Hoteli Beograda

[shabanajzer]

Ајде онда да срушимо Милошев конак и све "старе" зграде у Београду.

Вертикални простор треба да буде подређен природном осећају човека који испред зграде кад седи у парку треба да види лепу зграду, да је види целу и да ужива у складу између природног зеленила парка и природних материјала (камен, цигла, дрво) плементих боја . Метал и стакло нарушавај тај склад.

prvo, milosev konak nije u centru grada.

drugo, ima dovoljno finih rezidencijalnih krajeva grada (neimar, vracar, prof. kolonija, itd) gde su ulice zaklonjene drvoredima, vlada mir i tisina, i ljudi udobno zive u jednospratnim i dvospratnim kucama. tome u centru grada koji pretenduje da bude metropola nije mesto. sa druge strane, ugodjaj sedenja u parku i uzivanja u skladu izmedju zgrada i zelenila je potpuno subjektivna stvar. meni, recimo, nista ne bi smetalo da je citav pionirski park okruzen modernim zgradama, a strasno mi smeta ono ruglo od 'parka' izmedju skupstine srbije i srpsko-amerikanske banke gde nista nije sagradjeno vec 50 godina, mada je plac okruzen finim akademskim zgradama kao iz pariza, ukljucujuci i stari i novi dvor.

na kraju, tesko da ce jedan hotel da narusi 'mir' u parku pored koga prolazi najprometnija ulica u gradu, kneza milosa.

EDIT: izmenjeno da se vidi na sta se odnosi moj odgovor.

 

[возд]

Ајде онда да срушимо Милошев конак и све "старе" зграде у Београду.

Вертикални простор треба да буде подређен природном осећају човека који испред зграде кад седи у парку треба да види лепу зграду, да је види целу и да ужива у складу између природног зеленила парка и природних материјала (камен, цигла, дрво) плементих боја . Метал и стакло нарушавај тај склад.

prvo, milosev konak nije u centru grada.

drugo, ima dovoljno finih rezidencijalnih krajeva grada (neimar, vracar, prof. kolonija, itd) gde su ulice zaklonjene drvoredima, vlada mir i tisina, i ljudi udobno zive u jednospratnim i dvospratnim kucama. tome u centru grada koji pretenduje da bude metropola nije mesto. sa druge strane, ugodjaj sedenja u parku i uzivanja u skladu izmedju zgrada i zelenila je potpuno subjektivna stvar. meni, recimo, nista ne bi smetalo da je citav pionirski park okruzen modernim zgradama, a strasno mi smeta ono ruglo od 'parka' izmedju skupstine srbije i srpsko-amerikanske banke gde nista nije sagradjeno vec 50 godina, mada je plac okruzen finim akademskim zgradama kao iz pariza, ukljucujuci i stari i novi dvor.

na kraju, tesko da ce jedan hotel da narusi 'mir' u parku pored koga prolazi najprometnija ulica u gradu, kneza milosa.

EDIT: izmenjeno da se vidi na sta se odnosi moj odgovor.

Извињавам се, мислио сам на конак Кнегиње Милице. Београд је препун зграда које би могле да буду замењене новим али уместо да буду замењене оне морају да се реновирају. Ако је био камен, камен нека остане. Чему та потреба за трчањем за новим материјалима ? Барем када је фасада у питању ?
Метрополе су и Лисабон и Амстердам и Париз па у строгом центру немају потребу да руше зграде које одишу духом одређеног времена. Мислим да је Париз већа "метропола" од Београда и да ако су они поштеђени тог наказног и наметљивог модерног градитељства (барем у центру града) зашто би ми морали да експериментишемо ?
Смета и мени тај парк, када га среде биће то леп и миран крај за уживање. Зато у Лондону постоји "Сити" у амстердаму "бизнис центар" у коме се такве ствари зидају. Ми хвала Богу имамо Нови Београд. Тамо је место за модерну архитектуру модерних материјала, а не у центру града преко пута главног парка који је окружен академизмом. Боље да су срушили ону очајну соцреализам зграду поред Турске амбасаде него ово. Изгледа да су деца пролетера сада главни мотор архитектуре у Србији.

 

[shabanajzer]

^^ nije konak kneginje milice, nego kneginje ljubice.

lisabon, amsterdam i pariz su, sta god mi mislili o tome, gradovi u modernom smislu te reci mnogo duze nego beograd. beograd je svoju prvu stambenu dvospratnicu dobio tek polovinom 19. veka. sad, naravno, to je nase urbano i arhitektonsko nasledje - to je ono sto imamo, i slazem se da bi trebalo da ga cuvamo tamo gde je to prikladno. i zato ne bi trebalo rusiti nekriticki. ali doticna zgrada je bila dvospratnica okruzena zgradama od 6, 7 spratova - ocigledno je da je, kad je andricev venac zoniran, i predvidjeno njeno rusenje. ista stvar vazi i za stara '3 lista duvana', gde sad konacno zavrsavaju zgradu, a i za onu stracaru izmedju nje i hotela excelsior. a pritom ne znam koliko je zaista zgrada u beogradu od kamena - glavna posta, jadransko-podunavska banka, dom sindikata i -? a svakako nije nijedna stambena zgrada.

opet da se vratimo na pariz: taj grad je urbanizovao osman od 1850, i tamo je tada sigurno bilo ljudi koji su protestovali jer im ruse 'lepe, stare zgrade' u ime progresa. a u tom istom parizu oni sagrade bobur i hale, zaseku staro tkivo grada, i naprave 2 mesta koja su u roku od par godina postala nove ikone grada, uprkos svoj modernosti i naizgled neskladu sa starim okruzenjem. po meni su oni medju najlepsim javnim prostorima na svetu.

uostalom, evo jedne slike hala gde se najbolje vidi kako to izgleda: http://upload.wikimedia.org/wikiped...es_2.jpg/800px-Paris_-_Forum_des_Halles_2.jpg

na kraju, mi jos uvek nismo videli kako ce taj hotel da izgleda, pod uslovom da ga, naravno, uopste i sagrade. hajde da ga kritikujemo kad se pojavi nesto konkretnije.

