Ovaj Imelov hotel bih za sada uzeo s rezervom. Oni su nekako dosli do gomile zemljista u Beogradu, ukljucujuci i taj blok i sada traze suinvestitora za hotel, tj. nekoga ko ce da kesira projekat dok ce oni uleteti sa pravom koriscenja zemljista. Ne verujem da ce biti nesto od ovoga u skorije vreme.
Hoteli Beograda
- Začetnik teme Nenad
- Datum pokretanja
HoRuS
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 19.04.2009.
- Poruke
- 688
- Pohvaljen
- 1.269
Стали радови на изградњи хотела у Рузвелтовој због нерашчишћених рачуна између инвеститора, швајцарске компаније "Cofis" и извођача београдске компаније "Klariden". Спор је настао око тога да ли је милион евра било намењено за грађевинску дозволу или за изградњу. Спор ће се вероватно окончати арбитражом, а отварање хотела планирано за пролеће биће одложено.
Извор: "Blic" штампано издање
Извор: "Blic" штампано издање
beograd je u deficitu hotela sa 3 zvezdice. a ova imelova lokacija za hotel mi deluje kao prava lokacija za takav neki hotel koji bi koštao oko 20-30 evra za noćenje sa doručkom. ipak je to lokacija okružena malom privredom i velikim marketima, i na periferiji beograda.
ali valjda oni znaju bolje.
ali valjda oni znaju bolje.
Nebojsa
Advanced
- Učlanjen(a)
- 12.08.2011.
- Poruke
- 3.449
- Pohvaljen
- 3.060
Odlicna lokacija za hotel, sto se samog projekta tice nije los samo da je malo vise stakla u odnosu na beton442doBGD":ndmz1d1g je napisao(la):Hotel 4 zvezdica - Imel grupa
HOTEL - Blok 51 - GP 05-1b
Partizanske Avijacije 4a, 11070 Novi Beograd
Projekat hotela 4 zvezdice sa SPA centrom, na zapadnom ulazu u Beograd, sa direktnom vezom sa autoputem i na 8km od aerodroma Nikola Tesla.
Izvor: http://www.imelgroup.rs/projekti/showone.php?IDproject=61
NebojsaG":1qpoy9a3 je napisao(la):Odlicna lokacija za hotel, sto se samog projekta tice nije los samo da je malo vise stakla u odnosu na beton442doBGD":1qpoy9a3 je napisao(la):Hotel 4 zvezdica - Imel grupa
HOTEL - Blok 51 - GP 05-1b
Partizanske Avijacije 4a, 11070 Novi Beograd
Projekat hotela 4 zvezdice sa SPA centrom, na zapadnom ulazu u Beograd, sa direktnom vezom sa autoputem i na 8km od aerodroma Nikola Tesla.
Izvor: http://www.imelgroup.rs/projekti/showone.php?IDproject=61
Доста је стакла, баш је симпатичан овакав
HoRuS
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 19.04.2009.
- Poruke
- 688
- Pohvaljen
- 1.269
Само пар радника има на градилишту, мешалица меша, а пумпа чека да пумпа
Uploaded with ImageShack.us
Uploaded with ImageShack.us
Pipeline projekata hotela sa pet zvezdica je vec sada isuvise gust (Metropol, Rajiceva, Plaza, Beko, Intercontinental, Kempinski + nedavne najave za Marriott i Hilton, mada se verovatno radi o nekim od ovih pomenutih projekata) da bi tu sad mesta bilo i za Sheraton u skorije vreme. Mada, neki od pomenutih investitora sigurno traze partnera za brendiranje hotela.
A sto mora da postoji Sheraton? Sto patimo od tak'ih kompleksa?
Ljudi danas traze hotele preko expedije i slicnih sajtova, gledaju koji je najjeftiniji, gledaju slike hotela i soba, i citaju komentare koji su ostavili raniji posetioci. Sto puta sam bio u gradovima gde nikada ranije nisam bio u hotelima koji nisu deo bilo kakvog lanca medjunarodnog i bio potpuno zadovoljan.
Naravno, nije lose da nam dodje po koji medjunarodni lanac, ali ne moramo sad bas svaki da ubodemo.
Ljudi danas traze hotele preko expedije i slicnih sajtova, gledaju koji je najjeftiniji, gledaju slike hotela i soba, i citaju komentare koji su ostavili raniji posetioci. Sto puta sam bio u gradovima gde nikada ranije nisam bio u hotelima koji nisu deo bilo kakvog lanca medjunarodnog i bio potpuno zadovoljan.
