Glavni urbanista Beograda

[dragan]

Očekujem veliko interesovanje za ono što ima da nam kaže grad.arh.Đ.Bobić u svom blogu na 'B92', pa možemo ovde da pišemo komentare :

Gradski arhitekta je dobio blog na sajtu 'B92' gde ćemo da pratimo njegova razmišljanja :
Naslovna » blogs » Đorđe Bobić

Zašto Beograđani ćute o divljoj gradnji?
Đorđe Bobić (10 April, 2007 - 18:16)

E, tu se on Nama žali na nelegalnu gradnju......umesto Gradskoj inspekciji i Gradonačelniku.
Prvi blog pa je promašio adresu kome se obraća u vezi ovog problema, jer nije Javnost zadužena za nelegalnu gradnju već gradska Vlast kojoj pripada i grad.arh.Đ.B.

Trebalo je da On Nama objasni šta grad preduzima da se spreči ovakva gradnja, a i legalna sa građ.dozvolama koje su izdate pod sumnjivim okolnostima s'obzirom kako izgledaju objekti.

Ma, je l' on ozbiljan? Pa ko od nas se zove GRADSKI arhitekta?

On a side note: da je to što on priča zaista do mene i bližnjih mi, za tri sekunde bih organizovala "macola brigadu" i rešila problem divlje gradnje po Beogradu

Gradski arhitekta „bloger” na B92
- Neću odustati, neće me kritički komentari oterati. Ja sam uporan - kaže Đorđe Bobić, gradski arhitekta

Gradski arhitekta Đorđe Bobić postao je novi „bloger" na sajtu B92. Od juče građani mogu da „čuju" njegovo mišljenje, ali i da raspravljaju o gorućim problemima.

Divlja gradnja bila je prva tema. Bobić tvrdi da Beograđani ćutnjom odobravaju tu lošu naviku i pozvao ih da stvore atmosferu u kojoj će pravila važiti za sve.

„Ljudi koji preduzimaju takvu akciju negiraju osnovu na kojoj opstaje grad - poštovanju zajedničkih interesa i kompromisu građana oko raznih stvari. Od ‘ne bacaj đubre komšiji pod prozor’ do ‘ne zidaj tamo gde planom nije predvideno’ ili ‘pomozi, teška mi je torba sa pijace’", navodi Bović.

Brzo su stigli i prvi komentari:

„Šta gradski urbanisti traže od građana? Da denunciraju komšije, da organizuju ekipe za linč? Gradovi su nam upropašćeni zato što su gradski urbanisti (bili? ostali??) korumpirani.

Đorđe Bobić će da sačeka još dan-dva pa će svima zbirno da odgovori.

- Veoma sam zadovoljan brojem ljudi koji se javio da diskutuje na „blogu", mada je većina pisala u stilu „gradska vlast je mafijaška", a mi smo „siroti građani". Zato ću sledeći tekst da posvetim odnosu vlasti i građana. I neću odustati, neće me kritički komentari oterati. Ja sam uporan - kaže gradski arhitekta.

24 sata : http://www.24sata.co.yu/vesti.php?id=9258

 

[dragan]

Gradski arhitekta izazvao Beograđane
Atmosfera je kriva za ilegalnu gradnju

....On u ističe da će „ma koliko gradska uprava radi po ovom pitanju svoj posao, bez angažovanja građana, pre svega u stvaranju atmosfere da je pravilo jednako za sve, nametnuti model ruženja i siromašenja Beograda prolaziti.“

Građani su veoma burno reagovali na ovaj poziv gradskog arhitekte.
- Šta gradski urbanisti traže od građana? - besno pita jedan od „blogera“. - Da denunciraju komšije? Gradovi su nam upropašćeni zato što su gradski urbanisti (bili? ostali??) korumpirani, kolega Bobiću.

A onda se javio jedan „denuncijant“.
- Zimus sam inspekciji opštine Palilula prijavio komšiju koji je nelegalno sazidao terasu u zgradi. Inspektor je doneo rešenje o rušenju, ali su nam u odeljenju za izvršenja rekli da smo skoro nenormalni jer se bunimo za takvu stvar, a oni imaju na hiljade mnogo ozbiljnijih zahteva! I sad, gradski arhitekta kaže što ćutimo!.....

Blic ceo text : http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=1493

 

[dragan]

Beograđani baš i ne ćute
Đorđe Bobić (14 April, 2007 - 07:07)

Pojavio se i odgovor Đ.B. u kojem on raspravlja o mitu i korupciji - što je posao Tužilaštva i Policije.
Traži da se uvede Komunalna policija, a koju ne dozvoljava Država?!

