Šta je novo?
Od:
Filteri

Garaža - SC Pinki

v0tk@men je napisao(la):
www.novosti.rs

SANIRAN KVAR UNUTAR BUDUĆEG PARKIRALIŠTA U ZEMUNU: Problem rešen, sledi otvaranje garaže "Pinki"

RADOVI na otklanjanju kvara zbog kog je odloženo otvaranje podzemne garaže "Pinki" konačno su završeni pre nekoliko dana, pa će ovo parkiralište uskoro biti otvoreno. Kako smo saznali, problem je nastao kada je šaht, prilikom pucanja vodovodne cevi, prignječio kanalizacionu cev.
www.novosti.rs www.novosti.rs

“Problem je nastao kada je iznenada pukla vodovodna cev, usled čega je betonski šaht, koji je naknadno ugrađen, prikleštio keramičku kanalizacionu cev - rekao je za "Novosti" dobro obavešten izvor. - Tada je došlo do izlivanja, pa je otvaranje garaže moralo da se pomeri. Zbog ulegnuća su morale da se skidaju i kocke sa platoa, pa su ih majstori ponovo ugrađivali, a vraćali su i travu koja je propala”

Mene zanima mišljenje uoućenijih forumaša, kao i komentari na vest i dago objašnjenje.
Kliknite za proširenje...

Jedini zanimljivi deo ove vesti je veoma uočljiva činjenica u kojoj meri ovakve vesti imaju jednu već davno standardizovanu formu. Uočite strogo neutralan i bezlični opis događaja. Niko nije kriv nego je to viša sila. Mrtve stvari postaju animirane i dobjaju sopstvenu volju. Tako niko nije recimo nagnječio ili zakačio vodovodnu cev, jer se to u vesti nigde ne spominje, nego je ona samo "iznenada pukla". Dakle sama od sebe. Sve joj je bilo potaman do sada, ali se onda cev odjednom probudila, dobila slobodnu volju, i kao za inat svima rešila da pukne: "iznenada". Dakle to niko nije očekivao, nego, eto, cev prosto puče baš sad, na opšti šok i užasnutost svih prisutnih.

Pa onda je "betonski šaht ... priklještio keramičku kanalizacionu cev". Pazite, "ON" je prilještio. Dakle, ponovo se pojavljuje neki "samostalni agent", tj nešto sto je naglo dobilo slobodnu volju i odlučilo da priklješti cev. Ili bar to indirektno sugeriše logika Srpskog jezika i upotrebljene formulacije. Subjekat radnje je "on", šaht. Ne, to nikako nije posledica nekih i nečijih prethodnih grešaka i akcija, nego je, eto, "šaht priklještio cev". Mrtva stvar je nešto uradila? Kako pobogu? Zar je to sve što se o tome može reći?

Pa onda treća stvar. Otkud ta keramička cev tako blizu betonskog šahta da bi uopšte MOGLA da bude priklještena ako negde u blizini pukne vodovodna cev? Nije li neko, sa imenom i prezimenom, od vrste homo sapiens (a ne od biološke vrste "betonski šaht") upravo taj šaht stavio baš tu, previše blizu keramičke cevi? Pa je on "subjekat radnje" a ne sam šaht?

Itd. Sve ovo izgleda kao cepidlačenje, ali je daleko od toga. Jer traje godinama. Ako se nikada ne zna ni ko je kriv ni šta je pogrešno urađeno, nego nam se stvari prosto "dešavaju", kao da padaju sa neba same od sebe, onda nikada i ne može biti bolje. Novinarima je posao da ukazuju na takve greške. Zbog toga postoje i primaju platu. Ovo nije celovita informacija, pa zato nije ni ispravan opis događaja. Ako oni to ne rade, ko će onda?
 
Pošto je plato najzad otvoren za posetioce, išao sam da vidim kako sve to na kraju izgleda.

Opšti utisak je pozitivan. Zaista je lepo. Uklonjen je divlji parking pa je plato ponovo dobio svoju originalnu namenu. Tu je nekada bio Narodni dom Kralja Aleksandra, pa je ispred njega bio formiran plato za Sokolske manifestacije i druge narodne skupove. Posle rata je zadržao istu funkciju. Sve dok nam čitav grad nisu okupirali automobili i isterali ljude. To je sad vraćeno, i to je pohvalno.

