Šta je novo?

Gradski prevoz u svetu

Или паљење гума уз Чингријину...
Био је зиу распрострањен поприлично. Било га је по разним континентима. Што рекао Бата Стојковић, није он био тако лош како је изгледао.
Закаснили су са осавремењавањем, мењало се власништво над фабриком, распало се СССР тржиште... и оде једна велика фирма и бренд у историју.
 
Rabin diferencijal svakom vozilu daje nezaboravan zvuk.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=797709#p797709:3c68ljhu je napisao(la):
Пантограф » 29 Nov 2020 09:09 am[/url]":3c68ljhu]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=780501#p780501:3c68ljhu je napisao(la):
Siniša » 03 Oct 2020 06:31 pm[/url]":3c68ljhu]HEV je prava stvar, to bi trebalo i nama. Pre nekih 10ak godina bio je plan potpunog pretvaranja HEV-a u metro. Tako su linije H8 i H9 trebale da postanu produženja za M2, a H5, H6 i H7 su trebale da se spoje u liniju M5, ali se, izgleda, odustalo od toga.
Nemaju pare. Nesrećna linija M4 im je uništila finansije (i nama će da se desi). Gradiće kad-tad, makar M5, jer bi bila sjajna linija.

Inače, ne bih mnogo hvalio HEV: spori su ti vozići. Otegne se lepo do Sentandreje.

O tome kako su komunisti, pa demokrate tamo uprskali može se napisati čitav referat.

Posle "igračke" stare jedan vek (M1) napraviše kratku M2 i dugačku M3 sa međustaničnim rastojanjima većim nego u Beču. Štedelo se na jednoj i po liniji metroa. :blah: Prigradski sistem ostao na nivou polu-LRT-a primereniji Novom Sadu (recimo do Beočina) nego Budimpešti, uz ispomoć železnice na mešovitim prugama iako je urbano jezgro opasano raznoraznim naseljima veličine Zemuna, i to iste urbane forme.

M5 je planirana kao regionalni metro, ali je napravljena greška što M1 nije preuzela H8 i H9, pa produžena do iza Budaorsa u vidu RM1. M2 je trebalo da ekspres trasom uz M1 spoji Albertfalvu sa Ujpalotom (Bankut Utca), a M4 sa M3 da se susretne na stanici Rakošpalota-Ujpešt, i to uz prolazak kroz terminus M2 Ujpalota-Bankut Utca. Osim toga M4 bi mogla imati krak od Keleti do Njugati stanice. Ništa značajno nije urađeno, osim jedne i po linije poput Varšave.

Obzirom na veličinu grada Beograd će još i biti na konju ukoliko izgradi mrežu poput praške. Čak bi i izmenjen plan iz 1968 doveo do revolucije u kretanju kroz grad JGP-om.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=802373#p802373:rjm6kjuq je napisao(la):
branik » Sub Dec 12, 2020 3:56 pm[/url]":rjm6kjuq]Како ми недостаје онај зиу старт из места и звук мотора кад добије директну струју... Непоновљив доживљај, још ако је благо узбрдо...
Ne brini, tu je internet da te vrati kroz vreme. :wink:
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=eIjcKfysV8s[/youtube]
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=oKBpT1WcQxo[/youtube]

Imaju isti thumbnail (sličicu) ali nisu isti klipovi. Prvi je samo iz kabine i salona. Drugi je snimak samog motora. :wink: Na 1:30 se uključuje hajperpogon. :laugh:
 
Lepo je cuti i ovo klepetanje releja,meni kao putniku vraca lepa secanja.Ne znam kako ga se secaju vozaci koi su taj zvuk slusali po 8 sati dnevno.
 
