Hotel Jugoslavija [ Hotel ]

[direktor]

@Hitachi moras da naučiš razliku izmedju
Državnog budžeta koji je oko 14 milijardi evra godišnje
I 185 mijardi koliko iznosi bdp to nije isto Polaziš od pogrešnih pretpostavki pa su ti samim tim svi zaključi pogresni.

 

[Hitachi]

@Hitachi moras da naučiš razliku izmedju
Državnog budžeta koji je oko 14 milijardi evra godišnje
I 185 mijardi koliko iznosi bdp to nije isto Polaziš od pogrešnih pretpostavki pa su ti samim tim svi zaključi pogresni.

Значи оно што је Хрватски економиста рекао о нама за Радио Слобонда Европа је нетачно?

Da li se u Jugoslaviji živelo na račun budućih generacija?

U Mostu RSE razgovaralo se o tome koliko dugovi bivše Jugoslavije opterećuju države - naslednice. Sagovornici su ekonomisti Vladimir Gligorov i Guste Santini.

www.slobodnaevropa.org

Omer Karabeg: O tom otpisivanju duga se danas u Srbiji vrlo retko govori. Više se govori o tome kako je dug nasleđen od Jugoslavije opteretio Srbiju.​

Vladimir Gligorov: Taj dug nije opteretio Srbiju. Srbiju su opteretili ratovi i ogroman pad BDP-a. Devedesete godine su bile katastrofalne za Srbiju, kao uostalom i za Bosnu i Hercegovinu, s tim što je Bosna i Hercegovina stradala zbog razaranja, a Srbija zbog nastojanja da ostvari svoje ratne ciljeve i, naravno, zbog sankcija. Posledice se u Srbiji i danas osećaju, jer njen BDP iznosi dve trećine onoga iz 1989. i 1990. godine. Međutim, i pored otpisa, strani dug je u međuvremenu, u Srbiji narastao, pa je danas blizu 100 posto BDP-a, slično kao i u Hrvatskoj.

Guste Santini: Hrvatski dug je od 2000. do 2016. godine narastao na fantastičnih 47,7 milijardi eura. To je rezultat nerazumne politike koju su hrvatske vlasti tvrdoglavo vodile cijelo vrijeme. Mi se sada nalazimo u ozbiljnim problemima koje smo sami sebi stvorili, jer smo destruirali kompletnu proizvodnju nerazumnom ekonomskom politikom.
Зашто онда позајмљујемо кредите од Кинеза?

Država Srbija je, prema podacima Ministarstva finansija, zadužena 35,2 milijarde evra, što je 50,9 odsto BDP. Najniži udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu Srbije bio je 2008. godine, kada je 8,78 milijardi evra činilo 26,8 odsto BDP. U narednim godinama dolazi do perioda rasta javnog duga. Naime, od 2009. godine dolazi do rasta javnih rashoda – godinu pre su značajno uvećane penzije, za šta Fiskalni savet ukazuje da je „praktično urušilo javne finansije“.

Kako se kretao javni dug Srbije u proteklih 20 godina i šta se predviđa do 2026.

Država Srbija je, prema podacima Ministarstva finansija, zadužena 35,2 milijarde evra, što je 50,9 odsto BDP. Trošak njegovog servisiranja će se iduće godine, samo za kamate i prateće troškove zaduživanja, uvećati za 34,8 milijardi dinara na ukupno - 183,57 milijardi dinara.

n1info.rs

Зашто се онда не отплати овај дуг, ако имамо толико у каси?

 

[sjcam]

Исти Враг као и данас, само што бисмо прошли као Грчка 1949. године.

Слажем се са свиме што си написао, али као што је @sutraw напоменуо у својој претходној објави, не вреди полемисати се са таквима. Податак да Србија има $185.04 милијарди у каси је пресмешна. Ако има толико, зашто онда то није уложено у индустрију, школство и стандарде?

Budzet Srbije za 2024. godinu je oko 20 milijardi $, ne 185 milijardi $. Ne postoji 185 milijardi, to je samo PPP statistički podatak.

