Gradske linije javnog saobraćaja - Predlozi, rešenja

[Djole Pevcanin]

У плану је да се направи нова окретница у продужетку насеља за војску и полицију код Галенике и да се линија 17 продужи до тамо, па ето те линије које иду преко Пупиновог моста би могле евентуално ту да окрећу.

Изграђена је.

Послато са Mi 9T помоћу Тапатока

 

[solecar]

Моје мишљење је да потребна веза Мека код Видиковца(која је иначе и највеће упориште грађана на целој општини Раковица) са Маричком улицом и Кнежевцом, кроз Пилота Михајла Петровића.

Znači u suštini predlažeš liniju koja bi povezivala Kneževac i Kijevo sa Vidikovcem. Tako nešto je predlagano ranije. Davan je i predlog za skraćenu varijantu pored DZ "Labudovo brdo", ali trenutno ne mogu da ga nađem. Evo sad kad ponovo bacih pogled na mapu, nije loša ni varijanta koja bi išla skroz kroz XI krajiške divizije (uslovi za tako nešto postoje).

 

[Joe Peeps]

Mislim da je to mucenje ljudi gasenjem naselja.Šta se znalo da će se PKB privatizovati.Vlast se menja.Po meni treba 110 da ide na relaciji Opovo-Padinjak-Siroka greda(a da siroka greda ne bude pocetno stajaliste),a samo kad ide za padinjak da produzi ka gredi i vrati se.Kad ide za Opovo onda sve normalno.A sto se tice 102 treba produziti do backe u Zemunu,sto znaci rasterecenje 101,85,95 i drugih linija koja prolaze kroz Borcu i idu ka Pancevackom mostu.Produzenjem 102 bi znacilo dobro presedacku tacku jel tamo gde okrece 17,pored 17 ima 4 linija koja idu do Zelenjaka, a i brze bi se stiglo do NBGD.

Мучење им је тренутно. Живе одсечени, у неким насељима ни хлеб не могу да купе без одласка у Падињак.
Није се баш знало да ће се ПКБ приватизовати. И то Арапима из пустиње, који су девастирали сточни фонд и фокус окренули ка садњи детелине.
Дугорочно, та насеља су само трошак за општину и град. Сигуран сам да би се релокација становништва (уз неку мању накнаду са њихове стране, додуше немални број људи не би могао ни најмању надокнаду да плати) исплатила за 30 година.

 

[Dzigi Bau]

Изграђена је.

Послато са Mi 9T помоћу Тапатока

Изграђена је ова слепа улица, ово је стара слика сад је асфалтирано, лево је паркинг и парцела где је планиран Лидл, десно за сад нема ничега, само шипражје

 

[solaris52]

501,502,504,59,54,89,42....mogućnosti koliko hoćeš,varijacija na temu koliko hoćeš....ali to nije Resnik,i to kvari našu sreću.....imate Susedgradsku ulicu koja se naslanja na Bože Jeremića ulicu koja je strma a povezuje Maričku i Vidikovački Venac...sve su to ulice dovoljno široke da prime prevoz i skrate vreme putovanja,ali nikome to ne pada na pamet...ovde smo več davali razne predloge godinama na tu temu,jedini uspeh je produženje 504 do Vidikovca...i tu se stalo...a kažem mogućnosti i samo malo pameti je potrebno...

Послато са SM-A307FN помоћу Тапатока

 

[Djole Pevcanin]

Ако би се увела линија 300 сматрам да би могла ићи Варешком до Миљаковца 3. Мињаковац 1 је довољно пун а Тројка и Стазе би имали успут јућош једну линију осим 505Л и 48.

Послато са Mi 9T помоћу Тапатока

 

[Nikola03]

Imam dva pitanja da vas pitam.Prvo da li su se linije 47 i 94 vratile starim trasama pre izgradnje obilaznice?Drugo da li se zna kada ce umesto autobusa 3A biti vracen tramvaj 3?

 

[Djole Pevcanin]

1. Јесу.
2. Никад.

