Forumski kviz
- Začetnik teme Noki
- Datum pokretanja
зато што је Јулијански календар био важећи календар у време Хирстовог рођења. прича је јако компликована и морам да нађем на Гуглу тачно описан разлог, до детаља
платипус?
Пантограф
Professional
- Učlanjen(a)
- 23.04.2012.
- Poruke
- 20.566
- Pohvaljen
- 46.046
Зато што су у Русији на власт дошли бољшевици, па је СПЦ наводно услед тога (а и због нечега) одустала од сопственог предлога да се промени календар, док су Грци и екипа предлог СПЦ прихватили - и променили календар.
Пошто нам је држава у то време календар променила, први пут смо ушли у "расцеп"; е сад, у ово глупо, дигитално доба - када свако талибанче држи Народну библиотеку у свом телефончићу - верујем да су веће шансе да се држава врати Јулијанском, него да церква пређе на Новојулијански календар.
Ако нам је за утеху, са овим другим мирни бисмо били само до 2800. Л.Г.
Пошто нам је држава у то време календар променила, први пут смо ушли у "расцеп"; е сад, у ово глупо, дигитално доба - када свако талибанче држи Народну библиотеку у свом телефончићу - верујем да су веће шансе да се држава врати Јулијанском, него да церква пређе на Новојулијански календар.
Ако нам је за утеху, са овим другим мирни бисмо били само до 2800. Л.Г.
Poslednja izmena:
Beki
Professional
- Učlanjen(a)
- 27.10.2015.
- Poruke
- 10.085
- Pohvaljen
- 20.255
Mirni smo sa oba. Nije kao da je to neki tacan datum, svejedno i sad masimo.
Tako i kad sedmi postane osmi, mi jednostavno samo treba da nastavimo da slavimo sedmog
U pitanju je jedan prelep praznik koji ima jednu drugu poentu i znacenje i nije poenta u datumu.
I generalno je verovatno i bolje ovako nakon Nove godine, kada dodje malo do smiraja, umesto za vreme onog ludila koje traje u danima pred NG.
Tako i kad sedmi postane osmi, mi jednostavno samo treba da nastavimo da slavimo sedmog
U pitanju je jedan prelep praznik koji ima jednu drugu poentu i znacenje i nije poenta u datumu.
I generalno je verovatno i bolje ovako nakon Nove godine, kada dodje malo do smiraja, umesto za vreme onog ludila koje traje u danima pred NG.
Beki
Professional
- Učlanjen(a)
- 27.10.2015.
- Poruke
- 10.085
- Pohvaljen
- 20.255
Ne bih rekao. Oni imaju Koka kola Bozic i to su dani jurcanja, sopinga... tehnicki jeste tako veci fokus u odnosu na NG, ali se masi poenta praznika.
Siguran sam da se kod nas vise slavi na neki nacin na koji bi trebalo da se slavi i sta je poenta svega.
Prva nedelja posle NG odise uvek nekim mirom, dok je poslednja nedelja pred NG uvek najveci haos i ludnica. Nekako mi ovo prvo deluje blize atmosferi da se proslavi neki tradicionalni praznik.
Siguran sam da se kod nas vise slavi na neki nacin na koji bi trebalo da se slavi i sta je poenta svega.
Prva nedelja posle NG odise uvek nekim mirom, dok je poslednja nedelja pred NG uvek najveci haos i ludnica. Nekako mi ovo prvo deluje blize atmosferi da se proslavi neki tradicionalni praznik.
NedeljkovicOliver
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 07.11.2022.
- Poruke
- 1.869
- Pohvaljen
- 1.955
Дошљак
Professional
- Učlanjen(a)
- 31.10.2014.
- Poruke
- 32.969
- Pohvaljen
- 53.718
Џони пита даље
ко се сматра оцем историје?
ево текста са овог линка (скраћено, да би могло да стане):
ево текста са овог линка (скраћено, да би могло да стане):
Зашто ми Срби не славимо и не можемо да славимо Божић данас као ”сав нормалан свет” и као православни Грци, Бугари и Румуни?
Зашто не можемо да прихватамо реформу црквеног календара нашег прослављеног научника Милутина Миланковића и зашто се још увек држимо математички нетачног јулијанског календара?
Најпростији одговор на то питање је да Црква (наша Православна) није астрономско или математичко друштво, већ је Црква Богом дата заједница између људи и Бога, коју је Бог створио у циљу спасавања људских душа. Сам Христос је при оснивању Цркве рекао: ”сазидаћу Цркву своју, и врата пакла неће је надвладати“ (Мт. 16:18). Обратите пажњу, није рекао црквЕ, већ једну ЦрквУ.