Naravno, nije lose da nam dodje po koji medjunarodni lanac, ali ne moramo sad bas svaki da ubodemo.
dr strangelove
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 24.03.2008.
- Poruke
- 1.625
- Pohvaljen
- 10.416
Ljudi ne traze hotele samo preko expedie i slicnih sajtova, ima ljudi koji gledaju i lanac hotela, tako da ne vidim da je zelja da se ima jos jedan lanac hotela neko pacenje sa kompleksima. Ja (relativno) dosta turisticki putujem i gledam samo jedan lanac hotela, ne zato sto mislim da su "nezavisni" hoteli losi, vec iz cisto prakticnih razloga, kada postanete lojalni gost jednog hotela, dobijate dosta beneficija, poput besplatnih nocenja, early checkin/late checkout, free room upgrade, itd, pa na duze staze to nekako moze i da se "isplati".
Ako turisticki putujem, bilo bi mi relativno dosadno da uvek odsedam u istom hotelu...a ja volim dobar hotel, da se razumemo. Ali bi mi bio uzasan smor da na svakom letovanju odsedam u "Lancu X". Ono sto pamtim kao deo putovanja je i hotel u kom sam bio, pa bi mi bilo bezveze da nonstop odsedam u istom. To je kao da idem u 15 razlicitih gradova, a da u svakom jedem samo u KFCiju i Meku, a pijem kafu samo u Starbaksu.
Za poslovna putovanja stvari su drugacije naravno, i tu apsolutno razumem ljude koji nonstop idu u isti hotel, jer znaju sta ih ocekuje i nemaju vremena za "navikavanje" na novo svaki put.
Sto se tice Sheratona konkretno, mislim da je Homer Jay lepo objasnio zasto je u ovom trenutku nepotreban. A sto se tice pitanja lanci vs. nezavisni hoteli, nemam nista protiv 4-5 hotela iz poznatih svetskih lanaca, ali da svaki hotel bude neki "lancani" smatram za lose isto kao sto bi smatrao za lose da na svakom cosku bude Mek, KFC ili Burger King umesto Perinog i Zikinog kioska sa rostiljom.
Za poslovna putovanja stvari su drugacije naravno, i tu apsolutno razumem ljude koji nonstop idu u isti hotel, jer znaju sta ih ocekuje i nemaju vremena za "navikavanje" na novo svaki put.
Sto se tice Sheratona konkretno, mislim da je Homer Jay lepo objasnio zasto je u ovom trenutku nepotreban. A sto se tice pitanja lanci vs. nezavisni hoteli, nemam nista protiv 4-5 hotela iz poznatih svetskih lanaca, ali da svaki hotel bude neki "lancani" smatram za lose isto kao sto bi smatrao za lose da na svakom cosku bude Mek, KFC ili Burger King umesto Perinog i Zikinog kioska sa rostiljom.
dr strangelove
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 24.03.2008.
- Poruke
- 1.625
- Pohvaljen
- 10.416
paaa delimicno se slazem, ali nije bash da lanac = identican hotel, svaki veci lanac hotela u svojoj ponudi ima vise tipova hotela u ponudi, od 2 do 5 zvezdica, pa tako Mariott ima Mariott Hotels, JW Hotels, Ritz-Carlton, Courtyard Inn, Fairfield Inn, zatim Hilton ima Hampton Inn, Garden Inn, Hilton Hotels, Waldorf-Astoria i Conrad Hotels, a ICHG ima Holiday Inn, Crown Plazu, Intercontinetal, itd, tako da ne moras uvek u Ritz-Carlton, mozes nekad i u JW
a poredjenje sa 15 gradova i Mekom je mozda malo preterano, ja kad idem negde gledam da u hotelu budem sto manje (samo da prespavam), ali zato uvek volim da probam lokalnu kuhinju
a poredjenje sa 15 gradova i Mekom je mozda malo preterano, ja kad idem negde gledam da u hotelu budem sto manje (samo da prespavam), ali zato uvek volim da probam lokalnu kuhinju
hazard":8i8p9ag5 je napisao(la):
Uopšte nije reč o kompleksima, ali jedan ozbiljan grad/destinacija MORA da ima međunarodne lance hotela prisutne u njemu. Razlozi za to su jednostavni i višestruki, a navešću samo dva koja su vrlo bitna:
* prisustvo hotelskog lanca daje osećaj sigurnosti naročito kada se putuje na egzotične destinacije: ljudi su navikli na određene standarde i poznato okruženje, i znaju da im takvi hoteli takve mogu pružiti. ovo je bitno kako za individualne posete, a višestruko bitnije kada su u pitanju kongresi, organizacija velikih događaja isl. - to je jedan od načina i da se sagleda konkurentska prednost određenih gradova za organizaciju istih.