Ipak, glavna tema je bila divlja gradnja, pa o tome. Možda nisam to jasno rekao, ali radi se pre svega o gradnji na javnim površinama koje pripadaju svim građanima....

Divlja gradnja na Javnim površinama !?!....pa, šta rade građ.inspekcije !

Gradski arhitekta se uopšte nije bavio svojim poslom u blogu, koji je sam definisao i naveo :

Najzad, da objasnim šta ja to radim u gradu. Moja dužnost je da brinem o generalnom razvoju grada i velikim projektima, da iniciram izradu planova i pratim i kontrolišem njihovu izradu, da štitim spomenike kulture, da kontrolišem važne gradske arhitektonske projekte, ali i da vodim računa o javnom mnjenju, javnosti i stimulišem građane na ušeće u stvaranju grada.
Nemam izvršnu vlast i imam obavezu da radim po zakonu.
To sam bukvalno shvatio i to zaista neću preskočiti ni u jednom slučaju.

U ovom blogu je Đ.B. 'preskočio' svoj posao, a bavio se tuđim.

 

[Milance]

Jako bih voleo da znam da mogu da shvatim u cemu je problem da inspekcija radi svoj posao. To kazem kada mislim na gomilu objekata u gradu koji su podignuti bez potrebne dozvole i koje bi po zakonu trebalo da se ruse a koji nisu neke megalomanske gradjevine iza kojih stoje politicki interesi raznih "postenih" politicara pa da je tu kamen spoticanja ove gradske vlasti. U pitanju su u vecini slucajeva privatni, relativno mali objekti koji su nelegalno izgradjeni i koji ovom nasem gradu daju jednan potpuno drugi, veoma ruzan izgled. Znam da su sudovi neefikasni i da se za donosenje odluka dugo ceka ali i ti inspektori izgleda ne vide (ili nece da vide) gde je njihova prisutnost tj. kontrola najbitnija. Kad bi oni za sve podjednako pisali prijave onako kako treba, bez obzira koliko je potrebno sudovima da donesu kaznena resenja, to bi imalo uticaja na sve one koji nameravaju nelegalno da grade. Ima jako puno slucajeva da ljudi prijavljuju razne probleme gradskoj vlasti koja ostaje gluva na sve to da bi onda gospodin Bobic izjavio - ...ali i da vodim računa o javnom mnjenju... Na cast sve ono sto su do sada postigli ali veca komunikacija sa gradjanima i razumevanje za probleme tih ljudi u gradskoj upravi mora da bude mnogo bolja.

 

[dragan]

Kako se pravi urbanistički plan
Đorđe Bobić (16 April, 2007 - 15:34)

Verujem da je trenutak da pokažem ili objasnim kako se rade urbanistički plsnovi u Beogradu. Zamorna stvar, ali će dobro doći za razumevanje onoga što se događa u urbanizmu grada I pomoći će I meni I komentarorima u komunikaciji.

Planovi se izrađuju po proceduri koju nalaže zakon. Zakon je donela republička Skupština I gradske službe ga sprovode.
Dakle, inicijativu za izradu Plana detaljne regulacije, novog ili izmene postojećeg, daje Glavni gradski arhitekta a po zahtevu građana, preduzeća ili neke institucije.
Plan u principu finansira Direkcija za građevinsko zemljište (ovog trenutka je u izradi oko 120 planova) ali može, po zakonu, da ga finasira I bilo koje pravno lice.

.....itd.

Zašto se ne prihvati Predlog sa 4.000 potpisa za izmenu DUP-a na lokaciji Peti parkić ?

 

[Влада]

