qssoc6m je napisao(la):
orjen » 08 Dec 2018 12:07 am[/url]":2qssoc6m]@Sarajevska hvala. Rekoh bi da nove imaju lepse embleme, motivi su i siri. Po meni elementi na onom starijem eloksiranim aluminijumu nemaju dobru ravnotezu, a i bojacni akcenti nisu najbolji. Mislim da su novi lepsi i zbog forme i zbog jednakosti tonova. Trebalo bi to u prirodi posmatrati. Kakvi su tvoji utisci? Jel mozda menjaju i sve prozore?
Kliknite za proširenje...

Jako su tamni i zbog toga su tamne šare i oblci čelika sa tamnom pozadinom mračne unutrašnjosti zvonika neprimetni.

Što uopšte nije loše. Čini mi se da je ukusno i diskretno, nenametljivo. Naravno, prolaziću ja još ovih dana.
 
Због чега су звона постављена на само два западна звоника, а не на сва четири? Да ли је то неки канон или је нешто друго разлог, ако неко има одговор волео бих да сазнам... :)
 
Звоници су 40 метара, то је изнад свих околних зграда, звук би се простирао равномерно "на све четири стране света", а циљ је да се мелодија моћних звона што даље чује, ја бих то тако очекивао. Зато не мислим да су зграде разлог, можда неко зна прави .... :(
 
Hram ima 4 velika i 46 malih zvona. Sv Petar u Rimu svega 6 zvona. I ovoliko je onda sasvim dovoljno. Grassmyr u Insbruku za zvono od 24 kg sa mehanikom i trazi oko 3000 evra. A ono veliko ima 6 tone, od ukupno 33 tona. Oni u Bukurestu su narucili kod istog proizvodaca zvono od 25 tona, najvece na svetu. Tamosnja megalomanija je malo veca.Ali sto bi se trebalo trkati, zvona su narucena kad je patrijarh bio Pavle. Kasili su ga skromnost i usmerenost. Ima na drugim stvarima da se trosi novca a za zvona bas i netreba.
 
Дакле ти мислиш - скромност Патријарха Павла... хм нешто не бих рекао...
 
Zato je i sahranjen u porti manastira Rakovica... a narocito je zaustavio gradnju hrama za vreme rata, da se novac trosi na potrebnije stvari
 
Za zvona znam iz prve ruke to se tebi ne dopada objasnjenje druga stvar inace u onoj najbilzoj sudu u katanicevoj se nalazi agregat ogroman
 
Zanimljiv podatak, Hram je prilicno iste velicine kao katedrala u Berlinu. Ali po prostoru unutrasnjosti Sv. Sava je veci. Obe kupole imaju isti precnik - 30,5/30,7 m. U Berlinu gradena je na 8 stubova, sto znaci da je kupola Sv. Sava u prednosti sto se tice poprecnika arhivolta koje mere 24 m prema 12 m. I pored ovog resenja Berlinskog arhitekta, Sv. Sava ostaje imposantna gradevina. Plan Berlinske katedrale je danas izmenjen sto mu fali grobna crkva na zapadnoj strani. A sto se zvona tice Berlinska katedrala ima 3, i manji su od onih u Sv. Savi.
Dom_Berlin_abends_%28jha%29.jpg
 
Simetrije Hrama. Kvadrat ispod kupole 31 m, kvadrat centralnog prostora 46 m. Sirina hrama je 81 m - ako se uzme kvadrat od 24 m sto je sirina poprecnih lukova onda se racunicom 24 + 31 + 24 dobije 79 metara (sirina Svete sofije je 77 m). Ovako je Nestorovic sa tih dva kvadrata parafrasirao Sv Sofiju. Siguran sam da ima jos dosta simbolike u prostornim znacenjima hrama. Na primer veliki kvadrat 46 m i dva puta radius polakupole 2x11m ili prcnik polakupole je tacna visina hrama.
 
Ggeometrije sa Sv Sofijom. Altarske apside su na identicnom mestu. Takode polukruzne apside, mada mnogo manje na Sv Savi (24 prema 31 m precnika) toliko su odmaknute da budu na identicnom ostojanju od centra. Pored izrazenije simetricnost u Sv Save, veliki kvadrat od 46 m nema analogiju u Sv. Sofiji (njena duzina i raspored cetiri nosackih stubova bazira na oktagonu), cetiri ukrasna stubova lezu na drugacijim lokacijama. I rastojanje izmedu njih je drugacije, U Sv Sofiju je prijemljno rastojanje od 15 stopala (sto je 1/7 precnika kupole). Nije Nestorovic znao sve geometrijske tajne Sv. Sofije ali je dao licnu originalnost Sv Savi. Stvarno je interesantno koliko se Nestorovic ugledao na resenja u Carigradskoj katedrali.
 