 

[возд]

Опет погреших са Конаком (гнев ме савладао).
Београд је за урбанистичке пројекте почео да унајмљује најбоље европске архитекте и урбанисте још за време Милоша Обреновића (први део његове владавине). Што се тога тиче нисмо много далеко од Париза и Лондона који је у то доба поприлично горео због лоших (масовних) грађевина од дрвета (пре 17-18 века). То што су зонирање радили после `45, и што су уместо тадашњих 2-3 спратних зграда-кућа подизали десетоспратнице без икаквог реда и смисла. Рецимо зграда преко пута парка (тамо где су туристичке агенције - мислим да је то дом инжењера) је класичан пример комунистичке мегаломаније. Због те зграде се цео низ од Крунске до "три листа" свео на штанцовање спратова и зграда по жељи инвеститора. Када архитекте раде пројекат за "три листа" они кажу "Погледајте дом инжењера, наша нова зграда се уклапа у тај стил". Е па ја не желим да се све зграде поистовећују са тим стилом, већ да се усклађују са лепим и квалитетним. Сада је модерно правити стакленце и сличне глупости. Немам ништа против онога што се ради око Хајата. Тамо тај стил и треба да заживи. Разлика је у томе што су тамо квалитетни материјали на фасади док по центру праве УЖАС. На крају крајева, те зграде (шопинг молови) ће за 10 година бити ништа друго до напуштене полу пропале зградице које немају сврху по истом принципу као и Чумићево, стакленац, сити пасаж, ТЦ Славија, ТЦ Сремска ...
Дајем пример лепе архитектуре прикланде за крај око пионирског парка:
http://www.nybits.com/images/photo/upper_east_side_fifth_ave.jpg
http://z.about.com/d/gonyc/1/0/6/U/fifth_avenue_shopping_12.jpg
http://wirednewyork.com/real_estate/425fifth/images/425_5th_avenue_july.jpg
http://z.about.com/d/gonyc/1/0/6/U/fifth_avenue_shopping_12.jpg
http://farm3.static.flickr.com/2091/2170048508_68d2ba7a53_o.jpg

Побогу Архитекте имате ли ви Гугл за инспирацију ?

 

[shmeksi]

@vozd

pa dve slike (poslednja i ona iz pete avenije, a narocito ta iz pete avenije) koje si ti okacio u dobrome podsecaju na ovo sto ce ovde da se gradi tako da bas ne razumem zbog cega se bunis

 

[shabanajzer]

znas kako, debelo smo otisli u offtopic. ako hoces, mozemo da nastavimo ovo preko pm.

samo poslednjih par osvrta:
- ne znam koje je to evropske urbaniste beograd doziveo. emilijan josimovic se generalno smatra prvim urbanistom koji je radio u beogradu, i to oko polovine 19. veka (prosecanje knez mihajlove je njegovo delo - izvedeno 1857, ispravite me ako gresim).
- kraj oko pionirskog parka je zoniran pre II svetskog rata (pored buduceg mesta hotela je zaduzbina luke celovica - galerija ozon - predratna zgrada, a sa druge strane stambena zgrada u kojoj je muzej ive andrica, takodje predratna). i logicno je da su u tom kraju gradjene impozantne stambene palate, buduci da su imale pogled na dvorski park.
- 'komunisticka megalomanija'? okej, osim sto je ovo sud kome po mom skromnom misljenju ovde nema mesta, podsetio bih da je rezultat tih 40 godina od kraja II svetskog rata centar beograda koji, generalno, izgleda mnogo ujednacenije i, usudjujem se reci, pristojnije nego ikada u istoriji ovog grada. terazije su pre rata bile pune trosnih kucica sa bastama, kao i potez o kome govoris. buduci da vlasnici nisu imali para da grade njujorske brownstones ili townhouses, a predratna drzava nije imala volje ili zelje da ih natera. sta god moze da se kaze za posleratnu vlast, nema spora da je bar u izgradnji bila sistematicna.

sto se mene tice, zgrade na svim ovim slikama koje si postavio bi izgledale sjajno u beogradu - da su sagradjene pre 100 godina. sada ni u kom slucaju ne bi smele da se grade. i sve ovo je diskusija koja generalno nema mnogo smisla. jeste, lose je graditi bilo sta. jeste, lose je rusiti bilo sta. ali rusiti sa razlogom, i graditi kvalitetno - a inovativno i moderno, i bez pastisiranja ranijih stilova - je jako, jako dobro.

 

[Goldstein]

Zbog cega su arhitekte i strucna javnost, pa i mnogi ljudi misljenja da je gradnja u nekim starijim stilovima degradirajuca i da unazadjuje? Koga ili sta takva arhitektura degradira? Ljude, prostor, drustvo? Danas preovladjuje jedna arhitektura u kojoj vladaju jednolicni materijali - staklo i metal i to moze lepo da izgleda ali rusiti neke lepe zgrade samo zato sto nisu jednake spratnosti kao i na njihovom mestu postaviti neku simbiozu starog i novog... Po tome, treba srusiti i kucu Krsmanovica na Terazijama (zamislite, prizemnica na takvom mestu!) ili kafanu "?". Mislim da ta zgrada o kojoj je rec ovde, iako nize spratnosti, nije toliko odudarala od suseda, a na kraju, ukoliko su bas morali da upotrebe savremene materijale, uvek imaju enterijer i dvorisnu fasadu kao i mogucnost nadogradnje uvucenog sprata u stilu epohe u kojoj je kuca nastala. Da li se vise uklapa staklo ili niza a lepa zgrada u ambijent Andricevog venca? Koliko ce imati mesta za parking i kakav ce biti pristup hotelu u toj ulicici koja je rezervisana mahom za vozila Predsednistva i funkcionera grada?