U jednom komenratu se kaže da je pisac komentara lično platio „dodatnu“ svotu da bi dobio svoje papire. A zašto je to uradio, zašto je pristao da učestvuje u tom prljavom poslu? Zašto nije otišao u policiju ili o tome obavestio predsednika opštine ili rekao meni o tome? Ovako je ustvari podržao to zlo, postao saučesnik i dao za pravo onima koji misle da je bilo koja vlast korumpirana. Ako treba da odgovorim na pitanje „a kako mi građani da učestvujemo?“ ovde je jedna dobra mogućnost. Javan govor o mitu i korupciji, ali dokumentovan, daje mogućnost vlasti da se to iskorenjuje.
...
...isto ću raditi gde god divlja gradnja ugrožava tuđu imovinu ili nanosi štetu građanima i to radim dnevno. Tu nema kompromisa i zaista kad saznam (uglavnom saznajem kada me građani obaveste o tome) nalažem inspekciji da ide i radi svoj posao. Oni to urade, donesu rešenje o rušenju i podnesu krivičnu prijavu tužilaštvu. Doneto je stotine rešenja o rušenju i podneto isto toliko prijava javnom tužilaštvu od strane opština za krivično delo bespravne gradnje. I rezultat nije bog zna kakav, sud nije efikasan, krivac se žali, proces traje i sve je to sporo a bez presude nema dobre i jasne poruke. Grad bez presude i konačnog rešenja ne može da deluje i ruši.
...
Ne pokušavam da nekome drugom uvalim odgovrnost ali takvo je stanje stvari. I mislim da tu javnost može da deluje i vrši pritisak, nije ni ta država tako gluva. Dakle, nije baš da je gradska vlast inertna, radi ona svoj posao koliko može i opet, podrška građana je neophodna.

извор http://blog.b92.net/node/5192

Бобић се пита зашто се не пријављује полицији, председнику општине... а онда сам каже да процеси трају годинама, па плус захтева и да јавност притиска државу али не жели да другоме ували одговорност.

Дакле још један део система се жали на систем али тражи да га неко други споља побољша, јер Боже мој они раде најбоље што могу. Страшно!
Значи тренер куди публику зато што не звижди довољно јако играчима који би евентуално у том случају заиграли боље. Није дакле довољно што си дошао на стадион, купио карту и подржаваш свој тим него сносиш и одговорност за игру тог тима. Па неће бити да је баш тако.

 

[dragan]

Šta je to sa investitorima?

Ja jesam Gradski arhitekta ali nisam ovlašćeni istražitelj raznih stvari za koje učesnici ovog bloga smatraju da su kriminalne, za to postoje nadležni državni organi kojima treba vaša saznanja da predočite. Nudio sam se da lično idem sa onim ko ima neke dokaze u policiju i da tu stvar prijavimo i damo mogućnost državi da radi svoj posao. Inače opet će da se završi na „ja znam...“ ili „priča se...“.......

....... A sada o investitorima koji su očito na meti komentara. Investitori zemljište dobijaju na javnom tenderu ili ga kupe na tržištu od vlasnika.

Namena zemljišta i kapaciteti izgradnje kao i pravila gradnje su definisana urbanističkim planom i investitor u trenutku konkurisanja za dobijanje zemljišta zna šta na njemu može graditi i u tom smislu radi projekat. Ne može dobiti građevinsku dozvolu dok ne plati naknadu za zemljište i zakup. Takođe, ne može dobiti dozvolu ukoliko projekat nije u skladu sa urbanističkim planom. To je uostalom regulisano zakonom i nije moguće raditi drugačije, iako često investitori pokušavaju da dozvoljene parametre uvećaju. Samo gube vreme.

Investitori naravno žele da zemljište iskoriste na najbolji način jer im je to posao i ako rade u skladu sa zakonom onda je to u redu. Posebno je važno shvatiti da pored domaćih i stranih investitora koji preduzimaju značajne poduhvate, najveći broj je malih predzetnika i građana koji sebi grade kuće ili stanove ili preuređuju svoju imovinu. Povika na investitore, govor da su oni „tajkuni“, mafijaši ili šta već, je stvar svakog pojedinca i to je predpostavljam lični stav koji svako ima prava da iznosi......itd.

 

[dragan]

Đ.Bobić odgovor na blogu :

"Rekao sam već da je tranzicija opaka faza u hodu ka nečem boljem ali izgleda da je neminovna. Mislim da je u tom procesu, to se ipak ne događa preko noći, najvažnije da građani razumeju da je neophodno naučiti pravila na kojima se zasniva sistem i ako se slede i ako se na njima insistira pomak na bolje će se pojaviti. U ovom periodu je to veoma teško i potpuno prihvatam različite, veoma kritičke poglede na arhitekturu i urbanizam.

Prvo, pritisak investitora na arhitekte je jak, ali i investitori su u tranziciji, neki su postali investitori juče i misle da su samim tim spremni da budu arbitri u arhitekturi i da čine uslugu gradu što uopšte investiraju. Naravno, potpuno pogrešan pristup, interes je obostran ali uz poštovanje pravila javnog interesa.