185 milijardi $, koji navodiš, je ukupni GDP, ali to nije stvarni podatak, jer je to po PPP metodi. Nominalni GDP je oko 80 milijardi $.

Budžet dobiješ oporezivanjem GDP-a (PDV, akcize itd...). Deo budžeta se projektuje i kao budžetski deficit, a koji se pokriva najčešće iz kredita, zapisa itd... To je potrošnja iznad onoga što zaradimo. Dobro je, ako je za neki razvoj, loše je ako ide u plate u javnom sektoru, ali i to nije toliko loše, jer podstiče tražnju.

Srpska ekonomija godišnje proizvede oko 80 milijardi $ ukupno, a država od toga prihoduje oko 20 milijardi $ u 2024. godini.

Rast GDP-a, logično, znači i rast budžeta, pošto je nemoguće dalje povećavati fiskalne namete, a da to značajno doprinese budžetu.

 

[sjcam]

Зашто се онда не отплати овај дуг, ако имамо толико у каси?

Zato što nemamo.
Zato ga otplaćuješ na rate od onih 20 milijardi budžeta kojim raspolažeš.

 

[Delija]

Зашто се онда не отплати овај дуг, ако имамо толико у каси?

Зато што не смемо и а не желимо да га отплатимо.

По савременој теорији новца исти постоји само у облику дуга. Наиме, банка ти позајми неку имагинарну цифру електронски, а то су банке које имају глобалну контролу економије и сва три центра за штампање новца. Дакле, неко ти нешто имагинарно, незарађено позајми али ти онда како би вратио ту апстракцију мораш и те како стваран рад, производ и услугу да произведеш и тек у том процесу отплате дуга се ствара права додатна вредност.

То ме доводи до још једног фан фекта за СФРЈ:

То је држава која је до 1962. године добијала бесповратну помоћ од САД у новцу, војној опреми и ХРАНИ а већ од 1970их је ушла у програме позајмица са Светском Банком како би финансирала сопствени незарађени стандард. А пошто се радило о друштву очигледно неспремном и неспособном за производњу горепоменуте реалне вредности неопходне за враћање дуга та држава је то платила својим постојањем, територијама али и нама самима.

 

[sjcam]

Зато што не смемо и а не желимо да га отплатимо.

To nema nikakve direktne veze... Dug je dobar, ako finansira budžetski deficit koji je usmeren ka razvoju ili podsticanju potrošnje (veće plate, smanjenje poreza itd...).
Veća potrošnja, dovodi do daljeg rasta ekonomije i lakšeg vraćanja tih dugova u budućnosti.

Bez pristupa tržištu kapitala, ne možeš da razvijaš ekonomiju dovoljno brzo i zaostaješ. Drugi put može biti da si bogat sirovinama, pa ne moraš da se zadužuješ, ali mi to nismo.

 

[Delija]

To nema nikakve direktne veze... Dug je dobar, ako finansira budžetski deficit koji je usmeren ka razvoju ili podsticanju potrošnje (veće plate, smanjenje poreza itd...).
Veća potrošnja, dovodi do daljeg rasta ekonomije i lakšeg vraćanja tih dugova u budućnosti.

Bez pristupa tržištu kapitala, ne možeš da razvijaš ekonomiju dovoljno brzo i zaostaješ. Drugi put može biti da si bogat sirovinama, pa ne moraš da se zadužuješ, ali mi to nismo.

Све тачно али у идеалном свету суверених држава и економија које кредитира светска банка (овде почиње виц) којој у интересу није преузимање и експлоатисање пропалих држава него њихов развој. (крај вица)

 

[sjcam]

Све тачно али у идеалном свету суверених држава и економија које кредитира светска банка (овде почиње виц) којој у интересу није преузимање и експлоатисање пропалих држава него њихов развој. (крај вица)

Ne, to je u skladu sa ekonomskom teorijom koja se izučava i tu kod nas u Kameničkoj.
Ko finansira rast nije suštinsko pitanje. Ako je država stabilna može da emituje državne zapise, kao što to radi Amerika, a i mi emitujemo povremeno. Ne mora da se finansira samo od strane međunarodnih kreditnih institucija.