 

[возд]

Што се тиче урбанизације, волео бих када би барем архитекте биле упознате историјом града Београда.
1. Франц Јанке је 1835 уредио урбанизам Београда који је тада тек почео да се развија. У тој урбанизацији је обухваћен цео потез од калемегдана па до отприлике Вуковог споменика.
2. Што се тиче пост ратне архитектуре (други св рат), Београд је поред тога што је порушен дуплим бомбардовањем, добио и нову власт. Нова власт је окренула своје деловање и на уметност у правцу комунистичке идеје пролетеријата,интернационализма и социјално подобног функционализма. Разлог зашто то спомињем је тај да су се традиције устоличене у српкској архитектури окренуле ка нечему што је апсолутно неприродно за ово поднебље. Не причам о политици већ о томе да је њихова идеја у Београд донела "антибуржујску" и "антикапиталистичку" архитектуру. Антибуржујска архитектура представља цео онај слој стамбених зграда који својом лепотом може да се приближи само некој париској провинцији а не нечему што треба да представља уметност градитељства и то у центру Београда. Проћи ћу кроз град са апаратом па то може да буде дубља анализа.
3. Та идеологија је и даље актуелна јер очигледно да су "родитељи пренели на децу" оно што сваком човеку може да засмета кад прође кроз град.
4. Ово није офтопик већ преглед стања зашто се у Београду и шире допушта непоштовање прошлости и кажњавање будућности ужасном изградњом!

 

[jovanovm]

Janke 1835... jesi li siguran? Da nije tad uradio plan za jedine dve "evropske" ulice u gradu? Abadzijsku i Gospodarsku? ...a plan je uradio 1842?

Pod 2. - nije to bio trend samo kod nas, vec u celom svetu... bese i neki kongres o tome koliko se ja secam A koliko sam ja mrzeo Korbizijea sad mi je bas interesantan... zbog potencijala koji stvara, i koji se sam vidi sad u Beogradu ...

Pod 3. - po meni, veliki je problem sto je unisten srednjevekovni Beograd pod Austrijancima i sto je unisten Beograd 17-tog veka pod Josimovicevim planom... ali onda ovaj grad ne bi bio ovo sto jeste vec nesto drugo... ironicno je, ali komunisti su nastavili tu tradiciju arbitrarnog unistenja koja obelezava ovaj grad... sad je na nama da to prekinemo... i da sledimo sadasnje svetske trendove (postmodernizam, procitaj malo o tome )

A inace, u Beogradu ima retko kojih zgrada koje su posebno lepe ili vazne, cak ne mogu da se setim nekih koje su bas vazne za svetsko arh/kulturne nasledje... (osim socijalistickih, koje su realno bile ispred svog vremena)... Mozda zgrada SANU, kap. Misino zdanje... Konak kneginje Ljubice (mada nije nista posebno, ali je relativno inovativna i lepa zgrada)... Hram Sv. Save (bez krsta od 7 m)... mozda sam nesto propustio, ali mislim da shvatate poentu...
lepota i posebnost Beograda je upravo u njegovom arhitekturalnom haosu i u celini koja iz njega izdise... toga stvarno nema nigde drugde na svetu... vidi ono gore o postmodernizmu

 

[shabanajzer]

@ Goldstein

rekonstruisanje starih fasada na novim zgradama, koliko god da bilo spoljasnje privlacno resenje, pokazuje apsolutnu neinventivnost projektanta. ne svodi se sve na stukaturu. treba sagraditi nesto da proporcijama itd ne odudara od suseda. ali kod nas je to lepljenje fasada 'easy fix', evo ga na terazijama, u uskockoj, sad i u rajicevoj...

sto se tice krsmanoviceve kuce/protokola: da, srusio bih je, i nju i ono ruglo preko puta nje gde je prodavnica posudja, kao i jovanovicev fotografski atelje pored. isto tako bih srusio sve one catrlje od jdp-a do slavije sa obe strane ulice. tim zgradama (a svaka cast njihovoj slavnoj proslosti i jugoslavenskom odboru, stagod) nije mesto na glavnoj ulici. nijedna varos u srbiji nema tako kompletnu anahronu glavnu carsiju - a beograd posebno ne bi smeo.

gradnja u 'starijim' stilovima nije 'unazadjujuca', ali jeste znak odsustva vizije i smelosti. ako je beograd celu svoju noviju istoriju sledio neke strane predloske, hajde bar sad da uradimo nesto novo i bolje, kad vec imamo priliku.

@ vozd

ne znam sta podrazumevas pod 'antiburzujskom' arhitekturom. high-density stambene zgrade? pre II sv. rata preko 60% beogradjana nije imalo sopstveni stan, vec su iznajmljivali najcesce kompletno nehigijenske, depersonalizovane sobice i kucice. kao i u vecem delu evrope, nova vlast je posle rata imala hitan zadatak: da skuci sto vise ljudi sto pre. sto se mene tice, delovi starog beograda gde je to radjeno (npr. cvijiceva, delom dz. vasingtona itd) izgledaju mnogo bolje nego redovi kuca koje su zamenili. nesto ne vidim da su ti komunisti sistematski rusili tzv. palate (zidane namenski za izdavanje) oko kosovske, makedonske, palmoticeve, na citavom gornjem dorcolu, vracaru... celi kvartovi su bili sruseni - trebalo je sagraditi nesto da se to popuni. prosetaj se pimlikom u londonu, izgleda apsolutno isto kao cvijiceva - osim sto su zgrade fasadirane ciglom. isto tako i londonski barbikan. sumnjam da bi posleratna kraljevina jugoslavija, da je opstala, taj problem resila na bilo kakav drugi nacin. opet, ne znam sta je to 'prirodno za ovo podneblje'? kuce od naboja? tarabe?

 

[shmeksi]

Франц Јанке је 1835 уредио урбанизам Београда који је тада тек почео да се развија. У тој урбанизацији је обухваћен цео потез од калемегдана па до отприлике Вуковог споменика

Mnogo je arhitekata i urbanista uredjivalo Beograd u proslosti, ali se njihovi planovi u vecini slucajeva nisu postovali. E sad da li je to zbog losih planova ili zbog toga sto su se planovi menjali sa smenom vlasti/dinastija to ne mozemo da znamo. Meni je i dalje zal sto nije ispostovan Chambonov plan za Terazije. Isto tako imas sadasnji GUP koji propisuje mnostvo stvari i najavljuje neke projekte koje je do sad vec trebalo zavrsiti, a mi njihov pocetak nismo ni videli.