Drugo, imam prilike, nažalost, da vidim projekte naših kolega koji bez rezerve prihvataju naloge investitora i onda nastaju čudne zgrade (a nisu ni svi baš pri talentu) i tu je javna reč o tome moguća prepreka.

Primer je konkurs za uređenje parka na Terazijskoj terasi.
Tema je bila park a u većini radova prispelih na konkurs je ovaj prostor značajno izgrađen.
Izvlačim zaključak da su arhitekti u ovom vremenu (tranziciji) opterećeni idejom da je izgradnja poželjna jer se time animiraju investitori.
Nisu prosto razumeli da je ovo javni prostor gde je grad investitor i da količina kvadratnih metara nije prednost, naprotiv.
Verovatno ću imati problem da objasnim kolegama da je ovde potreban park, nadam se takođe da ću imati podršku javnosti. ovo je samo ilistracija stanja svesti kolega koje produkuje i odgovarajuće ponašanje. Mislim da je to tema za korisnu diskusiju.

Slavija je opet ponavljam problem upravo tranzicije.
Propala preduzeća (Beobanka, npr.) držanje lokacije dok se nisu razmrsili nekada zasnovani vlasnički odnosi.
Sada je to u redu i radi se plan na osnovu veoma uspešnog konkursa od pre godinu dana.
Verujem da će to biti gotovo do kraja godine, zatim javni tender za investitora, javni arh. konkursa za zgrade i sledeće godine početak gradnje.
Uz zahvalnost za podršku, sa poštovanjem Đorđe Bobić

Blog : http://blog.b92.net/node/5269#comment-180710
......................................................................................................................
Moj komentar na blogu Đ.Bobića

K O N K U R S
za idejno arhitektonsko urbanističko rešenje prostora Terazijske terase (od Terazija do ul. Kraljice Natalije), sa
anketnim urbanističkim rešenjem poteza od Terazijske terase prema Savskom amfiteatru
(od ul. Kraljice Natalije ka Karađorđevoj ulici).
Predmet i cilj konkursa: Predmet konkursa je prostor Terazijske terase, u granicama datim u grafičkom prilogu.

Cilj konkursa je definisanje javnog prostora Terazijske Terase.

Zadatak konkursa je izrada idejnog arhitektonsko urbanističkog rešenja prostora Terazijske terase, sa elementima parternog uređenja prostora (obuhvata zonu Terazije- ul. Kraljice Natalije) i
anketnog urbanističkog rešenja koje će definisati karakter kontakta prospekta Terazijske terase i Savskog amfiteatra – (obuhvata zonu od ul. Kraljice Natalije ka Karađorđevoj ulici).

Očigledno je da su sva rešenja sadržala " komercijalnu izgradnju u sadašnjem parku ", što je
bilo protiv uslova iz konkursa, a dodeljene su čak dve prve ravnopravne nagrade.?!
Ako je 'promašena' tema, tj. prekršeni uslovi konkursa, nije trebalo davati prve tri nagrade !
Možda samo dati neki dinar kroz 'otkupljene radove' i odmah objaviti zašto je tako urađeno - bez nagrada.


Zašto su dodeljene dve prve ravnopravne nagrade, ako nisu odgovorile temi ?.....to je pravo pitanje!
Zašto se čekalo toliko vremena da se saopšti da radovi nisu odgovarajući ?!...i ovo je pravo pitanje.

Na pom prostoru jednostavno NEMA MESTA za trg, park i kulturne sadržaje.......osim za park.

U ovim idejnim rešenjima na maketama, namerno ili slučajno-što ne verujem, nisu date tačne proporcije ljudi i površina, tj. ljudi su mnogo manji da bi površina izgledala veća.





Na ovom planu se vidi da je do Balkanske već maksimalno izgrađen prostor, a sa druge strane su većinom stare fasade zadnjeg dela zgrada. Te zgrade treba adaptirati, otvoriti prozore i balkone prema parku, uraditi odgovarajuće fasade i eventualno u prizemljima komercijalne prostore - radnje i kancelarije.

Ako hoćemo 'Terazisku terasu' kao jedan otvoreni koridor do Savskog amiteatra, što bi bilo normalno, onda tu nema mesta gradnji na terenu parka.
Ima dovoljno mesta u Gradu, nap. Hipodrom, gde je moguće graditi stam.-kom. komplekse.