 

[ristivoje]

3. nada umire poslednja.

 

[solecar]

Zašto živimo tako kako živimo?
Zato što imamo izuzetno jaku veru u "nikad", ali ne u konstrukciji "nikad ne ne reci nikad".

 

[djak]

Da se produzi linija 64 za jednu stanicu ( do OŠ "Ćirilo i Metodije") kako bi djaci iz okolnih naselja mogli direktno da idu minibusem do skole, da ne pešce po kisi i snegu .

 

[djak]

Zašto živimo tako kako živimo?
Zato što imamo izuzetno jaku veru u "nikad", ali ne u konstrukciji "nikad ne ne reci nikad".

Pa evo konkretno ja vise verujem u nikad.
Konkretno za produzetak minibus linije 64 za samo jednu stanicu , se natežemo od kad je uvedena. I neće da je produže do škole. Prvi ministar za gradski prevoz je trazio da pisemo Opstini Zvezdara, drugi je rekao da mu skola posalje dopis, verovatno ce ove godine za ministra gradskog prevoza izabran neko treci. Taj treci ce reci da zeli da mu dopis posalje Papa iz Vatikana, e kad Papa posalje, onda ce produziti liniju za jedno stajaliste

 

[TheOnlyLuka]

Ministar gradskog prevoza?

 

[djak]

Sekretar, direktor, ministar...kako god ... Stalno ih menjaju, smenjuju, zato nam je ovako kako nam.
Nebi me zacudilo da ponovo stave nekog cetvrtog. Od kad ih molimo da nam produze liniju do sledeceg stajalista promenilo se njih troje za godinu dana u sekretarijatu za gradski prevoz

 

[Marcus Lupus]

Ja vam prvi ne bih produžio liniju za tu jednu stanicu. Ne verujem šta čitam.

 

[djak]

Da li znate koliko je tesko za jednog djaka prvaka da nosi ranac od 10 kg i pesaci svakog dana do kuce 25-30 minuta , pogotovo kad je napolju vejavica ili pljusak? U Uciteljskom naselju to je jedina skola koja se nalazi "blizu" Bulevara i deca svakog dana pesace, a postoji mogucnost da imaju direktnu liniju do kuce.

 

[solecar]

Београд и није нормалан град јер је од Другог светског рата развијан да се ослања искључиво на аутомобилски саобраћај са мизерним јавним превозом који не може да га смислено обухвати и цео тај систем је дошао до тачке пуцања.

Da li si se ikada zapitao zašto gradski prevoz ne može smisleno da obuhvati grad? Sudeći po pisanju, nikada se nisi ni zapitao. Beograd nije normalan grad zato što se dobar deo infrastrukture nije menjao iz perioda kraj IX - prva polovina XX veka, a kuće i niske višespratnice zamenjivane visokogradnjom. Zato nam i jeste tako kako jeste i imamo da na pojedinim polascima 26L (na kojima inače voze 2 minibusa u paru) ne može da se uđe u isti već na drugoj stanici od početne u Medakoviću. Tako da je megamarket sa parkingom pored najmanji problem u celoj priči. To što će Lidl da ima u nivou parkinga Sava centra objekat unutar same zgrade, neće promeniti ništa ako to uzmemo kao model za planiranje, a sve ostalo pomenuto izbacimo iz jednačine. Da se mislilo na vreme, odnosno da se želelo nešto smisleno uraditi, odavno bi prevaziđena infrastruktura bila prilagođavana da izgleda što je bliže moguće NBG (ulice dovoljno široke da može minimum solo autobus da prođe) i produžetak Bulevara Zorana Đinđića ne bi bio besmislen, već bi se naslanjao na most u produžetku koji bi se negde na prostoru današnjeg BNV spajao sa starim delom grada, Bulevar kneza Aleksandra Karađorđevića bi bio spojen mostom sa Bulevarom Milutina Milankovića, Ruzveltova bi se Vračarskim bulevarom spojila sa Bulevarom oslobođenja... , pa nam ne bi danas saobraćajnice oko Sava centra bile na izdisaju.​

 

[Kailan]

Градски превоз не може да обухвати смислено град зато што је град непотребно развучен на превелику површину и то планском градњом у протеклих пола века а не неким сокацима из 19. Управо зато што је прихваћен амерички модел развоја града где свако има кола и њима путује из своје спаваонице (Миљаковца, Медака, Миријева, Церака, Вождовца итд.). Широке улице уз ниске зграде и сателитска насеља само повећавају дистанцу која мора да се пређе а самим тим и коју мора да покрије јавни превоз да би превезао исту количину људи (и био исплатив).