Lepo je doneti plan, ali neko treba da nadzire i konstatno kontrolise njegovu realizaciju, kao sto vidis to kod nas nije slucaj.


p.s. dosla drugarica iz Ukrajine (Odesa) u Beograd ovog leta i provedem je kroz knez i ona me pita otkud to da nemamo stare zgrade u toj ulici i sad ja pokusavam da joj objasnim i bombardovanja i sve to, ali da i dalje postoje neke zgrade sa pocetka proslog veka, ali avaj kad kod njih postoje zgrade koje su tu nekoliko stotina godina. toliko o tome

 

[Goldstein]

@ Goldstein

rekonstruisanje starih fasada na novim zgradama, koliko god da bilo spoljasnje privlacno resenje, pokazuje apsolutnu neinventivnost projektanta.

Dakle, neka zgrada treba da postoji samo da bi slavila ime arhitekte i njegovu "inventivnost"? Ako je tako, neka budu vise inventivni pa se odlepe malo od stakla, ne mora svaka nova zgrada da izgleda kao ogledalo. Naravno da sam za progres i nesto novo, ali i da se to novo lepo uklopi u ambijent a ne kao ova nakarada od projekta hotela, kako ovog na Andricevom vencu tako i onog u Rajicevoj.

 

[shabanajzer]

hotel u rajicevoj je generalno skroz ok iskoriscenje postojeceg prostora, plus ce se tako fenomenalno stimulisati javni prostor u kralja petra i knez mihajlovoj. e, sad, da li je moglo bolje - ako mene pitate, moglo je (posebno sa fals starim fasadama prema kralja petra), ali i ovo je nekoliko svetlosnih godina bolje nego, recimo, gomila novogradnje na vracaru.

sto se tice hotela na andricevom, ovo kako sad stvari stoje uopste nije lose (cak ni sa tom fasadom, svidja mi se ovaj luk koji ce da 'zadrze', cisto kao dekorativni element), jedino kad bismo dobili neke rendere koji nisu propusteni kroz zeleni filter... plus mi je koncept malo nejasan, 'bazirace se na andricevim "znakovima pored puta"', to moze da bude skroz ok a moze da bude i apsolutna glupost, kao hotel mr. president.

ali eto, ni rajiceva ni andricev nisu kao ogledalo, radice se bar koliko ja vidim (delimicno?) prozirnim staklom. uostalom, retke su novije zgrade po gradu koje imaju 'ogledalo' stakla, to nam je generalno ostanulo u amanet iz genijalnih devedesetih...

 

[возд]

Janke 1835... jesi li siguran? Da nije tad uradio plan za jedine dve "evropske" ulice u gradu? Abadzijsku i Gospodarsku? ...a plan je uradio 1842?

Unajmljen je kao urbanista 1836, obuhvatio je glavne ulice tadasnje (Kneza Milosa,Nemanjinu, Bulevar Aleksandra, Bara Venecija, Topcider ...)

Pod 2. - nije to bio trend samo kod nas, vec u celom svetu... bese i neki kongres o tome koliko se ja secam A koliko sam ja mrzeo Korbizijea sad mi je bas interesantan... zbog potencijala koji stvara, i koji se sam vidi sad u Beogradu ...

Trend u celom svetu je bio u toj meri da se masovno naseljavanje grada finansijski izvede. Srbija je isto imala taj problem, ali nije morala da ga resava u gusto naseljenim delovima Beograda (Vracar,Dorcol,savski Venac...). Novi Beograd ne verujem da bi mnogo drugacije izgledao ( verovatno bi imao visu estetsku vrednost u smislu kvaliteta materijala,fasada,unutrasnjih zidova) nego sto je to "socijalno odgovorna radnicima naklonjena" vlast (rezim) radila.
Verovatno bi se i potencijal priobalja i reka iskoristio potpuno drugacije i mnogo ranije. Ne bi morali da cekamo peti oktobar (50 godina) da bi se konacno poceo graditi potez iza i oko Sava Centra. Tradicija zidanja u secesiji,romantizmu,klasicizmu i "predratnim stilovima" bi dozivela svoj vrhunac u momentu kada se zidao Novi Beograd. Takav spoj bi doneo Beogradu neopisivu lepotu.

Pod 3. - po meni, veliki je problem sto je unisten srednjevekovni Beograd pod Austrijancima i sto je unisten Beograd 17-tog veka pod Josimovicevim planom... ali onda ovaj grad ne bi bio ovo sto jeste vec nesto drugo... ironicno je, ali komunisti su nastavili tu tradiciju arbitrarnog unistenja koja obelezava ovaj grad... sad je na nama da to prekinemo... i da sledimo sadasnje svetske trendove (postmodernizam, procitaj malo o tome )

A inace, u Beogradu ima retko kojih zgrada koje su posebno lepe ili vazne, cak ne mogu da se setim nekih koje su bas vazne za svetsko arh/kulturne nasledje... (osim socijalistickih, koje su realno bile ispred svog vremena)... Mozda zgrada SANU, kap. Misino zdanje... Konak kneginje Ljubice (mada nije nista posebno, ali je relativno inovativna i lepa zgrada)... Hram Sv. Save (bez krsta od 7 m)... mozda sam nesto propustio, ali mislim da shvatate poentu...
lepota i posebnost Beograda je upravo u njegovom arhitekturalnom haosu i u celini koja iz njega izdise... toga stvarno nema nigde drugde na svetu... vidi ono gore o postmodernizmu