 

[Hitachi]

Budzet Srbije za 2024. godinu je oko 20 milijardi $, ne 185 milijardi $. Ne postoji 185 milijardi, to je samo PPP statistički podatak.

185 milijardi $, koji navodiš, je ukupni GDP, ali to nije stvarni podatak, jer je to po PPP metodi. Nominalni GDP je oko 80 milijardi $.

Budžet dobiješ oporezivanjem GDP-a (PDV, akcize itd...). Deo budžeta se projektuje i kao budžetski deficit, a koji se pokriva najčešće iz kredita, zapisa itd... To je potrošnja iznad onoga što zaradimo. Dobro je, ako je za neki razvoj, loše je ako ide u plate u javnom sektoru, ali i to nije toliko loše, jer podstiče tražnju.

Srpska ekonomija godišnje proizvede oko 80 milijardi $ ukupno, a država od toga prihoduje oko 20 milijardi $ u 2024. godini.

Rast GDP-a, logično, znači i rast budžeta, pošto je nemoguće dalje povećavati fiskalne namete, a da to značajno doprinese budžetu.

Све ово што си објаснио има смисла, али ја то нисам навео, већ Balkan royale. Само сам цитирао оно што је он написао, а његов коментар се може наћи под бројем #1841.

Zato što nemamo.
Zato ga otplaćuješ na rate od onih 20 milijardi budžeta kojim raspolažeš.

То има смисла.

Зато што не смемо и не желимо да га отплатимо.

Извини, не. Реци то Кси Ђи Пингу. Код Кинеза нема опроста дуга. Србија је узела кинески кредит од 18 милијарди евра за изградњу најскупљег Потемкиновог села у Европи под називом Експо. Кинези не опраштају дуг; код њега нема „не“. Грчка је идеалан пример. Узела је кредите од Кине да инвестира у своју земљу након колапса који је доживела због Олимпијског села које је коштало богатство 2003. године. Презадужила се још више, и не може да их отплати, и због тога је Кина узела луку у Солуну под своје, тако да очекуј да ће Кина узети још наше територије величине Неготинске Крајине да се дуг отплати, и очекуј још 30 рудника на том месту. Жао ми је, али истина је.

Извори:

Srbija se treći put zadužila prodajom obveznica za EXPO 2027

Republika Srbija je danas na aukciji prodala osmogodišnje državne obveznice u iznosu od 63,15 milijardi dinara, objavila je Uprava za javni dug. Reč je o trećoj prodaji dela obveznica namenjenih finansiranju infrastrukturnih projekata u okviru specijalizovane svetske izložbe EXPO Beograd 2027.

n1info.rs

Rečeno-učinjeno: Srbija se dodatno zadužila za EXPO - Nova Ekonomija

Srbija je ispunila prošlonedeljno obećanje i putem osmogodišnjih obveznica se dodatno zadužila kako bi finansirala projekat EXPO 2027. Vrednost finansiranja iputem obveznica je skočila sa prvobitno najavljenih 110 na 150 milijardi dinara. Ovo je četvrti put da Uprava za javni dug organizuje...

novaekonomija.rs

Dokle Vučić može da zadužuje Srbiju?

www.slobodnaevropa.org

Razgovaralo se i o tome koliko će zaduživanje od 18 milijardi eura. Koliko je potrebno za investicioni ciklus "Skok u budućnost - Srbija Expo 2027", plus tri milijarde za najavljenu kupovini francuskih borbenih aviona Rafal? Povećati javni dug Srbije, da li će država morati da plaća enormne kamate s obzirom da su trenutno krediti na međunarodnom tržištu jako skupi. Da li će Srbija od izložbe Expo 2027 zaraditi milijardu eura kako to tvrde predsednik Aleksandar Vučić i ministar finansija Siniša Mali, kao i o tome koliko je realna Vučićeva prognoza da će zahvaljujući ubrzanom privrednom razvoju na kraju 2027. prosečna plata biti 1400, a penzija 650 eura?