* znanje - kada imate prisutne lance hotela, konkurencija je veća, tako da i "lokalni" hoteli moraju da se prilagođavaju tim višim standardima, i uzimaju "znanje" iz tih hotela. tu se vraćamo na prethodnu stavku, tj. da kada neko bukira hotel, ako je u tom gradu prisutno i 10 hotela iz lanca, ljudi će lakše bukirati i lokalni hotel.
Btw, ne morate gledati daleko, pogledajte samo neposredno okruženje, pa ćete videti koliko lanaca je prisutno u Beogradu a koliko u zemljama ispred kojih smo nekada bili (samo navodim hotele sa 4 i 5*):
- Zagreb (Regent, Sheraton, Westin, Four Points)
- Bukurešt (InterContinental, Hilton, Novotel, Marriott, Howard Johnson, Pullman, Radisson Blu, Crowne Plaza, Golden Tulip (nekoliko), Ramada (nekoliko)...
- Sofija (Sheraton, Hilton, Holiday Inn, Radisson Blu, Kempinski...)
- Beograd (Hyatt, Holiday Inn)
Градња „Холидеј ина” на принудном одмору
Извесно је да Београд у наредних годину дана неће добити још један хотел са три звездице. – Нерашчишћене рачуне између швајцарских инвеститора и српских партнера, а реч је о суми од 960.000 евра, мораће да расплете надлежни суд
Фото З. Анастасијевић
Београд у наредних годину дана сигурно неће добити још једaн хотел „Холидеј ин експрес” са три звездице. Градња таквог здања у Рузвелтовој 23, замишљеног као прва фаза стамбено-пословног комплекса, пре два месеца је застала због нерашчишћених рачуна између швајцарских инвеститора и српских партнера. У међувремену, тик уз објекат који ће и даље остати још једна од недовршених грађевина у центру града, никла је нелегална стамбена зграда.
Швајцарска фирма „Кофис” ушла је у посао тако што је, за рачун два инвеститора из њихове државе, купила „Монтеросу”и постала власник дела парцеле на којој је дозвољено градити око 7.000 квадрата. Преостали сувласници су Југослав Томић, „Торекс ко” и „Јуропијен рил естејт”, који припада групи чији је власник Бранко Станојевић. „Монтероса” је закључила уговор о градњи са извођачем радова, предузећем „Клариден”, такође у Станојевићевом поседу.„Клариденова” обавеза била је да прибави грађевинску дозволу и комуналне прикључке, за шта су им Швајцарци уплатили 1,7 милиона евра.
После добијања грађевинске дозволе у новембру 2010. године, од тог износа остало је приближно 960.000 евра, око којих се већ шест месеци споре Швајцарци и Станојевић. Кофис сматра да уговор предвиђа да се евентуална разлика између трошкова и своте коју су дали преноси у фонд за почетак радова, док „Клариден” тумачи исте одредбе тако да тај новац види као додатак који не улази у трошкове изградње. Адвокат „Кларидена” Жељко Ристић наводи да његов клијент не задржава ту своту као својеврсни бонус, већ ће њоме, кад зидање буде завршено, платити прикључке који ће тек тада моћи да буду уведени.
– Договор је био да по принципу кључ у руке „Клариден” сагради хотел и преда га „Кофису” у власништво. „Клариден” је почео градњу сопственим новцем и стигао до пете фазе, а да Швајцарци нису уплатили ни динара позивајући се на то да за зидање већ имамо 960.000 евра и да нам, док не признамо да је та сума томе намењена, не могу проследити остатак. Градило се, ипак, док је „Клариден” имао својих пара. Откако их је пре два месеца нестало, радови су обустављени – објашњава Жељко Ристић.
Представници „Кофиса”, међутим, жале се како Станојевић од почетка није био искрен партнер.