Šta bi imali građani od izgradnje na 'Terazijskoj terasi'?....ništa-samo bi izgubili vidik, ali bi investitor imao mnogo.
..................................................................................................................
ps.
Stigao je i odgovor Grad.arh. Đ.Bobića na blogu, vrlo interesantan :

Terazijska terasa

"Poštovani, ako ste čitali šta sam juče pisao u jednom odgovoru na komentar naći čete moj stav veoma sličan vašem i mogu vas uveriti da ću se zalagati da se tu ništa ne gradi osim uređenja parka. Zašto dve nagrade za "promašenu" temu, kako vi kažete? Učesnici na konkursu imaju pravo da predlažu rešenja po svojoj savesti i oni su to uradili......itd."
ceo text : http://blog.b92.net/node/5269#comment-180997

 

[dragan]

Vizija Beograda i kako do nje
Đorđe Bobić (28 April, 2007 - 19:50)

Kako će Beograd izgledati kroz dvadeset godina je moguće i dobro pitanje. Odgovor ima verovatno svaki Beograđanin u skladu sa svojim viđenjem grada, sopstvenim potrebama, urbanom kulturom i stvar je sasvim lična. Kako od milion i po pojedinačnih vizija grada u budućnosti, napraviti dugoročan plan razvoja Beograda?

Naravno, jedinstvena vizija, oko koje se svi slažu, je teško ostvariva, opštu saglasnost o tome je preterano tražiti od građana koji imaju prava da različito misle i o drugim pitanjima, političkim, na primer. Rezultat (posle nekih izbora ili diskusije o problemu) je kompromis koji po demokratskom načelu postaje pravilo ponašanja do sledeće prilike.

Ako je reč o politici to može da funkcioniše, ali u urbanizmu mnogo teže jer su neke vitalne odluke dugoročne i ne staju u mandat jednog izbornog ciklusa ili po zaključku neke rasprave. Grad se zasniva na kontinuitetu i pitanje je kako građani mogu da prate planiranje razvoja prostora u kome žive, bilo da se radi o njihovom neposrednom okruženju ili o celom gradu, a da ne budu ometeni mogućom promenom političke slike u gradu.

http://blog.b92.net/blog/8033

 

[dragan]

Odgovori na blogu u vezi žičare, mostova,...:

Žičara je planirana od kraja Gandijeve ulice na NBGD do Ade Ciganlije sa dve korpe (50 mesta po svakoj). Finansira se iz NIP-a (Min finansija) i sada se priprema tender za opremu. Grad je uradio svoj deo posla i pripremio potrebne papire aliprojekat ne može da se radi dok se ne izabere isporučilac opreme jer svaki od njih ima svoje posebne uslove.
Ideja je bila da žičara ide do Košutnjaka ali tamo se teško rešavaju imovinski odnosi i to će trajati ko zna koliko. Zato sam predložio da se napravi samo faza do Ade. Biće korisno za Novobeograđane a Ada će biti pristupačnija.

Lift na Barankvom mostu se neče ukidati jer je most za metro nezavisan od Brankovog mosta. Samo ide pored njega na pristojnohj distanci. Lepljenje je bila stara ideja ali na sreću nije uspela.

Postojala je inicijativa za pešački most od Ušća do Kalemegdana i to je moguća vizija.
Mislim da je sada za to prerano jer je investicija zaista ogromna i ima prečih poslova. Neki drugi Beograđani posle nas će to možda raditi ako misle o kontinuitetu i ako procene da su ideje predaka dobre.
U diskusiji oko tog mosta bilo je mnogo razloga za i protiv. Na primer dali bi most morao da bude zatvoren da bi bio na raspolaganju cele godine (vetar i hladnoća), dali treba tu da idu i bviciklisti, gde da stigne pod Kalemegdan, dali će most narušiti vizure na tvrđavu i izmeniti tradicionalnu vizuru na Stari grad, izd... Stvarno, mislim da ta ideja, koju ja lično volim, treba da bude izložena sudu vremena jer takve stvari se prave bez opšte saglasnosti.

Da most ( na Adi) će imati pešačke i bisiklističke staze i razmatra se mogućnost pravljenja lifta na samu Adu.

 

[miloss]

Izvinite ali koji k**** če vam onda žičara od NBg do ade ako če biti tamo most koji če "možda" imati i lift do ade - onda je bolje da na mestu gde će biti pilon (i gde će i verovatno biti lift) bude stanica LRTa??!!

 

[Steva]

Izvinite ali koji k**** če vam onda žičara od NBg do ade ako če biti tamo most koji če "možda" imati i lift do ade - onda je bolje da na mestu gde će biti pilon (i gde će i verovatno biti lift) bude stanica LRTa??!!