 

[Delija]

Извини, не.

Извини ти, ниси разумео шта сам написао. Додуше нисам се ни ја најспретније изразио,

Поента је да ми уредно враћамо дуг али да се константно додатно задужујемо. А у "идеалном" сценарију да радимо само за отлату камате док главница остаје или расте са растом БДП-а.

Друга а можда и најбоља опција је да се дужник нађе у пат позицији, да буде приморан на репрограм због немогућности редовне отплате уз концесије и уступке кредитору ( сценарио ЦГ-КИНА нпр)

Додуше, ми смо ипак победили јер смо се задужили код ратног непријатеља и окупатора. Са неке историјски опипљиве дистанце све ово што нам се дешава (Литијум, 35-годишње континуирано комадање државе, локални колонијални шериф...) биће објашњено том чињеницом.

 

[sjcam]

@Delija

Nismo mi u toj situaciji, stabilan je spoljašnji dug. Nismo previše zaduženi gledano u odnosu na GDP, a to je jedan od 4 Mastriška kriterijuma konvergencije. Za ovu offtipic diskusiju to su 3% GDP-a deficita budžeta i do 60% zaduženosti u odnosu na GDP. U našem slučaju to je 2.4 milijarde budžetskog deficita (znači preko 10%) i oko 50 milijardi spoljašnjeg duga. To su okviri, ako se odrekneš instrumenta primarne emisije i uđeš u Eurozonu. Pretpostavljam, ako se igraš sa primarnom emisijom, sve je to fleksibilnije, ali se javlja "problem" inflacije.

Grčka je npr. u Eurozoni, a ne ispunjava sva 4 kriterijuma konvergencije.

 

[razbibriga]

Србија је узела кинески кредит од 18 милијарди евра за изградњу најскупљег Потемкиновог села у Европи под називом Експо.

U tih 18 miliona spadaju i veliki infrastrukturni projekti, kao sto su pruga BG-Nis i cak i smajli u vojvodini, koje veze nemaju sa ekspom ali se vode kao takve

 

[Bulbulderac17]

Tema je hotel "Jugoslavija" rekonstrukcija. SFRJ je u kantini.

 

[Hitachi]

Ово ће бити последњи коментар о СФР, а после тога се враћамо на главну тему о Хотелу Југославија.

• Кенија: $6,576
• Киргистан: $6,790
• Пакистан: $6,955
• Палестина: $3,464
• СФРЈ по данашњим стандардима и инфлацијом од 2.70%: $16,751.79

Jugoslavija je bila najsiromasnija ne-komunisticka drzava u Evropi. Насмејао си ме. New York Times.
Tito sought to improve life. Unlike others who rose to power on the communist wave after WWII, Tito did not long demand that his people suffer for a distant vision of a better life. After an initial Soviet-influenced bleak period, Tito moved toward radical improvement of life in the country. Yugoslavia gradually became a bright spot amid the general grayness of Eastern Europe.
— The New York Times, 5 May 1980.

Tito is credited with transforming Yugoslavia from a poor nation to a middle-income one that saw vast improvements in women's rights, health, education, urbanisation, industrialisation, and many other areas of human and economic development. A 2010 poll found that as many as 81% of Serbians believe that life was better under Tito. Tito also ranked first in the “Greatest Croatian” poll, which was conducted in 2003 by the Croatian weekly news magazine Nacional.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Добро, то је то. Да се вратимо на тему о хотелу. Да ли ико зна, или је упознат са овим пројектом, зашто су се планови констано мењали? Ево чланка о овоме.

Zašto Jugoslavija sve više nestaje, a kule sve više rastu?