Nije ni Nju Jork prepun autenticnih zgrada a ni Amsterdam pa ni sam London. Sigurno da ih ima vise nego Beograd, ali ne predstavlja svaka zgrada ni tamo velike revolucionarne ideje i pokrete u umetnosti zidanja. Nije to ni poenta. Ako bih sada krenuo koje zgrade nose kvalitet (po svim kriterijumima) verujem da bi to bio dugacak red. Od Karadjordjeve ulice, preko Gavrila Principa, Kneza Milosa,Kralja Milutina,Kralja Petra,Cara Dusana,Dzordza Vasingtona, Budimske,Bulevara Kr Aleksandra,Krunske,Slavije,Svetog Save, celog Vracara, svaki kvart nosi vrednost (zbog lepih zgrada). Urbanizam nije najsjanije resen na starom delu Beograda ali nije ni Atina pa ni Budimpesta. Taj haos je postojao i pre rata, samo se haos ogledao u raznoraznim estetski prikladnim stilovima. Nije bilo FUSH gradnje. Bilo je ali je ona ostala iz doba ustanaka i okupacije pod Turcima. Nije se pre rata sistematski gradilo NE KVALITETNO onako kako je to radjeno posle rata. Opet nije ni tada bilo idealno, ali se ipak vodilo racuna.

rekonstruisanje starih fasada na novim zgradama, koliko god da bilo spoljasnje privlacno resenje, pokazuje apsolutnu neinventivnost projektanta. ne svodi se sve na stukaturu. treba sagraditi nesto da proporcijama itd ne odudara od suseda. ali kod nas je to lepljenje fasada 'easy fix', evo ga na terazijama, u uskockoj, sad i u rajicevoj...

sto se tice krsmanoviceve kuce/protokola: da, srusio bih je, i nju i ono ruglo preko puta nje gde je prodavnica posudja, kao i jovanovicev fotografski atelje pored. isto tako bih srusio sve one catrlje od jdp-a do slavije sa obe strane ulice. tim zgradama (a svaka cast njihovoj slavnoj proslosti i jugoslavenskom odboru, stagod) nije mesto na glavnoj ulici. nijedna varos u srbiji nema tako kompletnu anahronu glavnu carsiju - a beograd posebno ne bi smeo.

gradnja u 'starijim' stilovima nije 'unazadjujuca', ali jeste znak odsustva vizije i smelosti. ako je beograd celu svoju noviju istoriju sledio neke strane predloske, hajde bar sad da uradimo nesto novo i bolje, kad vec imamo priliku.

Nije svrha arhitekture u ispoljavanju inventivnosti kreatora (egocentrizam je bitan problem kod novije generacije umetnika) vec u uskladjivanju LEPOG, FUNKCIONALNOG i EKONOMSKI PRIHVATLJIVOG resenja! Nisu bitne arhitekte, bitno je sta oni naprave.Sto se tice Terazija taj potez oko JDP bi trebalo RENOVIRATI a ne rusiti! Nijedan Atinski bulevar nema zgradetine kao u njujorku. To je potez koji treba da kontrira recimo onoj zgradurini od Narodne Banke. Treba da obezbedi malo sunca prolaznicima. Od terazija ne treba praviti Tokijo. Priznajem rusenje jedino onog cjumeza gde je bio DZKC.
Ne kazem da treba graditi stare stilove. Kazem da ne treba graditi stilove koji su inspiracija sadasnjim arhitektama a to je onaj nakaradni deo novog Beograda koji apsolutno ne sme da se primenjuje na starom Gradu! Kao onaj FRIZIDER iznad Slavije. Oni pored jedne od najlepsih ulica na vracaru dizu Limenu Serpu. Nikako ne treba graditi starinske zgrade, ali inovativnost arhitekata treba da bude usmerena ka spoju ta dva. Neka neko kreativan napravi presek najboljih stvari iz starog Beograda i onoga sto bi trebalo da bude novo. Prodjite kroz Prag pa pogledajte da li i kako izgleda nova arhitektura kod njih. Nigde nisam video lim,jeftino staklo,jeftinu plastiku,jeftine alu prozore i vrata a da je u uzem pa i sirem centru grada. NIGDE!
Ne smeta mi ni Korbizje ni modernizam ni post modernizam ni moderna, samo da se gradi kvalitetno i u skladu sa okolinom,tradicijom,psihologijom okruzenja ...

ne znam sta podrazumevas pod 'antiburzujskom' arhitekturom. high-density stambene zgrade? pre II sv. rata preko 60% beogradjana nije imalo sopstveni stan, vec su iznajmljivali najcesce kompletno nehigijenske, depersonalizovane sobice i kucice. kao i u vecem delu evrope, nova vlast je posle rata imala hitan zadatak: da skuci sto vise ljudi sto pre. sto se mene tice, delovi starog beograda gde je to radjeno (npr. cvijiceva, delom dz. vasingtona itd) izgledaju mnogo bolje nego redovi kuca koje su zamenili. nesto ne vidim da su ti komunisti sistematski rusili tzv. palate (zidane namenski za izdavanje) oko kosovske, makedonske, palmoticeve, na citavom gornjem dorcolu, vracaru... celi kvartovi su bili sruseni - trebalo je sagraditi nesto da se to popuni. prosetaj se pimlikom u londonu, izgleda apsolutno isto kao cvijiceva - osim sto su zgrade fasadirane ciglom. isto tako i londonski barbikan. sumnjam da bi posleratna kraljevina jugoslavija, da je opstala, taj problem resila na bilo kakav drugi nacin. opet, ne znam sta je to 'prirodno za ovo podneblje'? kuce od naboja? tarabe?

