@Mikie
zasto je tek sada doslo do visoke inflacije a novac se ludacki stampa od 2008. ?
То је компликовано питање од много, много долара...на које не знам одговор.
Да не би скочио пред руду, увек раст цена посматрај прво као однос тражње и понуде. На цену утиче тражња коју најједноставније дефинишу доходак и преференције. На понуду утичу много више фактора јер је производња и снабдевање компликованија активност.
Нагли скок инфлације који видимо је производ затварања за време ковида и лудачких стимулација, стварна тржишта су нагло осетила пораст дохотка уз то се понуда мучила са ланцима снадбевања. Уз то је и проблем са енергентима.
Инфлација јесте постојала од 2009. на овамо, али никад није прелазила 4%, иако је количина новца дуплирана.
Инфлација мери повећање цена, и то не свих, на стварним тржиштима. Новац који је наштампан је већином коришћен ван тих тржишта на којима се мери инфлација.
Долар је највише штампан, али он има најбољи положај јер велики број држи доларе ван САД(+80% светских резерви-нису све ван САД), па се та количина новца не осећа директно на унутрашњим стварним тржиштима у САД. Зато је далеко лакше одлучити се на штампање када део изгубљене вредности одвлаче страни држачи валуте(наравно, они могу одлучити да потроше своје доларе на САД тржиштима и на так начин би се увећала тражња у односу на понуду, па би то додатно пoтстакло цене, али историјски гледано се то не дешава, већ настављају да држе или троше већином ван САД).
Најробуснија(квантитативна теорија) формула за ценовне нивое је:
Kod:
Price level = (Money quantity X Money velocity) / (Supply of all real values)
Кина је помогла САД post 2008. јер је прихватила пуно долара и производила огромну количину "јефтине" вредности, то се се неће наставити са тренутном геополитичком ситуацијом.
Кина додатно подстиче америчку инфлацију са затварањима. Кина ће радити QE на својим тржиштима који ће помоћи искључиво њима јер и могу, кинеска инфлација је никаква у односу на Запад.
Уколико се на тржиштима увећа укупна количина новца, да не би дошло до инфлације, уз то да је проток новца константан, мора доћи до увећања створене вредности(стварне робе и услуге). Наравно ова теорија има мана јер има 400 година, али је најробуснија, па је у оваквим екстремима поприлично лака за примену.
Поента је да штампање може да иде у бесконачност ако ни један нови долар не дође до стварних тржишта, или ако дође али се са сваким доларом који уђе на тржишта за исто толико увећа створена вредност.(брзина протока новца да буде C)
Брзина новца је компликованији аспект целе ствари у који се не бих упуштао јер има пуно размимоилажења у схватањима.
На крају, немогуће је одговорити на такво питање јер постоји толико фактора који нису детектовани, најзахвалнији одговор је онај најопштији. Уз то је и формула за Си-Пи-Ај мењана, па има и та цака.