Dom Kralja Aleksandra, Zemun.jpg


IMG_5577.JPG


IMG_5578.JPG


IMG_5579.JPG


IMG_5587.JPG


IMG_5580.JPG


Međutim postoji i nekoliko mana. Neke manje, a neke veće.

Ovo nije preterano važno ali ipak malo bode oči da instalacije nisu bolje zaštićene od vandala. Ovi ventilatori izbacuju otrovne gasove iz garaže pa bi uvek morali da rade. Neka manja, ukusna ograda, bi verovatno bila bezbednije rešenje.

IMG_5598.JPG


Zatim stvarno bode oči da je ova crna kutija baš morala da bude na sred prolaza. Malo dole i levo, iza ograde ulazne rampe, je bolje mesto za nju. Pa makar morali da vuku cevi malo dalje nego ovako. Postojenje levo i bašta desno, pa vec prolaznik mora da pazi kuda ide i da krivuda. Ovo je nepotrebno kvarenje lepo uređenog prostora.

IMG_5613.JPG


Ozbiljniji problem je što zelenilo nema navodnjavanje.

IMG_5601.JPG


Ovde nema odraslog drveća da travi i ukrasnom žbunju daju malo hlada tokom užarenih leta koja traju sve duže i duže, sa sve većim temperaturama. Okolo je usijani kamen. Ispod tankog sloja zemlje je beton. Ispod betona je vazduh unutar garaže koji će imati istu temperaturu kao i užareni spoljašnji vazduh. Sloj zemljišta je tanak. Pa i da je dublji, koren biljaka nije na nižoj temperaturi kao obično kad je ispod njega samo zemlja, pošto je vazduh usijan i iznad i ispod biljke. Ovo će sve biti sparušeno i žuto čim prestanu da zalivaju svakih par dana. Što je nemoguće raditi duže vreme. Šteta, to ne bi bila velika investicija, a vizuelno će biti ružno. Ne razumem zašto je to preskočeno. Evo koliko je debeo sloj zemlje. Najtanji je ovde. Ne znam šta može da uspeva na usijanom betonu sa ovoliko malo zemlje.

IMG_5084.JPG


IMG_4899.JPG


Ovde je sloj zemlje deblji (možda 40 cm? Pola metra?) ali bez automatskog zalivanja ne verujem da je i ovo zelenilo održivo samo po sebi. Videćemo.

IMG_3725.JPG


IMG_3210c.JPG


Međutim kao najozbiljniji problem mi izgleda činjenica da nisu hteli da prave garažu na dva podzemna sprata. Izbrojao sam broj vozila koji se prosečno ranije parkirao na prostoru na kome će od sada biti zabranjeno parkiranje (nadajmo se).

Poredjenje broja parking mesta pre i posle.jpg


A sada u garaži ima

IMG_8278c.JPG


Dakle sve je rađeno samo da bi se dobilo nekih 15 parking mesta više, pa i taj račun bitno zavisi od obično promenljive gustine parkiranja na platou pre ove garaže i od parkiranja na novim i ređe korišćenim mestima. Drugim rečima, ispada da Zemun maltene nije dobio ni jedno novo parking mesto u odnosu na ranije stanje! A sva ta mesta su još odavno bila popunjena. Naravno da je veoma pohvalno što smo ponovo dobli plato za ljude a ne za automobile, pa se ne može reći da je "đžabe rađeno". Međutim Zemun ima ambiciju da bude druga velika pešačka i turistička zona grada, a jedva da ima nekoliko mesta gde bi uopšte mogla da bude napravljena podzemna garaža. Pa su i ta mesta pod znakom pitanja. Recimo ispod pijace postoji čitava gomila ostataka Rimskog Taurunuma, pa ne dolazi u obzir da se tu kopa nova podzemna garaža. Itd. Sa svega nekoliko mogućih lokacija za podzemnu garažu, protraćiti (što se tiče povećanja broja parking mesta) jednu od njih je OGROMNA šteta. Kad se ovde već kopalo i kad se pravila garaža, ne dodati još jedan podzemni sprat je zaista teško razumljivi previd. Na čemu su to "štedeli" ako staro jezgro Zemuna treba da bude jedan od dva glavna turistička i biznis magneta Beograda? Pojavio bi se problem sa podzemnim vodama, naravno, ali to danas nije nerešivo, a Zemunu očajnički trebaju parking mesta koja ne narušavaju ambijent. Zato je ovo je veoma veliki propust.
 