Anti burzujska arhitektura (sami su je tako odredili) nisu gusto naseljene zgrade (haj densiti), nego gusto naseljene zgrade u delovima gde to nije predvidjeno da bude tako. NIje Beograd Njujork. Nema potreba u Beogradu praviti 50 Beogradjanki. Dosta je jedna dve pa da se obelezi momenat u umetnosti. Pre II sv rata Beograd je imao jedva 200 hiljada ljudi. Ta cifra ukljucuje i naselja pod avalom i okolinom. Centar Beograda je bio uglavnom namenjem trgovcima,usluznim delatnostima,bogatim porodicama ... Kuce koje su zidane pre rata najbolje pokazuje dobronamernost predratnih trgovaca koji su i svojim radnicima dizali kvartove (sarajevska ulica) gde su stanovi koliko god skromno zidani bili na nivou koji se posle rata nije mogao ni sanjati (depresivni blokovi). Ni da primaknu! Svaki radnik je imao svoj stan. Taj stan nije bio u soliterchini od 20 spratova sa tankim zidovima i ocajnom izolacijom vec su bili KVALITETNO zidani! Cvijiceva nije toliki problem jer se ne tretira kao strogi centar i taj deo je ionako ruiniran zbog industrijske zone.
Prirodno za ovo podneblje (centar Beograda) je :
1. ne dizati zgrade vise od 5 spratova
2. zgrade moraju imati blago iskoshen krov
3. zgrade u stambenim kvartovima moraju imati uredjene parkove ispred zgrada
4. svaka zgrada mora da ima ulaze osvetljene prirodnim svetlom (pa kad nestane struje da vidimo kako ce se neko popeti na 10 sprat) - pola vracara i s. venca je unakazeno po tom principu.
5. fasada zgrada mora nositi kvalitetne i prirodne materijale koji svojom estetikom ne narusavaju principe "zdrave" arhitekture
...

 

[shabanajzer]

^^ evo ja zivim u kompleksu radnickih stanova iz 1913. na dorcolu. stanovi su tako 'kvalitetni' da imaju etazna kupatila i tanke zidove. to bih menjao za 'solitercinu' u svakom trenutku. predratni trgovci dobronamerni? sigurno. jugoslovenski predratni kapitalizam je bio verovatno jednako surov prema radnicima koliko su radnici posle 1945. bili surovi prema kapitalistima.

1. ne znam zasto bi trebalo ogranicavati spratnost na 5 spratova u centru grada. prosto ne razumem. grad se prirodno siri, kad vise ne moze da ide u sirinu, normalno je da ide u visinu. ako mene pitas, mnogo je bolje da imamo gusto naseljen centar grada nego kilometarska predgradja.
2. ako se drenaza odradi kako treba, svejedno je da li je krov ravan ili kos.
3. ja bih radije da naprave prave parkove, po 2-3 u svakom kvartu i da ih odrzavaju, nego da svaka zgrada ima svoju livadicu na kojoj ce vlasnici pasa da izvode svoje kucne ljubimce da vrse nuzdu, kao sada u pola grada. evo, recimo, gomila zgrada ima te parkice po vracaru, pa ne lice ni na sta - jer nisu niciji, tj. 'zgradini' su, pa ih niko ne odrzava.
4. sa ovim se 100% slazem.
5. stvar ukusa. jednako je zdravo ziveti iza cigle kao iza betona. a na fasadu moze da se zakaci sta god hoces.

 

[jovanovm]

//sorry za off
@Vozd
Jesi li siguran za Jankea? Evo ti plan za ulicu Milosa Velikog, pa pogledaj datum


Isto se ne slazem za ogranicenje spratnosti, jer je ono vec prekoraceno u vise slucajeva, tako da nema smisla ga sad nastavljati... mada bih motivisao investitore da se bave visokogradnjom u NBG umesto u starom delu grada... eto, neki kompromisni stav.

A po istorijskom kvalitetu zgrada, Budimpesta i Beograd nisu ni za porediti... covece, tamo imas zgrade koje bi kod nas pripadale u Knez Mihajlovoj u X keruletu posle Hungaria koruta, tj. na razdaljini otprilike naseg Vidikovca... To ti kaze neko ko mrzi Budimpestu, a tamo je ziveo godinu dana

 

[возд]

^^ evo ja zivim u kompleksu radnickih stanova iz 1913. na dorcolu. stanovi su tako 'kvalitetni' da imaju etazna kupatila i tanke zidove. to bih menjao za 'solitercinu' u svakom trenutku. predratni trgovci dobronamerni? sigurno. jugoslovenski predratni kapitalizam je bio verovatno jednako surov prema radnicima koliko su radnici posle 1945. bili surovi prema kapitalistima.

1. ne znam zasto bi trebalo ogranicavati spratnost na 5 spratova u centru grada. prosto ne razumem. grad se prirodno siri, kad vise ne moze da ide u sirinu, normalno je da ide u visinu. ako mene pitas, mnogo je bolje da imamo gusto naseljen centar grada nego kilometarska predgradja.
2. ako se drenaza odradi kako treba, svejedno je da li je krov ravan ili kos.
3. ja bih radije da naprave prave parkove, po 2-3 u svakom kvartu i da ih odrzavaju, nego da svaka zgrada ima svoju livadicu na kojoj ce vlasnici pasa da izvode svoje kucne ljubimce da vrse nuzdu, kao sada u pola grada. evo, recimo, gomila zgrada ima te parkice po vracaru, pa ne lice ni na sta - jer nisu niciji, tj. 'zgradini' su, pa ih niko ne odrzava.
4. sa ovim se 100% slazem.
5. stvar ukusa. jednako je zdravo ziveti iza cigle kao iza betona. a na fasadu moze da se zakaci sta god hoces.

Живиш у згради која верујем није реновирана од постанка. Видећемо у ком ће стању бити зграде НБГД за 30 година. Мислим да им неће помоћи ни реновирање већ само рушење. Радо бих се мењао са тобом а онда реновирао од фасаде до комплетног ентеријера. Улагање је неопходно где год да се живи. Предратни трговци су поред тога што су давали "добротворне" зграде држави и друштву, радницима обезбеђивали елементарне услове за рад. Интересује ме да ли ће сада неки радник да добије стан од приватника ? Тада су зидани комплетни комплекси у које су смештане породице радничке. У таквим становима се по западу отварају уметнички атељеи, галерије, кафићи, ресторани, ... не знам да ли то може да се деси некој пост ратној згради на 23. спрату ?