Тачно рачунање времена је потпуно небитно за црквену мисију и потпуно је неважно који је календар астрономски и математички прецизнији. Спасење душе је чињеница, која не долази из математике или астрономије. Уосталом, сам Бог је изнад времена, математике, логике и астрономије и ако му није сметало да пошаље Сина свог Јединородног међу људе који су користили математички нетачан Јулијански календар у то време, зашто би то сметало нама данас?
Шта је важно знати за ову тему?
Традиционално, Православна Црква се држи Јулијанског календара. Тај календар је смислио и увео чувени римски конзул и војсковођа Гај Јулије Цезар 46. године п.н.е. године и тај календар је важио у римској држави у време рођења Христа Спаситеља, као и у време његове смрти и распећа. Дакле, када се Христос родио у време владавине Цезаревог наслединка принцепса Октавијана Августа, важио је Јулијански календар. Исти тај календар су званично установили као једини важећи у Цркви и оци Првог Васељенског Сабора, одржаног у Никеји 325. године н.е. у време владавине рођеног Нишлије Светог цара Константина Великог.
По Миланковићевој реформи Јулијанског календара, сви непокретни црквени празници (попут Божића, Богојављења, Велике или Мале Госпојине, Петровдана, Никољдана, итд.) ће се рачунати по том (Миланковићевом рачунању) тј. по Реформисаном Јулијанском календару, а сви покретни празници (најчешће везани за Васкрс) ће се рачунати на стари начин, односно по Јулијанском календару или тзв. васкршњој пасхалији.
Зато данас све православне сестринске јерархије славе у исто време покретни Васкрс и све остале покретне празнике (Грци, Бугари, Румуни славе са нама Васкрс) али се по питању непокретног Божића и других непокретних празника разилазе. Тако данас Божић славе цариградска, атинска, александријска, румунска, антиохијска, кипарска, пољска и бугарска црква, док Божић 7. јануара славе руска, српска, јерусалимска и грузијска црква, као и Света Гора.
Зашто не треба прихватити Реформисани Јулијански (Миланковићев) календар и зашто Срби не треба да славе Божић на данашњи дан?
1) СИЛАЗАК БЛАГОДАТНОГ ОГЊА У ЈЕРУСАЛИМУ
Већ готово 2.000 година се дешава да Благодатни огањ у Цркви Христовог Гроба у Јеруслиму силази искључиво на Велику Суботу по старом календару односно по православноj пасхалији или рачунању Васкрса, чега се као покретног празника и даље придржавају све помесне цркве. Благодатни огањ силази искључиво на молитве православног Јерусалимског патријарха и искључиво њему једином на чудесан начин се пали свежањ од 33 свеће сваке године и то по старом календару. Западне црквене заједнице су се одрекле православног рачунања Васкрса увођењем Греогијанског календара и западне пасхалије. Данас имамо јасне историјске описе чуда силаска Благодатног огња у историјским изворима за више од 1.000 година, но имамо и документоване покушаје римокатолика, још од крсташких дана, нарочито од стране Фрањеваца, да и они учине исто на дан када они празнују Васкрс. Када би се Васкрс славио по формули коју користе римокатолици пропустили бисмо овај изузетно важан и чудесни догађај, који предводи једино Јерусалимски Православни патријарх.
2) ПРАЗНОВАЊЕ ВАСКРСА
Православна пасхалија заснована је на редоследу новозаветних збивања, повезаних са последњим данима земаљског живота Господа Исуса Христа. Зато у неку руку прати јеврејску пасхалију. У години земаљске смрти Господње на Часном Крсту, јеврејска Пасха је пала у петак и суботу. У петак, 14. нисана Христос је био распет; у суботу Он је био у гробу, и у рано јутро првог дана недеље 16. нисана – васкрсао. Зато су збивања страдања, смрти и Васкрсења Господа нашег Исуса Христа, повезани са јеврејском Пасхом. Још од првог века хришћанства, ушло је у обичај да се Васкрс празнује после јеврејске Пасхе у већини источних црквених општина тада јединствене Хришћанске Цркве. То су овековечили и Свети Апостоли који су одредили да се хришћанска Пасха (Васкрс) празнује после јудејске (7. правило Светих Апостола).