žičara bi povezala blokove oko bloka 70 direktno do središta ade, bila bi jako jeftina a uz to vršila funkciju javnog prevoza direktno do ade. Mislim da bi samo nadogradjivala funkciju mosta, pošto nijedna od planiranih linija metroa ne zalazi u te delove blokova koji su obuhvaćeni žičarom. Recimo da ne bi bilo žičare, žitelji bloka 70 i drugih bi prvo morali ići par km pravo do kraja bulevara kod stanice NBGD pa onda da prepešače most i evt. uzmu metro preko istog, izadnju na sredinu mosta, spuste se dole, e onda od špica ade da prepešače jedno 20tak min do plaže (nije ada tako mala ) i eto lako ode pola sata i više da odeš do ade, ovako sedneš u žičaru koja je stalno u pokretu i za 5 min si na plaži

 

[milos]

Za prevoz do Ade zitelji blokova uglavnom koriste brodice koji polaze iz 45. i 70. bloka. Brodicem si na drugoj obali za 3 minuta, prodjes kroz sumu (max. 7 min) i na plazi si. Ne znam koliko je zicara neophodna s obzirom da ovo sa brodicima odlicno funkcionise. Ove godine su povecali broj polazista. Po meni ova prica sa zicarom ima smisla jedino kao prva faza linije do Kosutnjaka (inace prilicno zapostavljenog podrucja).

 

[Steva]

Za prevoz do Ade zitelji blokova uglavnom koriste brodice koji polaze iz 45. i 70. bloka. Brodicem si na drugoj obali za 3 minuta, prodjes kroz sumu (max. 7 min) i na plazi si. Ne znam koliko je zicara neophodna s obzirom da ovo sa brodicima odlicno funkcionise. Ove godine su povecali broj polazista. Po meni ova prica sa zicarom ima smisla jedino kao prva faza linije do Kosutnjaka (inace prilicno zapostavljenog podrucja).

Tu se slažem sa tobom, ali opet sa žičarom se stiže brže i udobnije nego sa brodićem (osim ako ne bi postojala neka varijanta rečnog metroa sa druge diskusije). Isto tako ta žičara bi imala smisla ako bi se povezala sa banovim brdom i košutnjakom, onda bi se dosta poboljšala cirkulacija izmedju ta dva dela grada

 

[dragan]

Žičara - Vazdušni most

Na toj 'Žičari' će biti red za prevoz , bez obzira za koliko min. se stiže do Ade.
Nije u pitanju samo vreme prevoza, već i vizuelni doživljaj koji će da pruzi ovaj prevoz.
Neće biti beograđanina koji se ne će prevesti Žičarom da vidi 'kako to izgleda' ili napravi par snimaka.
Oni kojima to odgovara koristiće je stalno, a s'obzirom na br.posetilaca Ade biće ih dosta.

Ona će biti 'Vazdušni most' između dve obale za pešake, pored novog mosta, pa
ko hoće da 'pređe preko' može da bira - peške preko mosta besplatno ili Žičarom sa naplatom.

A, još nigde nisam pročitao da neće biti stanica LRTa kod Ade ili pilona, pa
ono neprimereno i nervozno pitanje ,milossa' uopšte ne stoji.
Kada se most završi i sagledaju sve potrebe, lako je odrediti stajališta LRTa.

 

[andrejp]

Na toj 'Žičari' će biti red za prevoz , bez obzira za koliko min. se stiže do Ade.
Nije u pitanju samo vreme prevoza, već i vizuelni doživljaj koji će da pruzi ovaj prevoz.
Neće biti beograđanina koji se ne će prevesti Žičarom da vidi 'kako to izgleda' ili napravi par snimaka.
Oni kojima to odgovara koristiće je stalno, a s'obzirom na br.posetilaca Ade biće ih dosta.

Ona će biti 'Vazdušni most' između dve obale za pešake, pored novog mosta, pa
ko hoće da 'pređe preko' može da bira - peške preko mosta besplatno ili Žičarom sa naplatom.

Upravo tako. Ne treba sve posmatrati kroz cost-benefit prizmu. Po toj logici, sva garderoba skuplja od 1000 dinara ne treba da se prodaje, svi automobili skuplji od Yuga (ako je to uopste automobil) treba da se ukinu, i svi vidovi prevoza koji su skuplji (da li su?) ne treba da postoje kao opcija.

Ja cu uvek pre da platim vise, ali i da dobijem vise - a zicara svakako daje vise od autobusa, tramvaja ili camca.

