Хотелска галаксија без „супериор” звезде
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... de.sr.html
У претходне две године, главни град је постао богатији за двадесетак смештајних објеката, а још 12 је у изградњи. – Стручњаци кажу да Београду недостају већи капацитети у рангу три звездице, а нема ни хотела најлуксузније категорије
Тек отворени „Радисон блу”, 76. хотел у Београду, последњи је у низу доказа о експанзији хотелијерства у престоници. У претходне две године главни град је богатији за двадесетак оваквих објеката, а још 12 је у изградњи.
Кључни разлог за повећање престоничких смештајних капацитета јесте пораст броја посетилаца. Београд је ове године укњижио 14 одсто туриста више него претходне, што је на отварању „Радисон блуа” истакао и градоначелник Синиша Мали.
Пре него што је црвена врпца пресечена на улазу комплекс на месту некадашњег „Старог млина”, отворени су хотели „Арго”, „88 румс”, „Џамп ин”, „Гарни хотел Србија”, „Фалкенштајнер”, „Краун плаза”...
Њихови гости махом долазе у Београд на састанке или учествују на међународним конгресима у нашој престоници, каже др Георги Генов, директор Удружења хотелијера и ресторатера Србије „Хорес”.
– Новоотворени хотели претежно имају четири звездице, а цена ноћења је између 90 и 130 евра дневно. Међу њима има оних који су самостални, али и објеката који су део неког међународног ланца. Тенденција је да велики хотелски ланци на наше тржиште улазе путем франшиза, што значи да централа уступа бренд и менаџмент, а домаћи партнер налази инвеститора за изградњу и руководи објектом по налогу оног ко је издао франшизу, делећи приход с њим – истиче Генов, који је и професор менаџмента у хотелијерству на београдској Високој туристичкој школи.
Трећина новоотворених хотела спада у гарни хотеле, што значи да нуде ноћење уз доручак. И док на оваквим местима најчешће одседа пословни свет, туристи радије бирају хотеле са три звездице или хостелски смештај. Упркос актуелној експанзији, хотелијерска понуда Београда и даље је непотпуна, сматра Генов.
– Хотели са три звездице углавном су мали и ниједан од њих нема ни 200 лежајева. То значи да ако је у „пакету” 170 гостију, они морају да се распореде у два објекта. Београд нема ниједан хотел са пет звездица који би спадао у „супериор” категорију. Под ту одредницу спадају луксузни објекти, у којима ноћење кошта хиљаду евра, па навише. У ту групу спадао је бивши „Интерконтинентал”, док садашња „Краун плаза” на истој адреси има четири звездице. „Хајат” има пет звездица, али није „супериор” – истиче Генов.
У важећем Правилнику о стандардима за категоризацију угоститељских објеката за смештај не помиње се „супериор” категорија, већ се хотели рангирају ознакама од једне до пет звездица. А према речима нашег саговорника, ниједан од постојећих хотела не би испунио услове за „супериор” категорију.
– Пре него што почне да ради, хотелијер попуњава анкетни лист на основу правилника и под кривичном и материјалном одговорношћу одговара за тврдње о квалитету услуге. Потом наводе из упитника проверава туристичка инспекција и рангира га од једне до пет звездица – наводи Генов.
Упоредо са ницањем великих хотела, у току је и експанзија малих приватних угоститељских објеката на атрактивним градским локацијама, каже Томислав Момировић, председник скупштине „Хореса”. Тиме Београд прати тренд који постоји у свим већим градовима у Европи, мада са закашњењем.
– Праг је у ту причу ушао пре двадесет година, а у Будимпешти је експанзија уследила пре петнаест година – каже Момировић.
У главном граду, додаје он, највише има хотела са три и четири звездице, али будући да категоризација није најбоље дефинисана и да јој тек предстоји усклађивање с европским стандардима, многи од њих немају све ставке у услузи у поређењу са европским панданима по броју звездица.
– Хотели са четири звездице нуде за наше прилике луксузан смештај, доручак и локацију. Углавном се налазе у центру града. У понуди имају малу конгресну салу за банкете и кратке састанке. У њиховом фокусу су људи који долазе на пословне сусрете. На периферији се отвара све већи број хотела који се категоришу са највише три звездице и покушавају да нижим ценама привуку госте. Код њих углавном одседају туристи, док семинаре и конгресе раде велики хотели попут „Краун плазе”, „Хајата”, „Фалкенштајнера” – сумира Момировић.
Звездице „аплоудовати” на интернет
„Хорес” ће поднети иницијативу да упитници које хотелијери попуњавају приликом категоризације буду доступни посредством сајта ресорног министарства. То удружење, каже Георги Генов, заложиће се и да „Хорес” уместо Министарства трговине, туризма и телекомуникација спроводи категоризацију по узору на европску праксу.
– У Немачкој, Аустрији, Швајцарској и другим државама, хотелијерска удружења додељују звездице својим чланицама, а ресорна министарства шаљу инспекцију која контролише да ли је категоризација у складу с условима. Тако се постиже међусобна контрола: струка подстиче инспекторе да прочешљају хотеле, а инспектори утврђују да ли су хотелијери доделили звездице у складу с услугом одређеног објекта. Залажемо се и за то да се упитници о категоризацији објављују на сајтовима надлежних институција како би сваки гост могао да погледа чиме располаже одређени хотел. Прилика да ове ствари изменимо свакако ће уследити, јер Србија тек треба да своје правилнике усклади са европским стандардима. Тиме бисмо и ми применили јединствену категоризацију која важи у Европској унији – истиче Генов.
Од смештаја у десет квадрата до масаже у кади
Правилник о стандардима за категоризацију угоститељских објеката за смештај написан је на петнаест страна. Оцењује се све – од хортикултуралног уређења, паркинга, гараже, улаза, рецепције, лифта, ресторан сала, соба, купатила...
* Једна звездица
Ово су хотели једноставног изгледа и услуге. Имају десетак соба од по најмање десет квадрата. Немају паркинг, а рецепција ради 12 сати.
** Две звездице
Овакви хотели најчешће имају два до четири спрата. Услуживање хране и пића је ограничено. Собе су од 12 квадрата па навише, а апартмани од 20. Смештај је опремљен најосновнијим намештајем. Већина ових хотела нема властити ресторан.
*** Три звездице
Хотели са три звездице нуде нешто пространије собе и уређен пријемни хол. Ресторани су отворени од доручка до вечере. У собама постоје огледала за целу фигуру, фен за сушење косе, а телевизор поседује свака друга соба. Доручак је по принципу шведског стола.
**** Четири звездице
Собе су опремљене клима-уређајима. Хотелски ресторан на јеловнику има више опција. Послуга у соби доступна је у току већег дела дана. По правилу су на располагању и услуга паркирања или гаража, као и носач. Овакви хотели имају фитнес центар, базен, масажу...
***** Пет звездица
Собе у хотелима с пет звездица имају луксузни намештај и махом су опремљене масажним кадама. Гост по жељи добија сеф, бадемантил, рум сервис услугу... Послуга је доступна 24 сата. Госту су на располагању фитнес и спа центри, услуга паркирања и гаража, бутици, фризерски и козметички салони, а да госту буде максимално удобно, брину и вратари, лифтбоји, носачи пртљага...
Хотели у Београду
5* 4 хотела
4* 32
3* 22
2* 10
1* 3
Извор: Туристичка организација Београда (пет хотела није евидентирано)
Д. Буквић, А. Бојовић
објављено: 14/12/2014