1. Моја жеља је да када прођем кроз Београд имам поглед на небо а не на сивило, смог, ужегли ваздух, прашину, влагу која је неминовна ако сте окружени солитерима згњеченим на 10 метара растојања ...
2. Косом крову теже сви. Коси кров омогућава и боље упијање енергије када се користе батерије. Лепше је изаћи на прозор и видети зграду поред која има леп црвени цреп и неке фине терасице него голу плочу са оградом и антенама ...
3. Ја бих волео да сваки блок има унутрашњи мир. Онако како га имају у Амстердаму. Свака зграда има улаз у двориште у које се улази само кроз зграду. Такви паркићи дају посебну димензију становању у велеграду.
5. Више је питање менталног здравља. Верујем да постоје анализе које доказују да одређене боје и светла имају посебан утицај на човека. Седети цео дан под неонским светлом није исто као седети цео дан под сунцем. Исто то важи за зграде. Ако ставите запосленог у стерилни простор на 24. спрату лимено-алу-пластичне сиве зграде вероватно ће се после неколико година редовног седења у том простору отворити питање посете психијатру. Још горе ако се ту живи ... Опет је то ствар укуса, али не може се изградња Града подређивати само укусу неколицине. Морају да постоје и још неки стандарди ...

 

[shabanajzer]

ovaj kompleks je podigla beogradska opstina, iz 2 dela, prvi deo 1913, a drugi 1926. i to je jedini takav projekat u celom gradu. znaci, nista slicno nije nigde drugde podignuto. jeste, podizali su luka celovic i drugi zaduzbine, ali je to bilo uglavnom da pomognu ljudima iz svojih rodnih mesta da se snadju u gradu. beograd, kao ni cela srbija i posle jugoslavija, nije imao nikakvu socijalnu politiku, pa su zato ljudi cesto ziveli u najstrasnijim cumezima.

preporucujem knjigu slobodana vidakovica 'nasi socijalni problemi', geca kon 1932. na 250,000 stanovnika, kaze vidakovic, oko 200,000 su siromasi poreklom sa sela i 'zanatlije-proleteri', 30,000 su 'srednja klasa', a 10,000 bogatasi. ista knjiga kaze da je oko trecina (!) stanovnika beograda bila zarazena tuberkulozom, a u savamali je 1/2 svih smrti bila od te bolesti. smrtnost novorodjencadi u beogradu je 30-ih bila 220 na 1,000 rodjenih (u poredjenju sa 128-134 u mancesteru i birmingemu sa uporedivom socijalnom strukturom). tokom dvadesetih i tridesetih sagradjeno je tek 8,000 stanova, a bilo je potrebno 30,000.

necu vise da se bavim predratnim socijalnim urbanizmom, vise je nego jasno da je beograd tek posle rata dobio neke od osnovnih preduslova za normalan zivot u gradu.

 

[jovanovm]

I da se razumemo, visokogradnja i ravni krovovi /= zatvorenost od sunca i neonke, bez zelenila

pogledajte neke postove po forumu, ili se prosetajte po biznis disktriktu negde u svetu, zgrade su veoma lepe, prozirne i prirodne...

 

[возд]

Природан ток ствари јесте била и масовнија урбанизација преко савске стране Београда, наравно да није било идеално тада, али упоређење архитектуре тог доба је немерљиво са оним што су ти "пролетери" донели. Није ми битно да сада улазим у те теме, али то спомињем из разлога што та "пролетеријатска" архитектура и даље диктира ставовима које су они донели данашњу архитектуру. Нека се гради модерно и у Србији али нека буде усклађено. После првог св рата, 80% становништва које је живело на селу се вратило на село. После другог св рата, 80% становништва је побегло (а неки и узјахали) у градове. Опет је то други домен, али људи су на почетку века имали више осећаја за свој живот. Слушајући раније приче од старијих комшија, Београд је у року од само 10 година добио потпуно други менталитет. Људи на западу беже од центра, а само код нас сви трче у центар. Надам се да ће се то променити!

 

[shabanajzer]

@ jovanovm: totally. plus je ovo stvar unutrasnje dekoracije mnoogo vise nego prostornog planiranja i arhitekture.

@ vozd
e, ajde molim te. ne postoji proletarijatska arhitektura (osim ako ne racunas ruske konstruktiviste, koji ni u rusiji nisu nikad nista ozbiljno sagradili). to na sta ti mislis je mozda ono sto je sadrzano u 'atinskoj povelji' (http://www.open2.net/modernity/4_2.htm), i na cemu je manje-vise izgradjen novi beograd i pola gradova posleratne evrope, a to nema nikakve veze sa komunizmom i proleterima, sem ako ne uzmes u obzir da je vecina clanova ciam-a naginjala socijal-demokratiji.

kakvo 'uzjahivanje'? jel to treba da znaci da su oni doneli svoj 'seoski mentalitet' u beograd? pa znas kako, meni je beograd sezdesetih i sedamdesetih neuporedivo urbaniji od beograda devedesetih i 00-tih. i to nema veze sa tim ko je odakle dosao, nego kako se prilagodio zivotu u gradu. a zivot u gradu 20. veka, hteo-ne hteo, podrazumeva i zivot u visespratnici, izduvne gasove, itd. konacno, ako ti se bezi iz centra, nema problema, to je stvar licnog izbora. ni u engleskoj ne zive svi u centrima gradova.

 

[jovanovm]

U razvoju Beograda je bio veliki problem cinjenica da se infrastruktura sporo razvijala, posebno u presudnom trenutku 80-tih i 90-tih, kada je trebao da se desi taj veliki egzodus o predgradja u strukturalna konverzija centra... Do toga nazalost nije doslo, i to dan-danas placamo. Ideja da je sam centar "ekskluziva" treba da bude popularna samo u nekim noveau riche krugovima, a kod nas je nazalost siroko rasprostranjena. Sa casnim izuzecima na Banovom Brdu, lepih predgradja nema... nadam se da ce taj trend zaziveti sada kada je to moguce.

