tragac":2rw2sfls je napisao(la):
subvencija uzrokuje kratkotrajni nagli rast tražnje kad investitori nazidaju cene. Čim su ukinuli te subvencije, gle čuda, cene stanova su pale.
Tragac, imam malo viska vremena…da ne bude da samo delim “packe”
. Doveo si u direktnu vezu subvencije i naduvavanje cena od strane investitora a to nikako nije tacno
Ako izuzmemo moje saznanje (za to bi morao da mi verujes na rec, sto opet za tebe predstavlja domen rekla-kazala pa ga iz tih razloga izuzimam) da se upravo desavalo suprotno moracemo da prodiskutujemo na osnovu mog “subjektivnog” osecaja.
U mom slucaju to izgleda ovako: period rasta 2000-2008 i period pada 2009-2014.
Period rasta delim na dva perioda, prvi deo do kraja 2004 i drugi do kraja 2008. Sveukupno u ovom periodu rast cena novogradnje se kretao u okviru izmedju 2 i 2,5 puta (100-150%) u zavisnosti od lokacije i nivoa opremljenosti objekta.
U ovom periodu
nije bilo drzavnih subvencija vec je odnos ponude i potraznje uz umanjenje stope poreza na dobit, poreza i doprinosa na zarade te sveukupan rast neto zarada drasticno iznad % rasta BDP-a (sto tretiram osnovnim i najbitnijim ciniocima, uz gomilu drugih nepobrojanih i manje bitnih), bio takav da je podupirao rast i gurao cene na gore.
Da ne bude da su ruke drzave u ovom periodu potpuno ciste, dva su poteza koja potpomogla rast. Osnovni je bio osnivanje omiljene ti NKOSK (kraj 2004) cijom pojavom su kamate na trzistu stambenih kredita u kratkom roku srezane sa 8-10% na 4-6% sto je dovelo do velikog povecanja broja kreditno sposobnih a drugi (kraj 2006), mnogo manje znacajan je bio (na vec ozbiljno rastucem trzistu) delimicni povracaj PDV-a ili PPAP, sto je stanove cinilo “jeftinijim” odnosno jos dostupnijim vecem broju gradjana. Ove mere, za razliku od subvencija, nisu bile uslovljene restrikcijama. (izuzimajuci povrat PDV-a – uslov prvi stan, koji su mnogi prilikom kupovine druge ili ine nekretnine zaobilazili kupovinom na ime supruznika, dece, roditelja)
U drugom periodu, od 2009 na ovamo, se desava reverzibilni process, cene su u konstantnom padu. Iako mozda ne izgleda tako u nominalnim iznosima (cak ni u nekim statistickim podatcima) realnost je da danas za istu ili manju sumu dobijas bolji kvalitet.
S druge strane, uredba o subvencijama je doneta krajem 2009.god. a neki “efekti” su realno mogli da budu vidljivi tek 2010.god. Subvencije su bile limitarane ukupnim godisnjim budzetom, restrikovane na regularnu novogradnju, starosnu granicu, visinu plate, prvu nekretninu, mislim cak i na bracno stanje u jednom periodu. Zamisljene su pre svega kao “potpora” prvenstveno drzavnim projektima, njihov realan uticaj sa 10-15 miliona godisnje na trziste vredno nekoliko stotina miliona eura, sa svim restrikcijama je bio minoran, posebno u verziji 2012-13 (kada se prakticno subvencionisala kamata u zadnjih 5 godina kredita) te su vise predstavljale psiholoski faktor nego sto je to bila realna pomoc.
Vracam se na pocetak, ovo je moj subjektivan osecaj (ja mislim - ne tvrdim) na osnovu podataka sa kojima raspolazem (bez obzira na moju veru(agnosticizam) i uverenje u veoma visok stepen pouzdanosti mojih izvora). Sto se tice tvoje tvrdnje, morao bi da je potkrepis realnim podatcima iz validnih izvora. To bi, za donosenje ispravnog suda, podrazumevalo posmatranje korelacije ukupnog broja prodatih nekretnina/broj subvencionisanih, ukupnu prometovanu sumu/sumu izdvojenu za subvencije, precizne podatke o kretanju cena kroz odredjeni vremenski period ne na nivou opstina vec mikrolokacija, a sve to uvezano sa opstim podatcima o stanju privrede i drzavne kase, kretanje prosecne plate, zaduzenosti, % nezaposlenih… Obzirom da drzava odnosno njene institucije ne da ne objavljuju ove podatke vec ih iz odredjenih razloga kriju kao zmija noge, zadrzavam pravo da se sprdam sa svakom konkluzijom izvedenom na osnovu subjektivnog osecaja (sto automatski ukljucuje dozvolu za reverzibilnu reakciju u mom pravcu).
Posmatranje kroz prizmu izolovanih slucajeva, kao npr V.Stepa, gde je nakon 4 godine oborena cena uglavnom onoga sto tesko prolazi na trzistu (prizemlje, potkrovlje) (a sto se poklopilo sa prestanom subvencionisanja) ne moze nikako da bude osnova za zakljucak o (ne)uspesnosti/(ne)korisnosti odredjene mere. Dakle, tvoj zakljucak smatram netacnim i pogresnim (u smislu svega prethodno napisanog)
Da budem jasan do kraja, ovo nije post u kome iznosim svoje misljenje o steti ili koristi koje generalno donose subvencije niti se tako moze posmatrati (ukoliko nekome tako deluje). Ukoliko se fokusiramo samo na ovu “pokojnu” ne smatram da je, zbog limitiranosti sredstava i restrikivnosti, donela neku preveliku korist niti mislim da je nacinila neku veliku stetu jer ce se sredstva, makar u nominalnom iznosu, vratiti drzavi.
Generalno gledano, sve drzave na svetu, na ovaj ili onaj nacin subvencionisu privredu i gradjane, selektivno ili ne nije bitno, uvek se u odredjenim trenutcima pronalaze razlicite metode i nacini da se od strane drzave uputi pomoc. Da li se to definise kao subvencija ili se to izvodi pod drugacijim plastom, uopste nije bitno te stoga ne vidim nikakav razlog zasto bi mi bili izuzetak (koji potvrdjuje pravilo).