Poslednja izmena:
Drugi podzemni sprat udvostručuje cenu projekta.

Novac treba ulagati u unapređenje javnog prevoza, izgradnju tramvajskih linija, ažuriranje voznog parka, a ne u stimulisanje putovanja kolima.
 
Beton je napisao(la):
Drugi podzemni sprat udvostručuje cenu projekta.

Novac treba ulagati u unapređenje javnog prevoza, izgradnju tramvajskih linija, ažuriranje voznog parka, a ne u stimulisanje putovanja kolima.
Kliknite za proširenje...

Samo se neke troškovne stavke udvostručuju ako se udvostruči broj nivoa, za ostale nije bitno koliko nivoa ima. Pa ne može tek tako da se kaže da se i ukupna cena udvostručava.

Zemun nema ni elementarno neophodni broj parking mesta, nezavisno do toga kakav se tip transporta ovde stimuliše. Nekima su kola nepohodna jer je nemoguće sve poslove obavljati samo u Zemunu, niti svu robu prenositi na rukama. Neki imaju malu decu, neki bolesnike koje neguju, neki stare ljude. Staro jezgro Zemuna je najmanje rušen deo Beograda, a i osnovna struktura uskih ulica potiče još iz srednjeg veka. To prosto nema mesta za parkiranje kola pored kuće. Što znači da nema dovoljno parking mesta ni za onaj minimalni broj automobila koji bi morao da postoji bez obzira na režim saobraćaja koji se izabere.

Dodatni problem je što će broj turista i posetioca Zemuna u budućnosti biti najbliži onome što danas postoji u pešačkoj zoni Knez Mihajlove. Recimo kad se aktivira luka i kasnije, kad se sredi ceo Gardoš i obala do Pupinovog mosta. Ili razne manje ulice po Zemunu. To znači drastično veći broj raznih kafića i drugih vrsta usluga, a sve to treba snabdevati. Pa ni zbog toga broj automobila ne može da ide ispod nekog minimuma. A svi oni moraju negde da se parkiraju. Tako da to jeste kritični problem, pa je svaka propuštena prilika veliki gubitak.

Treba još da dodam da je ova zona kod Pinkija bila posebno pogodna za to jer je tu negde bila granica plavljenja Dunava. Zato, zbog močvarnog terena, dalje od ovog mesta nije bilo puno naselja, pa nema ni arheoloških ostataka. A sam bog zna na šta ćemo sve naleteti kad počenmo kopati za drugu garažu negde drugde, u zoni starog jezgra. Ako se još neko mesto za garažu u toj zoni uopšte pronađe.
 
Ko će sedeti na ovom platou kad upekne sunce na +40 stepeni :ROFLMAO:
 
Tiganj je izuzetno dobar za stalnu binu na otvorenom.
Bgdu (Zemuni) hronično ne dostaje prostor na kome bi manje afirmisani mogli da se pokažu uz logisticku povoljnu cenu
Postojeci pijacni prostor na Velikom trgu nije za svakodnevne manje jav. manifestacije što upravo ovaj ,,Tiganj,, na garaži jeste .👍
Sam Zemun obiluje sa KUD ,muzičke i dr. škole i pozoršnim grupe .kojima dr. postojece bine nisu baš dostupne iz više razloga.
SC Pinki je izvrstan logističko dobar jer ima iskustva ne samo sportskih vec i dr. manifestacije koje ulaze kao prihod samog SC a blizina ga odredjuje kao prirodni izbor
Pitanje je samo zainteresovanosti. :)
 