Сви провртеше ову вест:

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/dr ... do-proleca
http://mondo.rs/a1153431/Info/Drustvo/H ... ozaik.html
https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3174 ... do-proleca

Радује ме што су радови интензивни и амбициозни.
Не радује ме што помињу опет нову зграду патријаршије, и што инсистирају на овој годишњици као року за завршетак тренутних радова, кад сви знамо да мозаика има још дупло толико да буде постављено чак и кад заврше олтардки део.
 
826px-Hram_Svetog_Save_und_Hagia_Sophia_%C3%9Cberlagerunng_der_Pl%C3%A4ne_leg_P.Cikovac.jpg

Potvrda ideje da je Nestorovic u izvodenom projektu parafraziaro Sv Sofiju. To u meri da su dimenzije i geometrije prilagodeni provmernom klasicnom uzoru carigradske carske bogomolje. Ovo prilagodavanje se odigravalo uz veliki enuzijasam koje je vladao 1932 godine i ogromnom interesovanju javnosti i kralja Aleksandra. Prva dokumentacija je predlagala crkvu od 2500 m², u drugoj se trazilo crkvu od 3000 m². Posle dodelenja projekta Nestorovic/Deroku se doslo do cak 4500 m² sa prostorom dovoljno velikom da primi 10.000 vernika. Dimenzije Sv. Savu su tako u krajnoj obradi direktno prouzrokovane zelji da se crkva direktno naslanja na slavnu Sv. Sofiju. Ako se razmatraju unutrasne dimenzije i geometrije onda je frapantno koliko je ovo dobro izvedeno. Nesto slicno se odigralo ranije u Moskvi pri gradnje Hrama Hrista Spasitelja. I ova ruska bogomolja se na slican nacin konstuisala.
 
Sledece godine ce biti raspisani izbori. 800 god autokefalnosti ce biti "uklopljeni" u predizbornu kampanju.
 
Jos malo poredivanje sa Sv. Sofijom - razmeri su isti. Uocava se razlika u kaloti kupole. Visine galerije i pendetifi su isti. Sv. Sofija ima longitudinalno produzeni naos. Sv. Sava je skoro simetricno.
1280px-Hagia_Sophia_and_Temple_of_St_Sava.jpg
 
Ocekivano ali i takode ogromnii gest. Zbog natezanja odnosa unutar pojedinih pravoslavnih crkva proslava 800 god. autokefalnosti SPC nece prolaziti bez dalekoseznih odluka. 2004 je carigradski patrijarh osvestio hram. Nadolazece 2019 to nece biti moguce. Verovatnoca je da ce dolaziti moskovski patrijarh. Zato ce godina sluziti kao mera kome se u buduce pokljanja SPC.
http://www.novosti.rs/upload/images/ban ... velika.jpg
 
I ovo da se ne zaboravi - kad je osvesten hram po prvi put - medu mnogo zvanim gostima bio je i guslar Petar Perunović Perun, bas je ovaj Solunac na Guslama zavrsio svecani okup, koji se odrzao 10. maja 1939. A kako stoji u belesci, zapevao je pesmu o zidanju hrama i svetom Savi. Bilo bi zanimljivo naci tekst njegovog deseterca, sto se u ovakvim pesmama mesaju stvarnost i fikcija uz narodno osecanje. Bio bi lep dokument o nastanku hrama po vidanju narodnog predanja.
 
I ovo je zanimljivo, nije se samo u Srbiji trazilo da se autenticno parafrazira Sv. Sofija. Isto je sa crkvom koju je Pol Turnon kreirao 1928-1935 u Parizu. Crkva je remek deo onog doba i direktna kopija carigradske bogomolje. Interesantno je da se i ovde gradilo prenagnutim betonom. Kupola ima dimenziju samo malo manju od Sv. Save 22 m. Autor gradevine je i ovde sahranjen. Crkva je katolicka.
1280px-Seul_dans_l%27%C3%A9glise_du_Saint-Esprit.jpg
 
Mala ekslkusiva u predvecerju badnjeg dana. Aluminijumske rozete na spoljasnoj fasadi menjace se mermernim. Hram ce biti osvecen u septembru 2019. Do tada ce imati veliku i dva mala ikonostasa u pripratama i mermerni pod. Imace ukrasne obloge na ulaznim vratima od livene bronze, dekorativnu unutrasnju rasvetu, a postojeca kamena obloga oko hrama ce se zameniti. Od tada ce i celokupni hram biti stavljen u bogosluzbenu upotrebu.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh