Имо сам страшног петла, био је прави ђаво...
Ту причу зна свако, од врага до попа...
Нек исто је и ђаволу и ђакону...
Сам је црни ђаво потурио ноте музици...
Душу своју ђаволу је продо...
Кад ђаво прецепи шпил...
Доврага, кафа је горчила...
У фарбу ђаво прсте своје умаче...
Не волим јануар, ни зимске беле врагове...
Док сам коња појио, враг је друм преспојио...
Боље да шешир немам, под њиме ђаво дрема...
А над Новим Садом, ђаво пали своја кандила...
Кад неће мали анђели, средиће мали ђаволи...
Давно ти је враг засео на праг земљо Србијо.
овако из главе...