Komplikujemo ga, a vrlo je jednostavno - ne postoji ekonomska računica da se "Jugoslavija" pretvori u profitabilan objekat. Taj hotel je vreme pregazilo još pre 45 godina kada je otvoren "Interkontinetal". Od kada postoji "Hajat", a i to je već skoro 25 godina, o "Jugoslaviji" se pričalo isključivo kao o "nekada najluksuznijem hotelu u Beogradu".
U današnje vreme, kad u Beogradu već imamo značajno prisustvo međunarodnih hotelskih lanaca, nemoguće je "Jugoslaviju" dovesti u stanje da se takmiči sa konkurencijom. Prethodni vlasnik je, čekajući rekonstrukciju, deo objekta stavio u funkciju garni hotela sa tri zvezdice, pa ga je to dovelo do stečaja.
Jedini način da se objekat sačuva je da ga država otkupi nazad od "Milenijum tima" i investira pare iz budžeta da bi ga sredila, a zatim izdvaja pare iz tog istog budžeta da bi ga održavala u životu (ma šta bilo u njemu).
Jasno mi je da ZLF koristi priliku da politički profitira na ovom slučaju, i realno je "zicer" - omraženi, gramzivi SNS novobogataši iz Milenijum tima kupuju hotel koji je nekada bio najbolji u Beogradu, gde je posteljinu gužvala kraljica Elizabeta, a Tito duvanio kubanske cigare, da bi gradili "Ric" i preskupe stanove u kulama, koje mogu da priušte većinom ljudi povezani sa tom istom partijom.
Ali, van tog emotivno-političkog konteksta, deluje grotesktno žaliti za devastacijom zelenila i šetališta i postavljati pitanja gde će se tih 1.000 (celih hiljadu, j*bo te bob!) obrazovati i lečiti. Jer, nije da se hotel Jugoslavija nalazi na obodu parkova koji se prostoru na skoro 100 hektara (140 ako računamo i zelene površine oko Palate Srbija). I nije kao da je tačno prepkupata šumetine na Ratnom ostrvu. I nije kao da će šetalište biti renovirano i prošireno i javno dostupno (OK, kafa će biti preskupa, u to nemam sumnje). I nije kao da se hotel Jugoslavija ne nalazi na 10 minuta hoda od Doma zdravlja. I nije kao da se u relativnoj blizini nalaze tri osnovne škole. I nije kao da su relativno blizu i Deveta i Zemunska gimnazija, i da se do obe može stići peške. I nije kao da je Zemunska bolnica na pet minuta kolima odatle. I nije kao da se hotel nalazi u prostranom bulevaru sa 3+3 trake, i nije kao da su blizu hotela pijaca, supermarketi, silne apoteke, restorani, kafići, prodavnice...
I eto, mi ćemo da idemo tamo i da protestujemo što će tu da nam dosele 1.000 ljudi i pitamo se gde će se obrazovati i lečiti, a do juče su deca u Kaluđerici pohađali nastavu i tri smene jer jedna jedina škola koju su imali nije mogla da prihvati svu decu... I nije kao da u mnogim naseljima leče ljude u nekakvim kartonskim ambulantama, i nije kao da ima delova grada odakle se do najbliže srednje škole stiže za 45 minuta gradskim prevozom (ako dobro radi), i nije kao da ima delova grada gde nema ne 100 hektara parkova, nego tri sa tri metra zelene površine, i nije kao da nema delova grada bez uređenih pijaca već se roba prodaje sa kamiona i improvizovanih tezgi...
Ne sve to ne postoji, pa ćemo da se pitamo kako AV dobija sve prigradske opštine, pa se vlast u gradu ne menja. A da, to je zato što tamo žive čobani i seljaci.... Mora da je zbog toga.