Васкрс се у првим вековима ширења хришћанства у неким местима славио различито. У Риму се славио, рецимо, на дан јеврејске Пасхе, у Александрији пре јеврејске Пасхе итд. Због тога се ова неусаглашеност нашла као једно од питања на Првом Васељенском Сабору 325. године које је требало решити. Свих 318 Светих Отаца Првог Васељенског Сабора у Никеји (међу којима је као епископ мирликијски учествовао и најпопуларнија српска Крсна Слава Свети Никола, на пример) донели су уредбу (орос) ο Пасхи (Васкрсу), која забрањује да се она празнује с Јеврејима, на шта указује јасан цитат Првог правила Антиохијског Сабора:
”Сви који се дрзну да наруше одредбу Светог и Великог Сабора одржаног у Никеји… ο светом празнику спасоносне Пасхе (Васкрс), да буду одлучени од заједнице и одбачени од Цркве. Ако се пак неко од предстојатеља Цркве, епископ, или презвитер, или ђакон, после ове одредбе, дрзне да развраћује људе или смућује Цркве, нарочито да са Јудејима свршава Пасху, таквог свети Сабор од сада осуђује да буде туђинац Цркви, јер је учинивши тако постао не крив грехом за самога себе него и крив кварењем и развраћивањем многих. И не само да такве Сабор одлучује од свештенослужења, него и све који се дрзну да буду у заједници с њима, до њиховог извргавања из свештенства. Извргнути се лишавају и спољашње части којима су били причасни по светом и Божијем правилу свештенства”.
Тиме је једном за свагда стављена тачка на питање празновања Васкрса (која, хтели ми или не, нови Грегоријански календар) мора да се слави по старом Јулијанском календару. Римокатолици (а за њима и сви протестанти) престали су да се држе овог још увек важећег правила увођењем Грегоријанског календара 1582. године.
3) ПРАЗНОВАЊЕ СВЕТИХ АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА И ”ПЕТРОВСКИ” ПОСТ
Православна Црква поштује ове велике апостоле на тај начин што је пре њиховог празника (29. јуна по јулијанском календару) одредила пост. То је један од 4 вишедневних постова: Божићни, Васкршњи, Петровски и Госпојински. Петровски пост може да траје од 8 до 42 дана. Али са увођењем новог (Реформисаног Јулијанског тј. Миланковићевог) календара, овај пост се, супротно канонима и пракси, у потпуности скраћује. На пример, када се Васкрс празнује у периоду од 20. до 25. априла, Петровски пост се потпуно изоставља, јер за њега не остаје времена. То је данас међу православним Грцима, Бугарима и Румунима редовна појава и то представља чисто кршење канона. Једноставно, код њих се дешава да им Петровски пост траје свега пар дана или га ни нема уопште, што је незамисливо по православној пасхалији и Јулијанском календару усвојеном 325. године. Разлог за ову забуну и скраћивање Петровског поста је управо мешање покретних и непокретних празника по два различита календара.
4) ПРАЗНИК ОБРЕТЕЊА ГЛАВЕ СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА
Слави се од среде Месопусне недеље (најраније) па до уторка четврте недеље Великог поста (најкасније). Ове оквире грчки, румунски и бугарски новокалендарци у Православној Цркви потиру, јер они све непокретне празнике славе тринаест дана раније.
5) ПРАЗНИК БЛАГОВЕСТИ
По Типику Православне Цркве, Благовести се празнују у раздобљу од четвртка треће недеље Великог поста па до среде Светле седмице. Међутим, са увођењем реформисаног јулијанског тј. Миланковићевог календара, време празновања Благовести постаје од петка прве недеље па све до четвртка шесте недеље Великог поста противно канонима и пракси.
6) СИТУАЦИЈЕ КАДА НЕПОКРЕТНИ ПРАЗНИК ПАДНЕ У ИСТИ ДАН КАДА И ПОКРЕТНИ
За све те случајеве, Црква је установила тачан богослужбени поредак. Реформисани Јулијански тј. Миланковићев календар руши установљени вековни црквени поредак. Зато се код новокалендараца (Румуна, Бугара, већине Грка) никада не могу празновати Благовести у дане Страсне седмице, нити може бити Кирио-Пасхе, односно празновања Благовести на сам дан Пасхе (Васкрса), чиме се отворено крши црквени устав или Типик.
Зашто не можемо да прихватамо реформу црквеног календара нашег прослављеног научника Милутина Миланковића и зашто се још увек држимо математички нетачног јулијанског календара?
