Bulevarac":3xmvj538 je napisao(la):
Ambassador":3xmvj538 je napisao(la):
Koncept "otmi" ne može da postoji bez prihvaćene ideje privatne svojine.
Uzmimo primer Renoa, i da li se tu nešto promenilo posle nacionalizacije? Ne, takođe, ništa nije "vraćeno" porodici.
Izvini, nemogu da se smaram i da sada pricam o Renou
Dosta vremena sam utrosio da bih ti napisao odgovor.
Zeleo sam da mi odgovoris na par pitanja iz tog posta a ne da mi ubacujes Reno u pricu.
Uostalom meni bi bilo dovoljno mozda i samo da mi odgovoris na jedno pitanje, a to je da li zovem advokada da napisemo ugovor i tebe ucinom dobrotvorom, Bilo bi lepo da procitam i nesto vise, ali nije neophodno, znam da smara.
thnx
Jbga, to je bilo @COTOHA, ostao mi prozor otvoren, i tek sad sam primetio da si u međuvremenu napisao poveći post.
Meni stvarno ne pada na pamet da komentarišem članak u kojem stoji sledeće:
BOGDAN Veljković, predsednik "Udruženja građana za povraćaj imovine Beograd", tvrdi da ne postoje stari vlasnici zemljišta u Rajićevoj.
- Stari vlasnici koji to stvarno i jesu nesumnjivo postoje a mnogi od njih su na sreću i strani državljani - navodi Veljković u saopštenju dostavljenom "Novostima".
Moj "problem" da tako razmišljam proizilazi iz moje želje i ubeđenja da stvari treba nazivati svojim pravim imenom, na šta se odnosio prvi deo mog ondašnjeg posta, a što si ti apsolutno izignorisao i i dalje nastavio da koristiš konstrukcije kao što su "vecina zemlja koja je ranije primenjivala komuzam" ili "Zasto ti komunisticke zlocine". Što je sasvim u redu sa tvoje strane, ali i nadasve glupo.
Drugi deo posta se odnosio na tvoju pljuvačinu po SFRJ, koju sam ja pogrešno razumeo, misleći da je isprovocirana činjenicom da je predratna imovina pretežno sticana na nepoštene načine, a ne kao (neuspeli) pokušaj da praguc-u staviš do znanja da postoji kompleksan splet političkih okolnosti vezan period posleratne Jugoslavije. Moja želja je bila da istaknem tu kompleksnost, navodeći različite slične primere iz tog vremena koji se dešavaju u zemljama koje "poštuju" imovinu, ali i da dodatno istaknem potrebu za jednim širim shvatanjem sveukupne situacije u Jugoslaviji, njenog političkog nasleđa, međunarodnih, društvenih i demografskih okolnosti.
Zašto bih ja bio humanista ako smatram da mi ne pripada bivša imovina mog pradede koju ja uopšte nisam ni video, i koja je njemu nacionalizovana pre pedeset godina? Nije mi jasno, kao ni dalji set pitanja upućen meni, vezan za neki sumanuti humanizam i "dobročinstvo".