Неко ко живи у Кнезу може пешке или бициклом да дође до већине важних тачака у граду. Неко ко живи у Калуђерици не може.

Но чак и то је скретање са теме, мој основни аргумент је да је земљиште ограничен ресурс у граду и треба да се користи на начин који првенствено служи грађанима. Окупирање земљишта бетонским паркинзима за једноспратне маркете је траћење земљишта без икаквих предности. И не мислим да је то мали проблем јер само доказује да амерички урбанизам није умро са Југославијом већ се само захуктава, ако му не станемо на пут Београд ће се претворити у Хјустон

 

[Дошљак]

У ондашњем планирању сателитских насеља није било предвиђен данашњи степен моторизације. Нека замисао је да ти сателити буду градићи за себе, да имају све основне садржаје, трговину, занатске услуге, школство, здравство. Проблем је у томе што је град као субјекат мало улагао, за разлику од предузећа која су своје паре улагале у стамбено збрињавање. Отуд многим сателитима фале вртићи, школе, домови здравља, да не причам о културним садржајима који су у БГ строго централизовани.
Аутомобилски урбанизам америчког типа био је у замаху са чувеним Бранком Пешићем (Газела, Мостар, Аутокоманда, Теразијски тунел), али од тога се мало шта урадило и многи делови града су остали робови закржљале инфраструктуре, Врачар и Вождовац у највећој мери, а за њима Звездара и Палилула. НБГ је имао срећу да је био tabula rasa па су лењиром исцртали саобраћајнице 3+3 и 2+2, али узалуд када је то крвоток истог ткива и јужно од Саве.
Главна мана тадашњег урбанизма је као и данашњег, шинофобија. Ишчупане су трамвајске шине са главних праваца кретања (булевар од Таша до Теразија, затим од Калемегдана до Славије, у Кнеза Милоша, ка Врачару, ка Земуну) и исто тако ишчупане су шине железнице које су могле да се искористе за некакву претечу метроа, стари чвор до Земуна пошто није био у складу са лењирима замишљеном матрицом новог града, и пруга узаног колосека за Обреновац.
Да су сачуване само те две пруге, данас би ситуација у јавном превозу била неупоредиво боља и главни задаци за метро би били повезивање Вождовца и Звездаре подземном железницом.

 

[solecar]

Неко ко живи у Кнезу може пешке или бициклом да дође до већине важних тачака у граду. Неко ко живи у Калуђерици не може.

MC_ like this.

Eto dođosmo do toga da nije problem ni opsluživanje naselja gradskim prevozom, nego je problem što mora da se ide do nekih lokacija gradskim prevozom ili kolima, a ne peške ili biciklom. Da sam želeo da živim u mestu gde svuda može da se stigne peške, odselio bih se tamo, a ne bih insistirao da se Beograd vrati na veličinu Dorćola i Vračara, gde mu Sajam i Prokop dođu kao periferija, a Čukarička Padina kao teška periferija.
​

Но чак и то је скретање са теме, мој основни аргумент је да је земљиште ограничен ресурс у граду и треба да се користи на начин који првенствено служи грађанима. Окупирање земљишта бетонским паркинзима за једноспратне маркете је траћење земљишта без икаквих предности. И не мислим да је то мали проблем јер само доказује да амерички урбанизам није умро са Југославијом већ се само захуктава, ако му не станемо на пут Београд ће се претворити у Хјустон