– Није нас обавестио о снижењу надокнаде за грађевинско земљиште, као ни о додатном попусту ако се тај износ плати одједном. Тих 1,7 милиона евра смо и уплатили зато што је он трошкове приказао вишим него што јесу. Ни технички опис пројекта нису нам дали на увид. Када су почели радови, стручњацима које смо унајмили одбијен је приступ градилишту. Успели смо да утврдимо да је одступљено од стандарда „Холидеј ина”. Покушали смо да се договоримо са „Клариденом” да напусте плац и да ми уведемо нове извођаче, али су они одбили и зато ћемо морати пред суд – каже Адријен Алкабес, извршни потпредседник „Кофиса”.
Да је сваки договор немогућ и да ће судија морати да распетља ову збрку, једино је у чему су сада сагласне обе стране.
– Проблеми су настали пре пола године и Швајцарци су још тада могли да траже арбитражу, само да су веровали да ће на њој добити шта желе. Сада ћемо арбитражу захтевати ми. Клариден никада није био дужан да пријављује тачну висину сваког трошка јер смо се погодили за посао у целини – продају локације, пројектовање, прибављање дозвола и извођење радова. Није истина да им је ускраћиван приступ плацу, нити да су појединости пројекта од њих сакривене. Нема говора да смо одступили од пројекта – тврди Ристић.
Да је хотел ницао тачно онакав какав је описан у пројекту, може да потврди чак и фирма „СГС Београд”, коју су Швајцарци ангажовали као очи на терену, а она никада није уписала ниједну примедбу у грађевински дневник, уверава Ристић. У СГС-у, међутим, наводе другачије.
– Неспоразуми су почели када се показало да је хотелски улаз из Рузвелтове улице пола метра виши него што је требало да буде. Други проблем је то што су на том плацу српски инвеститори почели без дозволе да подижу стамбене зграде и изашли из габарита предвиђених пројектом – истиче Имре Молнар из СГС-а.
Адвокат „Кларидена” наводи да се стамбени објекат није градио ни милиметар даље од онога што предвиђа дозвола за прву фазу. На плацу, ипак, израсло је неколико спратова, које је 26. јула уочила и градска грађевинска инспекција. Она је наредила инвеститорима да поруше надземне делове стамбеног објекта јер немају грађевинску дозволу за другу фазу градње већ само локацијску, „на основу које се не могу изводити радови према важећем Закону о планирању и изградњи”.
– Инвеститори нису почели уклањање објекта јер је достава решења у току, тако да оно није извршно – наводи се у писаним одговорима „Политици” на које смо чекали три дана.
В. Вукасовић
Д. Мучибабић
----------------------------------------------------------
Секретаријат за урбанизам: дозвола само за прву фазу
У Секретаријату за урбанизам потврђују да је грађевинска дозвола издата за прву фазу градње, која обухвата хотел и подземне гараже стамбеног објекта, а да је захтев за грађевинску дозволу друге фазе, односно за стамбену зграду, поднет још у децембру прошле године, али она до данас није издата. Разлог томе је противљење Швајцараца који, као сувласници земљишта и, формално, један од инвеститора – мада по уговору искључиви власници стамбене зграде остају српски партнери – морају дати своју сагласност.
Izvor: http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Gradnja-Holidej-ina-na-prinudnom-odmoru.sr.html
Извесно је да Београд у наредних годину дана неће добити још један хотел са три звездице. – Нерашчишћене рачуне између швајцарских инвеститора и српских партнера, а реч је о суми од 960.000 евра, мораће да расплете надлежни суд
Фото З. Анастасијевић
Београд у наредних годину дана сигурно неће добити још једaн хотел „Холидеј ин експрес” са три звездице. Градња таквог здања у Рузвелтовој 23, замишљеног као прва фаза стамбено-пословног комплекса, пре два месеца је застала због нерашчишћених рачуна између швајцарских инвеститора и српских партнера. У међувремену, тик уз објекат који ће и даље остати још једна од недовршених грађевина у центру града, никла је нелегална стамбена зграда.
Швајцарска фирма „Кофис” ушла је у посао тако што је, за рачун два инвеститора из њихове државе, купила „Монтеросу”и постала власник дела парцеле на којој је дозвољено градити око 7.000 квадрата. Преостали сувласници су Југослав Томић, „Торекс ко” и „Јуропијен рил естејт”, који припада групи чији је власник Бранко Станојевић. „Монтероса” је закључила уговор о градњи са извођачем радова, предузећем „Клариден”, такође у Станојевићевом поседу.„Клариденова” обавеза била је да прибави грађевинску дозволу и комуналне прикључке, за шта су им Швајцарци уплатили 1,7 милиона евра.
