Šta je novo?

Hotel Jugoslavija [ Hotel ]

И ако су нам сплавови свима гадни као појава ужасне естетике и узурпатори обала, они су као и баште кафића по тротоарима последица лошег планирања садржаја за разоноду у доба самоуправљања.
 
То је изговор за узурпирање јавне својине. Притом већински се сплавови користе као викендице, а не као кафићи / ресторани.
Ништа није другачији поглед на сплавове у односу на рецимо бахато паркирање и сличне друге узурпације јавне својине.
 
Мислим да су дуж уређених обала сплавови претежно угоститељски, од Бранковог моста до Земуна, у блоковима и код Калемегдана. Те викендице су углавном око Ада и узводно од блокова.
 
 
Југа је сан о тоталитарној партијској држави. И држава и хотел.

Друштво очигледно поново јако јаше талас идеализовања претходне пропале творевине у одсуству ичега позитивног у садашњости.
 
Друштво очигледно поново јако јаше талас идеализовања претходне пропале творевине у одсуству ичега позитивног у садашњости.

Naše društvo je inače generalno jako anti-SFRJ nastrojeno, tako da činjenica da "propala tvorevina" i dalje nalazi na odobravanje kada je u pitanju urbanizam u BG govori o tome koliko očajan posao rade svi nakon njene propasti.
 
Mladi nisu svi desničari (iako ih ima dosta), već se mladi ne sećaju SFRJ, pa nemaju nikakav emotivni odnos prema njoj.
Trenutno se SFRJ ne seća na smislen način niko mlađi od 40 godina.
 
Већина наше популације су и даље људи који су живели у СФРЈ за сада. Сентимент је генерално да жале за лагоднијим животом који су имали тада, али и да су разочарани што је све то пропало насилно.
 
Свакако, млађа популација нема никакв однос према СФРЈ осим онога што су чули од старијих, мада је у глобалу општа незаинтересованост.
 
Mislim da imaju odnos, i to primarno negativan, kroz desničarske narative o propasti Srba unutar SFRJ.

Retko naletim na osobu koja uopšte nema mišljenje o socijalističkoj Jugoslaviji.
 
Већина наше популације су и даље људи који су живели у СФРЈ за сада. Сентимент је генерално да жале за лагоднијим животом који су имали тада, али и да су разочарани што је све то пропало насилно.
Грешиш, нити је живот био лагодан нити има разлога за сентименталношћу. Самоуправна ураниловка и демагошка илузија о праведном друштву где је једина константа било отимање од једних да се да другима. Зна се од кога се отимало, а коме давало. Друштво и систем вечите стагнације и неефикасности.
 
Није било боље али било је лакше

Немаш шта да лупаш главу или се бориш, ниси ти крив што живиш лошије од остатка Европе већ држава, слушаш претежно добре вести из контролисаних медија, држава ће да ти подмири основне потребе докле год не таласаш, не знаш за загађење ком си изложен, не знаш за политичке малверзације и лоповлук, чак и да они краду и теби даду тако да боже мој, не знаш за боље нити има коме да завидиш када сте сви угрубо у истом чабру

Данас мораш сам да се активираш и бориш ако хоћеш да преживиш, бомбардују те са свих медија о томе колико је боље у другим земљама, стално слушаш нове вести о корупционим и криминалним аферама, знаш за загађење и слушаш о томе, није ти ништа гарантовано осим пореза, стално слушаш о сународницима који су успешнији од тебе итд. итд.
 
"Лагодан живот" пре 1991. је још један од овдашњих митова. Довољно је погледати неку од популаних ТВ серија из тог времена. Буквално све су на тему да није било лагодно (чак су и сморили с тим).

Гледе овог објекта - и он је био класне природе; у Ресторану "Ђердап" могла је да руча средња класа; "Златни ован" је био за елиту и за странце.
 
taj je i meni trip. posto uglavnom matorci pricaju kako im je bilo top, vise kontam da je nostalgija za mladoscu, nego za tom drzavom/sistemom. mislim da nele bash pricao u nekom intervju, kako se kod njega u sarajevu za slavu tacno znalo koliko ko ce da popije i da pojede, da se slucajno ne kupi vise (uporedjivao u odnosu na sumadiju gde ako se pola slave ne baci, nijie slava) i gde prica da bash nisu imali, ali svaka mladost je lepa
 
Mislim da stariji su cenili i tu neku izvesnost da će država da se "pobrine" za njih, lako bilo naći posao, zaštićeni na radnom mestu kao beli medvedi, ljudi bili u istoj firmi ceo radni vek, dobijali stanove od države itd. Naravno nije bilo super za svakog, ali za dosta njih je bilo verovatno bolje tad nego što bi im bilo sad.

Da ne ulazim u to koliko je to bilo održivo (očito nije), ali ako poredimo današnji divlji post-tranzicioni burazerski kapitalizam i tadašnju kvazi-socijalističku sredinu, sigurno je prosečan, običan čovek bolje prolazio pre 40-50 god.
 
Грешиш, нити је живот био лагодан нити има разлога за сентименталношћу. Самоуправна ураниловка и демагошка илузија о праведном друштву где је једина константа било отимање од једних да се да другима. Зна се од кога се отимало, а коме давало. Друштво и систем вечите стагнације и неефикасности.
У поређењем са оним што су доживели након распада СФРЈ тај живот је био лагоднији за њих.
Наравно тај систем је био труо од самог почетка и препун промашених експеримената, од самоуправљања преко бројних реформи аграра, школства до самоубилачких устава.
 
Ali zapravo, bilo je teško naći posao; posebno je osamdesetih nezaposlenost bila velika. I to je tema većeg broja domaćih filmova, i to nekih od najpopularnijih.

Aha, moguće, ja znam samo priče matorih iz mog okruženja, nisam detaljno upućen u prilike SFRJ tog vremena, i sam sam rođen posle raspada. Oni su redom svi dosta negativni što se tiče politike SFRJ, ali kao ok se živelo na nivou svakodnevnice. Svi radili u proizvodnji dok se nije raspalo.

U pravu si da je to tema filmova, sad se i sam prisećam nekih scena. :)
 
Vrh