meni vraca secanje na skakanje u zadnjem delu ko na trambolini i na kabinu vozaca ko u nuklearnoj podmornici. Neka su iscezle sto se mene tice, daleko su bolje i udobnije novije trole.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=802742#p802742:2y6zsiqn je napisao(la):
milanche » Ned Dec 13, 2020 9:29 pm[/url]":2y6zsiqn]meni vraca secanje na skakanje u zadnjem delu ko na trambolini i na kabinu vozaca ko u nuklearnoj podmornici. Neka su iscezle sto se mene tice, daleko su bolje i udobnije novije trole.
Hahaha ovo za kabinu ko u nuklearnoj podmornici si lepo opisao. :laugh:

Istina, one su za današnje vreme i potrebe zastarele i prevaziđene. Ali dobro, sve u svoje vreme. Kad su se pojavile krajem 70ih (mislim u SSSR) bile su veliki korak napred, kako za Sovjetsku industriju tako i za njihove putnike. A jeftine, jednostavne za održavanje i vrlo izdržljive. Zato su i postale najmasovnie proizvedeni trolejbusi u istoriji. I bogme evo, pola veka od prve serije, pojedini primerci i dalje rade u redovnoj službi. :D


Inače našao sam još interesantnih slika i podataka o njima, pogotovu o prvim serijama, pa ću kačiti ovih dana.
 
Можда грешим али ми се чини да сам негде прочитао како су ЗИУ-9 у суштини били застареле технологије на нивоу касних 40их када је електроопрема у питању. Мада се нажалост нисам пуно возио са њима, били су ми увек леп призор на улици и визуелно и звуком. Штета што су раскупусали оног једног што је до скоро грејао мрежу.
 
Ne grešiš, to sam i ja negde pročitao. Možda smo čak čitali nečiji post ovde sa foruma.
Po onome što sam primetio kao putnik, i što se sećam sa faksa (mada uvek sam se klonio elektrotehnike, ogadili su mi je vrlo rano) oni su bili zastareli u tim aspektima elektronike ali su u ostalim bili korak napred u odnosu na ono što je do tada predstavljalo normu u autobuskom i trolejbuskom saobraćaju u SSSRu. A da je domaće proizvodnje, dakle ne računamo Ikaruse, Škode i ostalo izvan SSSRa.
 
Свакако је Зиу-9 био свемирски брод у односу на аутобусе зделане в СССР :)
 
Sigurno je bilo po domaćim medijima da je Nirnberg naručio siemensove tramvaje iz Kragujevca, a s obzirom da radim u Nirnbergy neću propustiti da uslikam svetsko a naše :D

Zvanicna objava na sajtu VAG (nirnberški GSP): https://www.vag.de/aktuelles/aktuelle-m ... enbahnen-2

I deepl prevod na engleski

Start of construction for Nuremberg's new streetcars
The new Avenio streetcar is being built at the Siemens plant in Kragujevac, Serbia.

Photo montage: The new Avenio in Neutorgraben
The starting signal for the construction of the new streetcars for Nuremberg has been given. We already placed the order with Siemens Mobility at the end of 2019. Now that the construction and design plans have been drawn up and approved down to the last detail, construction can begin at the Siemens plant in Kragujevac in Serbia. The basic order comprises twelve streetcars of the proven Avenio type. Delivery of the first vehicle is scheduled for summer 2022. This will be followed by commissioning. All vehicles are to be delivered by 2023. The vehicles will be used primarily to boost service. The order placed with Siemens also includes various options for the construction of a further 75 vehicles, which can be ordered by the mid-2030s.


Rising demand, expansion of the network

The twelve vehicles in the basic order will enable us to improve services on lines that are in high demand. These include the connection between the main station and the Business Tower, as well as various lines running in the southern part of the city. Demand here will increase significantly in the next few years, namely when the school locations there are expanded by the mid-2020s. There are also plans to connect the new district on Brunecker Strasse and the new university planned there to the public transport system by streetcar. The streetcar could possibly also run from there to the trade fair.
 
Da li i koliko može biti niža cena Avenia iz Kragujevca za gradove u Srbiji u odnosu da se on proizvodi u nekoj drugoj državi i kolika mu je cena u odnosu na slične tramvaje?
 