После добијања грађевинске дозволе у новембру 2010. године, од тог износа остало је приближно 960.000 евра, око којих се већ шест месеци споре Швајцарци и Станојевић. Кофис сматра да уговор предвиђа да се евентуална разлика између трошкова и своте коју су дали преноси у фонд за почетак радова, док „Клариден” тумачи исте одредбе тако да тај новац види као додатак који не улази у трошкове изградње. Адвокат „Кларидена” Жељко Ристић наводи да његов клијент не задржава ту своту као својеврсни бонус, већ ће њоме, кад зидање буде завршено, платити прикључке који ће тек тада моћи да буду уведени.
– Договор је био да по принципу кључ у руке „Клариден” сагради хотел и преда га „Кофису” у власништво. „Клариден” је почео градњу сопственим новцем и стигао до пете фазе, а да Швајцарци нису уплатили ни динара позивајући се на то да за зидање већ имамо 960.000 евра и да нам, док не признамо да је та сума томе намењена, не могу проследити остатак. Градило се, ипак, док је „Клариден” имао својих пара. Откако их је пре два месеца нестало, радови су обустављени – објашњава Жељко Ристић.
Представници „Кофиса”, међутим, жале се како Станојевић од почетка није био искрен партнер.
– Није нас обавестио о снижењу надокнаде за грађевинско земљиште, као ни о додатном попусту ако се тај износ плати одједном. Тих 1,7 милиона евра смо и уплатили зато што је он трошкове приказао вишим него што јесу. Ни технички опис пројекта нису нам дали на увид. Када су почели радови, стручњацима које смо унајмили одбијен је приступ градилишту. Успели смо да утврдимо да је одступљено од стандарда „Холидеј ина”. Покушали смо да се договоримо са „Клариденом” да напусте плац и да ми уведемо нове извођаче, али су они одбили и зато ћемо морати пред суд – каже Адријен Алкабес, извршни потпредседник „Кофиса”.
Да је сваки договор немогућ и да ће судија морати да распетља ову збрку, једино је у чему су сада сагласне обе стране.
– Проблеми су настали пре пола године и Швајцарци су још тада могли да траже арбитражу, само да су веровали да ће на њој добити шта желе. Сада ћемо арбитражу захтевати ми. Клариден никада није био дужан да пријављује тачну висину сваког трошка јер смо се погодили за посао у целини – продају локације, пројектовање, прибављање дозвола и извођење радова. Није истина да им је ускраћиван приступ плацу, нити да су појединости пројекта од њих сакривене. Нема говора да смо одступили од пројекта – тврди Ристић.
Да је хотел ницао тачно онакав какав је описан у пројекту, може да потврди чак и фирма „СГС Београд”, коју су Швајцарци ангажовали као очи на терену, а она никада није уписала ниједну примедбу у грађевински дневник, уверава Ристић. У СГС-у, међутим, наводе другачије.
– Неспоразуми су почели када се показало да је хотелски улаз из Рузвелтове улице пола метра виши него што је требало да буде. Други проблем је то што су на том плацу српски инвеститори почели без дозволе да подижу стамбене зграде и изашли из габарита предвиђених пројектом – истиче Имре Молнар из СГС-а.
Адвокат „Кларидена” наводи да се стамбени објекат није градио ни милиметар даље од онога што предвиђа дозвола за прву фазу. На плацу, ипак, израсло је неколико спратова, које је 26. јула уочила и градска грађевинска инспекција. Она је наредила инвеститорима да поруше надземне делове стамбеног објекта јер немају грађевинску дозволу за другу фазу градње већ само локацијску, „на основу које се не могу изводити радови према важећем Закону о планирању и изградњи”.
– Инвеститори нису почели уклањање објекта јер је достава решења у току, тако да оно није извршно – наводи се у писаним одговорима „Политици” на које смо чекали три дана.
В. Вукасовић
Д. Мучибабић
----------------------------------------------------------
Секретаријат за урбанизам: дозвола само за прву фазу
У Секретаријату за урбанизам потврђују да је грађевинска дозвола издата за прву фазу градње, која обухвата хотел и подземне гараже стамбеног објекта, а да је захтев за грађевинску дозволу друге фазе, односно за стамбену зграду, поднет још у децембру прошле године, али она до данас није издата. Разлог томе је противљење Швајцараца који, као сувласници земљишта и, формално, један од инвеститора – мада по уговору искључиви власници стамбене зграде остају српски партнери – морају дати своју сагласност.
Izvor: http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Gradnja-Holidej-ina-na-prinudnom-odmoru.sr.html