Beograd se nikada neće pretvoriti u Hjuston, zato što Beograd teži mixu Hong Konga i Favelizaciji. Dokle god budemo imali visoke višespratnice na infrastrukturi iz XIX veka, tako će biti. A dokle god budemo imali umesto parkinga marketa višespratnice, a oko toga zelenilo koje se raskrčuje zarad novih višespratnica, nećemo imati nikada zelene oaze o kojima se mašta, jer ovde imamo nezajažljive investitore koji će ako im se pruži prilika, umesto jedne višespratnice sa zelenilom oko iste, da sagradi nekoliko višespratnica bez zelenila koje ga okružuje. Možemo mi da razglabamo na tu temu do beskonačnosti, ali dok se ne uradi nešto konkretno, neće se situacija promeniti.​

 

[Bender Rodriguez]

Beograd se nikada neće pretvoriti u Hjuston, zato što Beograd teži mixu Hong Konga i Favelizaciji.

Realno, Beograd će postati Hjuston onda kada i njemu srodni Rio postane. Znači nikad.

O Hjustonizaciji može da brine jedino neko ko živi u nekom od preostalih blokova na Novom Beogradu gde još uvek nije svaki metar kvadratni popunjen nekom gradnjom. Inače svako ko živi na desnoj obali Save, mislim da može samo da se nasmeje na ideju da će Beograd da postane Hjuston. Štaviše, baš ću ovih dana da sprovedem sopstvenu mini anketu i da pitam razne ljude koje znam a da žive na desnoj obali, šta misle, da li Beogradu preti Hjustonizacija i Amerikanizacija. Pa javjam rezultate ovde i na temi Razvoj NBG blokova.

Inače, što se ekologije tiče - sve ovo je proisteklo iz jednog izmeštenog posta vezanog za Lidl i njegove objekte. Ja ću samo reći da jedan Lidl, sa svom površinom koju zauzme, opet Beogradu donese više zelenila nego prosečni Beogradski investitor sa njegovom modernom zgradom. Pametnom dosta.


Kao što rekoh na drugoj temi gde je nastavljena razdvojena diskusija - ovde se prosto radi o mašenju poente i o lajanju na pogrešno drvo. Neizgrađenost i preveliki prazni prostori su poslednje stvari koje prete favelizovanom, prenatrpanom, korumpiranom Beogradu.

 

[Boris92]

Od 1 septembra, linija 57 Čukarička padina - Naselje ,,Golf''. Linija 87 se ukida. U delu 57 koja je bila do sada, linije ostaje ista samo što ne staje na okretnici, već produžava do Trebevićke, zatim skreće levo nizbrdo u Valjevsku i kod FMP desno, do padine. Okreće se tu i vraća se istom putanjom do Požeške, Valjevskom ulicom, što mi deluje baš neizvodljivo. Dužiće dva vozila od 6 ujutru do 23h, vikendom ne znam, mislim samo jedno, interval će biti 25 minuta. Cilj je da se izbaci to treće vozilo suštinski taj jedan 87. Ako se nešto ne promeni u narednih 10 dana to nam je to. Nama u Golfu u principu ok pošto ćemo posle 18h imati opet dva vozila ali žiteljima Čukaričke padine ne znam koliko će se ovo svideti. A ovo za Valjevsku uzbrdo... ne znam kako će, pogotovo zimi... Za početak redovna vozila bi trebala da budu 1/57- 3453 ( kao i do sada ) i 2/57- 3225 ( sadašnji 1/87 ) dok bi 199 trebalo da ide na neku šihtu. To su sve info od dispečara sa okretnice B.Brdo, tako da verujem da su istinite...

 

[solecar]

A šta je sa linijom 87A?

 

[протектор]

Можда је боља варијанта да се 49 продужи до Чукаричке падине, уколико већ укидају 87. Макар се добија веза са целом Пожешком у оба смера.

 

[solecar]

Pa to već imamo sa 87 i 87A. Takođe, bilo bi svrsishodno da se uvede stajalište za prolazne linije kod okretnice na Banovom brdu.