Kailan
Advanced
- Učlanjen(a)
- 24.08.2015.
- Poruke
- 3.154
- Pohvaljen
- 11.280
Хотели су се градили чак и у Краљевини, упркос глобално веће материјалне оскудице и много већег разарања у претходним ратовима (поготово демографског). Ено успешно су затрли и последње остатке Српског краља у центру како би сакрили шта је ту било пре
Југославија је 70их кренула да озбиљније посрће и у време свог распада се вратила на ниво из тих седамдесетих (1979: 212 милијарди; 1990: 207 милијарди). Србија се чак вратила на ниво из 1960их.
Штавише, земље Југославије укупно су за 30 година након распада порасле за 280 милијарди долара док је СФРЈ након Другог светског рата, за 44 године (1945-1989), порасла 193 милијарде долара. Србија је за 10 година након 1999. порасла за 40 милијарди долара упркос светској економској кризи и томе што је имала 7.5 милиона људи СФРЈ је за 10 година након 1945. порасла 15 милијарди долара у врх главе
Gross domestic product (GDP)
This data is adjusted for inflation and differences in the cost of living between countries.
ourworldindata.org
Gross domestic product (GDP)
This data is adjusted for inflation and differences in the cost of living between countries.
ourworldindata.org
Другим речима, СФРЈ је постојала за време историјски невиђеног глобалног раста, такозвано златног периода економије човечанства и за то време је успела да буде у континуалној кризи. Четрдесетих и педесетих је била у кризи због разилажења са Совјетским савезом, седамдесетих је била у кризи инфлације, енергетике и самоуправљања, осамдесетих у кризи инфлације, незапослености и експоненцијалног раста дугова, деведесетих у потпуном колапсу индустрије, правосуђа, граница и инфраструктуре итд.
Дај боже да је економски гигант саставио 15 година за време златног доба глобалне економије да није био у некој кризи
А пре њих су сви седели и лупали камен о камен, нисмо имали железничку мрежу коју су укидали кроз Београд након доласка на власт, нисмо имали индустрију коју су покрали и пребацили у Хрватску и Словенију, све су они сами успели и решили у свом спектакуларном подухвату да за 45 година у европској земљи улажу у струју и путеве. Да није било њих у доба интернета би седели око свеће јер ко би други могао да развије струју или изгради електрану то је дословно немогућ подухват.
Што на крају крајева нису ни успели како ваља, републике бивше СФРЈ су кренуле озбиљније да развијају своју путну инфраструктуру тек након распада. 45 година под вођством идеологије радника и сељака где трећина народа ради у пољопривреди да би земља и даље била нето увозница хране. ЕПС каквим су га изградили је у континуалном стању распада, криза и рестрикција Албанија каква је је нето извозница струје док ми не можемо без иностранства
Када би само постојало име за револуционарну идеологију која разара створено да би направила нешто ново што се уруши после пар деценија јер је идеологија неодржива. Када би могли да именујемо то "зло" и елиминишемо оне који су за њега одговорни, и били одговорни, из јавног сектора и из власти. Када би постојала нпр. нека партија која је доследно била на власти пре 2000. и после 2008. коју би могли да скинемо са грбаче да нам сване
