Ja sam voleo Generalštab kao mali jer mi je bil neobična i monumentalna. Još u ono vreme 90ih i Vojske Jugoslavije, dok je vojska još bila kakva takva institucija (a i veća nego danas) i kad bih viđao oficire kako ulaze i izlaze na one velike mostove-ulaze ispred oba kompleksa. Međutim, kako sam rastao i počeo drugačije da gledam na arhitekturu, i da uočavam detalje i okolnosti koje ranije nisam, tako sam počeo drugačije da gledam na Generalštab. Nije bio problem što je postao ruševina. Dobrano sam se ja sećao njega i iz slavnijih dana. Na kraju krajeva, postoje i fotografije pa se čovek podseti. Ali kako je vreme prolazilo, sve sam više shvatao jednu činjenicu:
Zgrada je monumentalna i svakako specifična i unikatna. Ali joj mesto nije tu.
I stvarno mi nije jasno, iskreno me čudi, kako to da kad je tadašnje SFRJ rukovodstvo pravilo novi, da tako kažem, poredak u gradu i u organizaciji institucija, niko nije predložio da se celokupna infrastruktura vezana za JNA kompletno preseli i konsoliduje na Banjici i Dedinju. Jer iako je Stari Generalštab tu prekoputa Vlade, već 60ih je postalo savršeno jasno da će Dedinje, sa sve: Kasarnom Topčiderom, Karašem, budućom VMA, sedištem UDBE/DB, Vojnom akademijom, kasarnom pored VMA (ne znam tačno ime), pa na kraju krajeva - i Belim dvorom kao Brozovom rezidencijom... postati novi centar vojne i jednog dela političke infrastrukture. Na kraju krajeva, beše to i era kad se grad proširio još više ka jugu i istoku, kad su građene i kasarne u Bubanj potoku, 4. juli, ogranak VTI na Kumodražu, Straževica... kad je proširivana industrija u Rakovici, i naselja Vidikovac, Miljakovac, Petlovo brdo... Ma svašta nešto je niklo tad baš na toj strani grada.
Što neko lepo reče ranije - šta bi falilo da je ovako nešto napravljeno pored VMA, odnosno u onoj obližnjoj kasarni gde sad i jeste privremeno-trajno smešten Generalštab? Ok, vrlo je moguće da bi opet i tamo bila izbombardovana. Ali šta ga znam, možda bi to kasnije rezultovalo lakšom rekonstrukcijom. Ili bar lakšim smanjenjem zapremine zarad kompletiranja rekonstrukcije.
Još jedna nepovoljna stvar po mom mišljenju je što, ma koliko bilo lepo i plemenito da njen oblik predstavlja prelazak preko Sutjeske, postavlja se pitanje koja je poenta takve suptilne simbolike ako je većini ljudi, a pričamo o milionima (uključujem tu i one koji su samo bili u poseti Beogradu sve ove decenije) bilo potrebno da se informišu o njoj da bi shvatili tu simboliku i razlog takvog dizajna?
Sve u svemu, ovo bi na Banjičkom visu ležalo ko bombona. Ovako je na ovoj lokaciji bilo interesantno samo zbog svoje monumentalnosti. Ali se i to izgubilo kada je razrušena. A upravo joj to i jeste postalo prokletstvo, jer država nema para, a verovatno ni mogućnosti da je vraća u prvobitan oblik (treba opet nabaviti i ugrađivati onoliki kamen pa i mermer u srušenim delovima), a nijedan investitor nije lud da daje svoje pare za to da bi ga posle država mračila da je vraća u staru formu kakva njemu ne treba i ne donosi korist.