Postavlja se pitanje koji je razlog za rušenje bisera novobeogradske moderne, nekad najelitnijeg hotela bivše Jugoslavije. Prodaja hotela „Jugoslavija“ je dosta negativno odjeknula, kako u stručnim, tako i u širim krugovima. Po poslednjim informacijama, novi vlasnik će zasigurno rušiti hotel, zid

www.gradnja.rs

 

[Kailan]

Нисам хтео да спамујем тему са економијом али ако ћемо већ да допустимо стране и стране спамовања како је економија СФРЈ била ваљана онда је ваљда ред и да се чује контрааргумент

Исти Враг као и данас, само што бисмо прошли као Грчка 1949. године.

Краљевина Грчка је била друга најбрже растућа економија после Другог светског рата до неке средине седамдесетих (Јапан је био прва)

Иако је малтене цела била под Турцима и није имала "европске", образоване делове попут Словеније, Хрватске и северне Србије, иако није имала толико плодног земљишта ни ресурса ни руда као Југославија, опет је била светлосним годинама изнад исте и развијала се много брже (а у поређењу са Србијом да и не говоримо).

То само по себи говори о томе колико је Југославија била промашен експеримент и да би Краљевина Србија прошла далеко боље да је присвојила српске земље Босне, јужне Далмације, Војводине, Космета и Македоније а остало препустила Италији, Аустрији и Мађарској

Слажем се са свиме што си написао, али као што је @sutraw напоменуо у својој претходној објави, не вреди полемисати се са таквима. Податак да Србија има $185.04 милијарди у каси је пресмешна. Ако има толико, зашто онда то није уложено у индустрију, школство и стандарде?

Србија нема толико у каси, то је више него дупло од величине целе економије

• Зашто имамо најниже плате?

Немамо најниже плате, чак и расту брже него продуктивност (поготово у гранама јавног сектора где деценијама продуктивност стагнира или се смањује). Особа са просечним вештинама и знањем једног западноевропског или америчког радника у Србији има виши животни стандард него у Западној Европи. Поготово ако не живи у Београду

• Зашто влада код нас робовласништво, стране инвестиције и слично?

Страна улагања нису робовласништво

• Зашто се то није уложило у препород државе пре, или за 25 година?

Шта је тачно "препород" државе а што се може решити новчаним улагањима, а није улагано у то у протеклих 25 година?

• Зашто је наш БДП, што је Хрватски економиста рекао за Радио Слободна Европа, чини само две трећине укупног БДП-а СФРЈ?

Зато што смо пола 90их провели под санкцијама да би их завршили масивном кампањом уништавања наших индустријских капацитета. Од тада смо расли брже од већине Европе а настављамо и даље

• Зашто нисмо у рангу са Словенијом онда?

Исти одговор као и малопре. Тек смо пре пар година прешишали њихов БДП од када се јаз само повећава

• Зашто нам је економија у расулу и не парира са Словенијом?

Исти одговор као у претходна два

Yugoslavia was the fastest growing socialist economy in the post-WWII era (Sapir, 1980). In fact, it was one of the fastest growing countries in Europe during the 1950s and the 1960s (Balassa and Bertrand, 1970). Despite facing numerous challenges, including political instability and external pressures, the Yugoslav economy achieved significant growth and modernization during its existence, with a particularly strong emphasis on education, health care, and social welfare.

Југославија је била слабије развијена од већине Европе и уништенија од већине Европе. Јак раст је био загарантован, поготово уз страну помоћ. Као што је на крају крајева и Србија имала толико јак раст након 2000. јер се опорављала од уништења. Оно што је тужно јесте што тај раст није био већи од осталих земаља (попут Јапана и Грчке) генерално него је само упоредив са комунистичким земљама које су биле у још дубљој каљузи.