 

[shabanajzer]

jedna bitna stvar je odredila sudbinu bg predgradja, a to je da si imao ogromni novi beograd koji je usisao najveci deo novih stanovnika, pa se zato nisu ni razvijala klasicna predgradja. plus su gradjena mini-nbg naselja na vidikovcu, banjici, itd, a garden city ili green belt prakticno i nemamo, ako se ne racuna predratni neimar ili, kao sto lepo kazes, banovo brdo.

sto se tice konverzije centra, nisam siguran koliko je ikad bilo realno da u bg dobijemo cisto service-oriented, biznis distrikt centar. prilika za tako nesto je propustena kad nije uradjen savski amfiteatar. plus mislim da je za takvo mesto mnogo bolje ono sto su, recimo, uradili u buenos airesu (puerto madero, neka vrsta njihovog docklandsa), gde su pored poslovnog centra sagradili/preuredili puno finih stambenih zgrada, doveli hotele, univerzitet, itd. takodje mislim da centar ne bi trebalo da bude - niti jeste - ekskluziva. mi nemamo taj white flight momenat da bismo sada pokusavali da 'povratimo' centar, on je uvek bio tu, samo sto njegov potencijal nije ni izbliza iskoriscen.

 

[_Wuk_]

„Hilton“ u centru Beograda
http://www.blic.co.yu/stara_arhiva/arhiva/2006-09-15/slike/drustvo_hilton.jpg
Ukoliko modna kuća „Todor“ uspešno okončana pregovore sa svetskim lancem hotela „Hilton“, u Beogradu će u decembru ove godine početi izgradnja ekskluzivnog hotela sa četiri zvezdice. Planirano je da stara zgrada „Progresa“ u Knez Mihailovoj ulici bude preuređena u prestižni hotel „Hilton“.

- Trenutno prikupljamo građevinske dozvole i radimo na glavnom projektu, koji će izraditi stručnjaci sa beogradskog Arhitektonskog fakulteta. To će biti gotovo do decembra, kada ćemo i znati rezultat pregovora sa „Hiltonom“ - kaže Mirko Todorović, vlasnik konfekcije „Todor“ koji je kupio zgradu „Progresa“.

On dodaje da je prednost to što postojeća zgrada „Progresa“ ne zahteva preobimne građevinske radove, već će se sanirati i preurediti. Predviđeno je da budući hotel ima 78 soba, uglavnom dvokrevetnih i nekoliko apartmana, sa oko 150 ležajeva.

- Objekat ćemo prilagoditi tako da obavezno bude na nivou hotela sa četiri zvezdice, zato, osim „Hiltona“, pregovaramo sa još dva svetska lanca hotela. Enterijer objekta zavisiće od lanca sa kojim sklopimo ugovor. Naravno, i spoljni izgled će morati da se prilagodi standardima te kompanije - kaže Todorović.

Ono što iz „Todora“ najavljuju kao pouzdano jeste poseban unutrašnji dizajn, potpuno drugačiji od onoga na koji smo navikli u hotelima u našoj zemlji. Posebna pažnja biće posvećena restoranu, kafeu i planiranim sadržajima na krovu budućeg hotela, koji će svoja vrata gostima otvoriti u septembru sledeće godine. Ukupna vrednost investicije u ovaj hotel iznosi osam miliona evra, a Todorovićeva „ekskurzija“ iz konfekcionarstva u građevinarstvo počela je, i pre ovoga, investiranjem na Dedinju.
15.09.2006.
B. Jelovac

Ja nisam za to da se ovde smesti Hilton.
Bolje bih bilo da se gradi na nekoj velikoj površini,na kojoj će hotel moći da ima 5*.

 

[Steva]

„Hilton“ u centru Beograda
http://www.blic.co.yu/stara_arhiva/arhiva/2006-09-15/slike/drustvo_hilton.jpg
Ukoliko modna kuća „Todor“ uspešno okončana pregovore sa svetskim lancem hotela „Hilton“, u Beogradu će u decembru ove godine početi izgradnja ekskluzivnog hotela sa četiri zvezdice. Planirano je da stara zgrada „Progresa“ u Knez Mihailovoj ulici bude preuređena u prestižni hotel „Hilton“.

- Trenutno prikupljamo građevinske dozvole i radimo na glavnom projektu, koji će izraditi stručnjaci sa beogradskog Arhitektonskog fakulteta. To će biti gotovo do decembra, kada ćemo i znati rezultat pregovora sa „Hiltonom“ - kaže Mirko Todorović, vlasnik konfekcije „Todor“ koji je kupio zgradu „Progresa“.

On dodaje da je prednost to što postojeća zgrada „Progresa“ ne zahteva preobimne građevinske radove, već će se sanirati i preurediti. Predviđeno je da budući hotel ima 78 soba, uglavnom dvokrevetnih i nekoliko apartmana, sa oko 150 ležajeva.

- Objekat ćemo prilagoditi tako da obavezno bude na nivou hotela sa četiri zvezdice, zato, osim „Hiltona“, pregovaramo sa još dva svetska lanca hotela. Enterijer objekta zavisiće od lanca sa kojim sklopimo ugovor. Naravno, i spoljni izgled će morati da se prilagodi standardima te kompanije - kaže Todorović.

Ono što iz „Todora“ najavljuju kao pouzdano jeste poseban unutrašnji dizajn, potpuno drugačiji od onoga na koji smo navikli u hotelima u našoj zemlji. Posebna pažnja biće posvećena restoranu, kafeu i planiranim sadržajima na krovu budućeg hotela, koji će svoja vrata gostima otvoriti u septembru sledeće godine. Ukupna vrednost investicije u ovaj hotel iznosi osam miliona evra, a Todorovićeva „ekskurzija“ iz konfekcionarstva u građevinarstvo počela je, i pre ovoga, investiranjem na Dedinju.
[highlight]15.09.2006[/highlight].
B. Jelovac

Ja nisam za to da se ovde smesti Hilton.
Bolje bih bilo da se gradi na nekoj velikoj površini,na kojoj će hotel moći da ima 5*.

Pogledaj datum vesti To je samo još jedan od mnogih famoznih Hiltona koji su nicali po Beogradu...