Цена је сигурно у рангу осталих великих произвођача - Алстом, Бомбардије, ЦАФ - а сигурно се може проћи јефтиније са пољским или турским трамвајима.
 
Panto, jel imas neki primer/predlog od tih turskih i poljskih? Pitam samo. Slabo pratim tramvaje.
 
Немам предлог, јер ја сам да возила која се користе за јавни превоз у Београду треба да буду од најбољих произвођача, због услова експлоатације. Зато сам нпр. против експериментисања са аутобусима, и велики фан Солариса (који је сада у власништву ЦАФ-а). Турци знам да сад праве, не знам баш да ли за метарски колосек - за то има код Хрвата, сад су и продали трамваје неким Летонцима - а Пољске (ПЕСА) сам виђао (и возио се) у Сегедину:

https://en.wikipedia.org/wiki/Trams_in_Szeged#/media/File:PESA_120Nb_Kossuth.JPG
 
Ok, pa jel to onda znači da bi ti pazario ove Kragujevačke za Beograd? :?
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=802927#p802927:1zwiih2f je napisao(la):
Пантограф » Pon Dec 14, 2020 12:22 pm[/url]":1zwiih2f]Немам предлог, јер ја сам да возила која се користе за јавни превоз у Београду треба да буду од најбољих произвођача, због услова експлоатације. Зато сам нпр. против експериментисања са аутобусима, и велики фан Солариса (који је сада у власништву ЦАФ-а).
Apsolutno se slažem. :kk:
 
Бих, али, кад сам са људима из МИНД-а (који су и довели Сименс у Србију) разговарао о томе (зимус), рекли су ми да је за Немце потпуно неважно да ли ће продати трамваје Београду - они тржиште имају. Од кога год од четири велика произвођача да Београд купи, није грешка, јер је то све врло слично.

(Е, сад, да не закључујемо на основу старих вести, али, у својој претходној генерацији, нископодни Сименсов трамвај био је најмање добар, па је нпр. Пешта прешла на ЦАФ).
 
Оде "шумадинац" на хладни север. Срећно му било!

Siemens Mobility isporučuje Bremenu prvi tramvaj proizveden u Srbiji

Kompanija Siemens Mobility danas isporučuje prvi tramvaj u potpunosti proizveden u fabrici u Kragujevcu. To je jedan od ukupno 47 tramvaja koji se u Srbiji grade za kupca Bremen Straßenbahn AG (BSAG), saopštila je kompanija Siemens.
...

Дер линк: https://www.ekapija.com/news/310513...cuje-bremenu-prvi-tramvaj-proizveden-u-srbiji
 
IKEA Wallau, kod Weisbaden-a


IMG-d552a6b6723c0a41b10bad8918735e84-V.jpg
 
Trollino 18,75 H2 у Риги
 

Prilozi

  • C70EB2A2-5A88-44BA-8C32-616DB36F4CCB.jpeg
    C70EB2A2-5A88-44BA-8C32-616DB36F4CCB.jpeg
    343,2 KB · Pregleda: 1.665
Kako su se pokazali ti Solarisi u saobraćaju? Znam su im stajali bas dugo u garaži zbog vodonika.
 
Око две године од кад су купљени су радили само на пробним вожњама и возили су их празне по целом граду (и где има и где нема мреже).
Почели су да раде прошлог пролећа када су отворили своју станицу за пуњење водоником.
А што се њих тиче, генерално су океј. Свих 10 ради редовно, нисам примећивао да су се кварили и слично. Једина суштинска разлика између њих и Škoda 27Tr Solaris је много тиши мотор, и наравно много тиша вожња без мреже јер Шкоде имају дизел-генераторе који су поприлично гласни.
Сви углавном раде на линији 4 јер она има најдужи део трасе без контактне мреже.
 
Vrh