 

[miloss]

Pa dobro - slažem se ja sa vama da bi bilo lepo se voziti sa žičarom ali mislim da su druge prioritete - mislim na LRT. Po drugoj strani - dali znate na kojoj visini će ići žičara - po mojoj logiki ne mnogo više od mosta preko ade - tako da ovde odpadne prednost u razgledu . Meni se svidja projekt žičare ali samo ako ide i dalje do Banovog brda i Košutnjaka. Za turističku atrakciju mislim da nema baš potenciala jer turisti ne idu u blok70 ili od tamo do ade.
Mislim da mora grad odlučiti šta jim je prioritet - izboljšanje gradskog prevoza sa metroom ili nešto drugo - ne pravim da ne treba da se pravi žičara ali prvo treba neke druge stvari srediti. Ako će mi sad neko reći da metro i žičara nisu u zavisnosti jedno od drugog - mislim da jesu jer je investitor isti a to je grad.
I ovde u Ljubljani svaki novi gradonačelnik govori o tramvaju i unutrašnjem ringu a ništa se ne pokrene - kad je reč o uspinjači - koja je dobra za političke bodove i "turizam" - ona je već izgračena a samo je breme gradu jer se niko ne vozi sa njom - sada kažu da će je rastaviti i prodati!!?? OK to je malo offtopic - hoču samo da kažem da bi mogla za isti budžet u LJ izgrađena jedna trasa tramvaja i značila bi mnogo više - a u BG bi možda za pare koje će se dati za žičaru moglo da se na Bulevari ide ispod zemlje sa metroom umesto po samom bulevaru.
Inače nadam se da če se oboje izgraditi...

 

[Milance]

Uh nisam bas siguran da zicara kosta toliko da moze da se pokriju troskovi busenja tunela na Bulevaru. Neka me neko ispravi ako gresim. Kod te zicare bi atrakcija i razgledanje grada bili sekundarni "nus produkti" dok bi rasterecenje saobracaja leti od NBG do Ade bila glavna dobit. Ko je imao prilike da se leti vozi GSB-om do Ade dace svoj glas istog momenta za pravljenje zicare. To bi ujedno rasteretilo i most (sadasnji i onaj buduci) i broj automobila koji bi dolazili na Adu. To su neke od pozitivnih stvari koje donosi izgradnje iste a koje neki buduci LRT ne moze da pokrije.

P.S. Gde postoji zicara u Ljubljani?

 

[miloss]

Pa nije baš žičara - više je uspinjača kao u ZG - ide od starog dela LJ do tvrđave iznad LJ. Puštena je u rad prošle godine preko ljeta i ima kapacitet od 500 ljudi/sat a s njom se vozi preko vikenda oko 500 ljudi/dan a u radnim danima manje od 100 ljudi/dan
http://www.ljubljanafestival.si/en/ljubljana_castle/funicular_railway/
Koštala je 7.2 mil €

 

[dragan]

^^^^....Ako spustite cenu na 4mil.€ , možda je kupi Beograd da ide od Karađorđeve do Terazija.....jednog dana.
Ili bolje da kupimo nešto kao u SanFrancisku - ono tramvajče.

Nego, ti si mi nešto mnogo protiv naše Žičare....da nije ljubomora u pitanju.

 

[miloss]

Ne brini teoretički , ljubomoran bih mogo biti samo da je vi imate a mi ne a to nije tako po drugoj strani kod vas bi imala funkciju a kod nas je glupost da se je uopšte izgradila (i sad kažu po manje od godine dana radnje da će je srušiti ) a treća stvar je - ja nisam iz LJ već iz Celja

Kad je budete imali doći ću da se vozam s njom - nadam se da će se voziti više ljudi nego u LJ a to će sigurno . Pored toga nadam se da izgradnja žičare neče usporiti radove na metrou. Pa mislim i da će vaša žičara dobiti vrednost tek kad se cela izgradi - tj. do košutnjaka - kad bude imala ulogu gradkog prevoza . Dok ide samo od NBg do ade puna će verovatno biti samo preko ljeta.

 

[dragan]

Neće usporiti gradnju metroa, jer ga i ne gradimo.
Gradiće se prva faza LRT-a ili 'teškog tramvaja', a metro je u drugom planu.
Kako kaže Duško Radović : " ..mnogi beograđani su već pod zemljom, čekaju da prođe metro ".

Žičara i jeste Prva faza, ali za Drugu će biti problema zbog imobvinsko-pravnih odnosa u vezi privatnih parcela preko kojih treba da pređe.To će ići malo sporije, ali ipak jednog dana.......