Најпростији одговор на то питање је да Црква (наша Православна) није астрономско или математичко друштво, већ је Црква Богом дата заједница између људи и Бога, коју је Бог створио у циљу спасавања људских душа. Сам Христос је при оснивању Цркве рекао: ”сазидаћу Цркву своју, и врата пакла неће је надвладати“ (Мт. 16:18). Обратите пажњу, није рекао црквЕ, већ једну ЦрквУ.
Тачно рачунање времена је потпуно небитно за црквену мисију и потпуно је неважно који је календар астрономски и математички прецизнији. Спасење душе је чињеница, која не долази из математике или астрономије. Уосталом, сам Бог је изнад времена, математике, логике и астрономије и ако му није сметало да пошаље Сина свог Јединородног међу људе који су користили математички нетачан Јулијански календар у то време, зашто би то сметало нама данас?
Шта је важно знати за ову тему?
Традиционално, Православна Црква се држи Јулијанског календара. Тај календар је смислио и увео чувени римски конзул и војсковођа Гај Јулије Цезар 46. године п.н.е. године и тај календар је важио у римској држави у време рођења Христа Спаситеља, као и у време његове смрти и распећа. Дакле, када се Христос родио у време владавине Цезаревог наслединка принцепса Октавијана Августа, важио је Јулијански календар. Исти тај календар су званично установили као једини важећи у Цркви и оци Првог Васељенског Сабора, одржаног у Никеји 325. године н.е. у време владавине рођеног Нишлије Светог цара Константина Великог.
По Миланковићевој реформи Јулијанског календара, сви непокретни црквени празници (попут Божића, Богојављења, Велике или Мале Госпојине, Петровдана, Никољдана, итд.) ће се рачунати по том (Миланковићевом рачунању) тј. по Реформисаном Јулијанском календару, а сви покретни празници (најчешће везани за Васкрс) ће се рачунати на стари начин, односно по Јулијанском календару или тзв. васкршњој пасхалији.
Зато данас све православне сестринске јерархије славе у исто време покретни Васкрс и све остале покретне празнике (Грци, Бугари, Румуни славе са нама Васкрс) али се по питању непокретног Божића и других непокретних празника разилазе. Тако данас Божић славе цариградска, атинска, александријска, румунска, антиохијска, кипарска, пољска и бугарска црква, док Божић 7. јануара славе руска, српска, јерусалимска и грузијска црква, као и Света Гора.
Зашто не треба прихватити Реформисани Јулијански (Миланковићев) календар и зашто Срби не треба да славе Божић на данашњи дан?
1) СИЛАЗАК БЛАГОДАТНОГ ОГЊА У ЈЕРУСАЛИМУ
Већ готово 2.000 година се дешава да Благодатни огањ у Цркви Христовог Гроба у Јеруслиму силази искључиво на Велику Суботу по старом календару односно по православноj пасхалији или рачунању Васкрса, чега се као покретног празника и даље придржавају све помесне цркве. Благодатни огањ силази искључиво на молитве православног Јерусалимског патријарха и искључиво њему једином на чудесан начин се пали свежањ од 33 свеће сваке године и то по старом календару. Западне црквене заједнице су се одрекле православног рачунања Васкрса увођењем Греогијанског календара и западне пасхалије. Данас имамо јасне историјске описе чуда силаска Благодатног огња у историјским изворима за више од 1.000 година, но имамо и документоване покушаје римокатолика, још од крсташких дана, нарочито од стране Фрањеваца, да и они учине исто на дан када они празнују Васкрс. Када би се Васкрс славио по формули коју користе римокатолици пропустили бисмо овај изузетно важан и чудесни догађај, који предводи једино Јерусалимски Православни патријарх.
2) ПРАЗНОВАЊЕ ВАСКРСА
Православна пасхалија заснована је на редоследу новозаветних збивања, повезаних са последњим данима земаљског живота Господа Исуса Христа. Зато у неку руку прати јеврејску пасхалију. У години земаљске смрти Господње на Часном Крсту, јеврејска Пасха је пала у петак и суботу. У петак, 14. нисана Христос је био распет; у суботу Он је био у гробу, и у рано јутро првог дана недеље 16. нисана – васкрсао. Зато су збивања страдања, смрти и Васкрсења Господа нашег Исуса Христа, повезани са јеврејском Пасхом. Још од првог века хришћанства, ушло је у обичај да се Васкрс празнује после јеврејске Пасхе у већини источних црквених општина тада јединствене Хришћанске Цркве. То су овековечили и Свети Апостоли који су одредили да се хришћанска Пасха (Васкрс) празнује после јудејске (7. правило Светих Апостола).