Taj plato je originalno i kreiran za razne javne manifestacije i priredbe. Ispred Narodnog doma kralja Aleksandra, gde je sada Pinki, ostavljena je velika poljana, a njeni rubovi su bili oivičeni zelenilom i klupama. Međutim u sredni je ostavljen prazan prostor. Sam Narodni dom je iznad stepenica imao veliku terasu. Ona je bila namenjena za zvaničnike koji se narodu obraćaju sa tog mesta, tako da ih svi vide i da oni odatle mogu upravljati recimo masovnim fiskulturnim vežbama, Sokolskim i verskim skupovima i slično. Na prvoj slici vidite i polukružno mesto za neku privremenu konstrukciju, recimo muzičku binu. Svuda okolo je bilo zelenilo. Ne samo u parku, nego i oko Poljoprivrednog fakuteta i u dvorištu škole (koja nije imala ogradu). Tu je bio i lep drvored uz ulicu.

1940. Plato ispred Narodnog doma kralja Alaksandra, cr - DSCN0678.JPG


Plato ispred Narodnog doma kralja Alaksandra, razglednica, 01.jpg


Pogled na prednju fasadu Narodnog doma kralja Alaksandra.jpg


Pogled na ulazne stepenice i terasu Narodnog doma kralja Alaksandra.jpg
 
boca-ica je napisao(la):
Fala Zuma, napokon jedan prirodni sled stvari.👍
Kliknite za proširenje...

Da, slažem se. Mada moram da kažem da sam nezvanično čuo da je u vreme projektovanja bilo žestoke borbe sa vlastima. Oni kojima je to važno su se teškom mukom izborili da plato ostane slobodan i u skladu sa originalnom idejom za ovaj prostor. Ima kod nas i izvestan broj ljudi u institucijama koji tiho pokušavaju da urade šta mogu. Neka vrsta tihih heroja koje niko ne spominje niti oni žele da ih sada neko spominje. Mada na kraju vlasti jesu popustile i pristale na ovo što vidimo. Pa je to nekakav plus i za njih. Recimo.
 
Poslednja izmena:
A u blizini platoa kod Narodnog doma, jedan "novi", zeleni Zemun. Pun travnjaka, drveća i zelenila.

1930. Nemanjina ulica 1, cr.jpg


Još jedna škola, današnji Svetozar Miletić, stoji okružena još jednim, svojim sopstvenim parkom ("Mali park")

1930. Nemanjina ulica 2.jpg


Levo je tadašnji Poljoprivredno-šumarski fakultet, u sred njegovog lokalnog parka. Levo gore Gimnazija na ivici trećeg, "Velikog parka".

A još više u levo, u sred tog "Velikog parka", je Devojačka škola.

1913. - Visa devojacka skola u Zemunskom parku.jpg


To je bila tadašnja vizija novog Zemuna i takvo je bilo poštovanje školskih institucija, znanja i kulture:

Po jedna posebno izdvojena zgrada u moru zelenila oko nje. Da bi svima bilo jasno kakvo poštovanje škole i obrazovani ljudi treba da uživaju.
 
Poslednja izmena:
Našao sam i sliku nekadašnjeg Poljoprivredno Šumarskog fakulteta, duboko uvučenog u odnosu na regulacionu liniju ulice, sa velikim travnjakom i drvećem ispred ulaza. Iza i sa jedne strane je njegovo lokalno imanje-park sa probranim vrstama drveća, sa staklenim baštama za istraživanje i, nekada, sa malim oglednim njivama.

1935.~ Poljoprivredni fakultet.jpg


IMG_7885.JPG
 
Da, to je tužno. Trebalo bi da imamo više znanja i iskustva što više prolazi vreme, a ne da bude obrnuto.

Da potsetim na još dva detalja. I zgrada Gimnazije i Poljoprivredni fakultet su naknadno dograđeni tako što im je kasnije dodat simetrični deo iste veličine kao i originalni objekat. Dakle sada zauzimaju dva puta veću površinu zemljišta nego ranije. Pa kad pogledate na mapu, vidite da je originalna zgrada Gimnazije bila više od 40 metara daleko od Nemanjine ulice! Drugim rečima, i zgrada Gimnazije je bila pozicionirana tako da SA SVIH STRANA bude okružena parkom. Kao i sve ove ostale školske zgrade. Da zelenilom bude odvojena od ulice. Takođe i Poljoprivredni fakultet je bio upola manji, pa je odnos površina fakultetskog imanja i površine same zgrade bio BITNO VEĆI nego sada. Bilo je drastično više slobodnog zelenog prostora oko fakultetske zgrade.