Yugoslavia appeared more developed than other Central and Eastern European countries before 1990 due to its unique political and economic system. Unlike the Soviet-style command economies of its neighbors, Yugoslavia had a system of “self-managing” socialist market economy with more decentralized decision-making and greater worker participation. This allowed for more flexibility and responsiveness to market forces, leading to higher productivity and living standards compared to the rigid planned economies elsewhere in the Eastern Bloc. Yugoslavia also had closer ties to Western Europe, receiving substantial economic and technical aid, which further boosted its development. Additionally, its policy of non-alignment allowed it to trade and cooperate with both Eastern and Western blocs, giving it access to more diverse economic opportunities.

Не капирам зашто левичари упорно потенцирају како је СФРЈ била боља од других социјалистичких земаља јер је била мање социјалистичка од њих. То је аргумент против социјализма а не за њега. Сада смо једна од "најсоцијалистичких" земаља Европе, са Белорусијом и Русијом док су остале земље источне и централне Европе одавно прешле у слободно тржиште и мали јавни сектор

Значи оно што је Хрватски економиста рекао о нама за Радио Слобонда Европа је нетачно?

Тако је, нетачно је. Јавни дуг републике Србије никада није пришао ни близу 100% БДП-а и тренутно је приметно нижи од хрватског.

Guste Santini: Hrvatski dug je od 2000. do 2016. godine narastao na fantastičnih 47,7 milijardi eura. To je rezultat nerazumne politike koju su hrvatske vlasti tvrdoglavo vodile cijelo vrijeme. Mi se sada nalazimo u ozbiljnim problemima koje smo sami sebi stvorili, jer smo destruirali kompletnu proizvodnju nerazumnom ekonomskom politikom.

Ово је донекле тачно, мада зависи од тога како се гледа. Хрватска се фокусирала на модел развоја који се заснива на туризму и услугама јер је то еколошки чистије и брже за развој, а уједно и најпогодније за промену имиџа што им је био приоритет након 90их. Они јесу уништили своју манифактуру у процесу и тешко је да ће са оволико високим трошковима за предузећа моћи да икада оживе своју индустрију али очигледно је то нешто на шта су спремни. Просто је то њихова одлука да се развијају на тај начин која има своје предности и мане. Њихов дуг јесте висок али то само по себи не значи ништа ако им је кредитни рејтинг поуздан

Зашто онда позајмљујемо кредите од Кинеза?

Ова питања су на нивоу пијаног стрица на слави

Država Srbija je, prema podacima Ministarstva finansija, zadužena 35,2 milijarde evra, što je 50,9 odsto BDP.

Јавни дуг је пао на 47.6% по директним обавезама а заједно са индиректним итд. је 50.3% (зависи шта се гледа, како упоређује и ком месецу у години је реч). Али ево контекста ради, како год се окрене Србија је негде 103. на листи свих земаља

Kako se kretao javni dug Srbije u proteklih 20 godina i šta se predviđa do 2026.

Država Srbija je, prema podacima Ministarstva finansija, zadužena 35,2 milijarde evra, što je 50,9 odsto BDP. Trošak njegovog servisiranja će se iduće godine, samo za kamate i prateće troškove zaduživanja, uvećati za 34,8 milijardi dinara na ukupno - 183,57 milijardi dinara.

n1info.rs

Pogledajte prilog 209116
Зашто се онда не отплати овај дуг, ако имамо толико у каси?

Иако сматрам да Србија треба да један део девизних резерви искористи за отплату најскупљих кредита од раније, и да би генерално требала да омогући да грађани лако и у малом обиму позајмљују држави паре којим би се ратосиљала тих скупих страних кредита, опет је инсистирање на минимизацији дуга по сваку цену лоша политика. Ми смо бољи од готово целе Европе по нивоу јавног дуга али смо гори од готово целе Европе по развијености. Жртвовање развоја ради смањења јавног дуга је просто ирационално у овом тренутку

 

[Пантограф]

Ma, ljudi, da se držimo teme, nije ovo kurs političke ekonomije na Radničkom univerzitetu u Hadžićima - ko ne razume osnovne pojmove i koncepte, nek prvo poradi malo na sebi, neka čita.

A slažem se da je pomenuta mitomanija toliko snažna i lišena smisla, da je morala da dobije odgovor.