 

[miloss]

Ja se izvinjavam što se opet vraćam na istu temu ali...
Prvo je visina - na sajtu beoland-a piše da če stubovi žičare biti visoki na ovom delu DO 35m , što znači da je gondola negde na 30m najviše - onda odpadne prednost u razgledu nad gradom pred LRT na mostu (ili ga nadmaši za 5-8m).
Drugo što mi smeta je iznos investicije za koju kažu da je 3.8 mil € a to je nerealno ako pogledate da je uspinjača u LJ koštala 7.2mil € i mnogo je kraća i ide po terenu i ne iznad... btw - u LJ je bila cena po projektu negde ista ili još manja od vaše projektovane
Treća stvar - kad sam govorio o silazenju metroa pod zemlju po Bulevaru mislio sam na LRT i o plitkom tunelu koji je več bio pominjen u diskusiji "laki metro" - inače pojma nemam ni koliko košta plitki tunel ali mislim da ako se prvo radi LRT da bi bilo bolje da se novac od žičare potroši tamo i da žičara sačeka bolja vremena kad bude više novca da se izgradi do košutnjaka. Bobić je reko da pitanje metro ili LRT nije stvar ušteđivanja nego mogučnosti grada - i to jeste to - ovde vidim da se mnogi ljudi bune što ne ide LRT ispod zemlje po Bulevaru a isti zagovaraju žičaru - a ja mislim da je realnost takva da nemože sve da se uradi jer nema para , tako da treba odlučiti šta grad SAD više treba - nezavisan LRT (za mene LRT sa sinronovanim semaforima nije nezavisan) ili žičaru od NBg do Ade.
I kad se govori o žičari daju se podaci 45% ljudi koji posetu adu su iz NBg i Zemuna - mislim da oni koji su iz Zemuna ili iz NBg- sjeverno od željeznice - neče da idu sa žičarom več sa LRTom.

A za kraj da ponovim - i ja sam za žičaru - samo kasnije i do košutnjaka

 

[dragan]

Terazijska terasa je vizija
Đorđe Bobić (6 Maj, 2007 - 10:21)

Već decenijama prolazim preko Terazija i uvek me, svaki put, opomene neuređena rupa tamo ispod hotela Moskva ka Zelenom vencu.
Retko koji prostor u Beogradu je bio predmet tolikog interesovanja arhitekata i naravno građana. Logično, to je najvažnije mesto u Beogradu, možda pored Kalemegdana i ušća reka i nema nečeg što tako jasno pokazuje da je to centar svega.
Neznam za neku generaciju arhitekata, još od devetnaestog veka koje nisu razmišljale o tome, pravlljeni su projekti sa raznim predlozima i načinima stvaranja lika Terazijslke terase.
Ipak, svi projekti odvajkada su imali jedan zajednički stav: Slobodne vizure od Terazija do Save.
To do sada niko nije osporio i na tome se temelji sve što se do sada mislilo o Terazijskoj terasi.....itd.

http://blog.b92.net/node/5556

 

[Влада]

^^

Prošle godine sam inicirao novi konkurs sa idejom da se jednom podvuče crta i da se sva iskustva, generacijska, saberu i da arhitekti najzad predlože kako da uredimo Terazijsku terasu. Tražio sam viziju od kolega, tražio sam da kultno mesto Beograda prepoznaju i predlože rešenje. Pa da to napravimo. Nisam hteo konačno rešenje, hteo sam viziju koja će omogućiti i nekim drugim beograđanima, posle nas, da misle o Terazijskoj terasi iz vizure njihovog vremena.

Јел може неко ово да ми објасни?

Moja vizija je da to ostane park, da se tu ništa ne gradi (možda da se napravi prolaz iz pešačkog prolaza na Terazijama kao veza sa parkom) i da se park uredi kao ovovremena potreba, kao način koji mi možemo da razmemo. Moja vizija i moja odluka su uslovljene ali mislim da o ovome, o Terazijskoj tersai, ne može da donosi odluku jedan, ma ko to bio. Želim da otvorim raspravu o ovom pitanju i želim da čujem ne samo mišljenje o pitanju, o dilemi, već želim da saznam koja vizija, a svako od nas je ima, preovlađuje. Možda postoji i neka o kojoj se ne zna. Pa hajde da pričamo.

Муко моја пређи на другога.
Стево он изгледа слично размишља као ти можда можеш да му помогнеш.