Васкрс се у првим вековима ширења хришћанства у неким местима славио различито. У Риму се славио, рецимо, на дан јеврејске Пасхе, у Александрији пре јеврејске Пасхе итд. Због тога се ова неусаглашеност нашла као једно од питања на Првом Васељенском Сабору 325. године које је требало решити. Свих 318 Светих Отаца Првог Васељенског Сабора у Никеји (међу којима је као епископ мирликијски учествовао и најпопуларнија српска Крсна Слава Свети Никола, на пример) донели су уредбу (орос) ο Пасхи (Васкрсу), која забрањује да се она празнује с Јеврејима, на шта указује јасан цитат Првог правила Антиохијског Сабора:
”Сви који се дрзну да наруше одредбу Светог и Великог Сабора одржаног у Никеји… ο светом празнику спасоносне Пасхе (Васкрс), да буду одлучени од заједнице и одбачени од Цркве. Ако се пак неко од предстојатеља Цркве, епископ, или презвитер, или ђакон, после ове одредбе, дрзне да развраћује људе или смућује Цркве, нарочито да са Јудејима свршава Пасху, таквог свети Сабор од сада осуђује да буде туђинац Цркви, јер је учинивши тако постао не крив грехом за самога себе него и крив кварењем и развраћивањем многих. И не само да такве Сабор одлучује од свештенослужења, него и све који се дрзну да буду у заједници с њима, до њиховог извргавања из свештенства. Извргнути се лишавају и спољашње части којима су били причасни по светом и Божијем правилу свештенства”.
Тиме је једном за свагда стављена тачка на питање празновања Васкрса (која, хтели ми или не, нови Грегоријански календар) мора да се слави по старом Јулијанском календару. Римокатолици (а за њима и сви протестанти) престали су да се држе овог још увек важећег правила увођењем Грегоријанског календара 1582. године.
3) ПРАЗНОВАЊЕ СВЕТИХ АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА И ”ПЕТРОВСКИ” ПОСТ
Православна Црква поштује ове велике апостоле на тај начин што је пре њиховог празника (29. јуна по јулијанском календару) одредила пост. То је један од 4 вишедневних постова: Божићни, Васкршњи, Петровски и Госпојински. Петровски пост може да траје од 8 до 42 дана. Али са увођењем новог (Реформисаног Јулијанског тј. Миланковићевог) календара, овај пост се, супротно канонима и пракси, у потпуности скраћује. На пример, када се Васкрс празнује у периоду од 20. до 25. априла, Петровски пост се потпуно изоставља, јер за њега не остаје времена. То је данас међу православним Грцима, Бугарима и Румунима редовна појава и то представља чисто кршење канона. Једноставно, код њих се дешава да им Петровски пост траје свега пар дана или га ни нема уопште, што је незамисливо по православној пасхалији и Јулијанском календару усвојеном 325. године. Разлог за ову забуну и скраћивање Петровског поста је управо мешање покретних и непокретних празника по два различита календара.
4) ПРАЗНИК ОБРЕТЕЊА ГЛАВЕ СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА
Слави се од среде Месопусне недеље (најраније) па до уторка четврте недеље Великог поста (најкасније). Ове оквире грчки, румунски и бугарски новокалендарци у Православној Цркви потиру, јер они све непокретне празнике славе тринаест дана раније.
5) ПРАЗНИК БЛАГОВЕСТИ
По Типику Православне Цркве, Благовести се празнују у раздобљу од четвртка треће недеље Великог поста па до среде Светле седмице. Међутим, са увођењем реформисаног јулијанског тј. Миланковићевог календара, време празновања Благовести постаје од петка прве недеље па све до четвртка шесте недеље Великог поста противно канонима и пракси.
6) СИТУАЦИЈЕ КАДА НЕПОКРЕТНИ ПРАЗНИК ПАДНЕ У ИСТИ ДАН КАДА И ПОКРЕТНИ
За све те случајеве, Црква је установила тачан богослужбени поредак. Реформисани Јулијански тј. Миланковићев календар руши установљени вековни црквени поредак. Зато се код новокалендараца (Румуна, Бугара, већине Грка) никада не могу празновати Благовести у дане Страсне седмице, нити може бити Кирио-Пасхе, односно празновања Благовести на сам дан Пасхе (Васкрса), чиме се отворено крши црквени устав или Типик.