Sve ovo spominjem da bi se i na slikama video originalni urbanistički koncept dela Zemuna koji okružuje plato ispred Narodnog Doma Kralja Aleksandra. Čisto da znamo šta treba nastaviti dalje i da izbegnemo glupe greške. Sve ovo je očigledno zamišljeno kao centralni gradski park u koji je na nenametljiv način, ne narušavajući dominaciju zelenila, ugrađena školsko-akademska četvrt. Putnici su iz celog sveta, o svom trošku, donosili retke biljke za ovaj park. Zato je nekoliko njih i danas zaštićeno zakonom jer ih drugde nema. Pa se i tu vidi koncept da cilj ove zone i parka nije samo letnji hlad, nego i učenje, tj. znanje. Šta sve raste u raznim delovima sveta. Setite se i meteorološkog stuba na glavnoj aleji. Ponovo vidimo saznajni fokus izabranih ukrasa. U ovakvom okruženju, plato ispred Doma je trebalo da bude centralna, sabirna tačka čitave zone. Pošto je i Narodni Dom bio kulturna ustanova (takođe okružen zelenilom), ali ovaj put ne nešto na višem ili akademskom nivou, kao fakultet i škole, nego za sav ostali narod. Mesto gde su biblioteke, pozorišta, sala za predstave, muzička, pevačka i plesna društva, teren za vežbanje i, ispred svega toga, veliki plato gde se svi mogu skupiti i tokom raznih grupnih manifestacija biti zajedno, jedinstveni, kao jedan grad.

Čovek se stvarno postidi kad shvati kakve su vrednosne norme i kolika je ogromna količina razmišljanja bila ugrađena u jedan ovakav urbanistički koncept. A šta mi danas radimo? I zbog čega?


Deo Gimnazije i dve crkve. I "gradsko zelenilo". Nekad.

900x600_Churches_in_Zemun's_Gradski_Park_-_old_postcard (1).jpg


Pogledajte šta je malo levo od ovog zelenog tunela:

Glavna aleja Zemunskog parka, obojena razglednica - zemun21.jpg


Glavna aleja i meteo stub u Gradskom parku - kontumac-1024x671.jpg


Meteorološki stub. 1898. - 1944. Minimalna i maksimalna temperatura vazduha, vazdušni pritisak, vlažnost vazduha, temperatura zemljišta, vodostaj Dunava. Na glavnom raskršću čitavog parka. Obratite pažnju na sličnost (ali ne i istovetnost) oblika tornjeva dve crkve i stuba. Dva ukrasna krovića, jedan manji od drugog, i uski ornament na vrhu. Možda sugestija da je i to nešto nalik hramu? Spoljašnji simbol "hrama znanja" u skolama u okolini? Ko zna. Ali i po mestu postavljanja, u blizini škola, i po obilju podataka koje daje, i po bogatstvu izabranih ukrasa, teško je izbeći utisak da je i on namerno, a ne slučajno, izabran da bude baš ovde i da bude baš takav.

Meteoroloski-stub_Zemun_Gradski-park, cr.jpg
 
Moram priznati da i nije baš popularno što je i drugi sat odmah skuplji. Generalno me nervia kada ovako prave podelu, kao da se parkira u garažu samo da bi se otrčalo u trafiku pored. Dok izađeš iz garaže, odeš do gde već treba, završiš šta treba, sat vremena iscuri za čas :)D)
 
To je lako. Na istom sajtu imaš maksimalne kapacitete svake od tih garaža. Ubaciš u Excel ili sličan tabelarni program te dve serije brojeva (copy - paste special, čekiraj space kao delimiter), podeliš dve kolone i to je procenat iskorišćenosti. To se može proizvoljno često raditi, pa se dobija i kako se taj procenat menja tokom vremena.

 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh