Šta je novo?

Expo 2027

Ovo sam pitanje postavio na SC ali sam pomislio da ovde mozda ima strucnijih ljudi.

Pored svega sportskog sto se gradi
(nacionalni stadion, akvatik centar, nacionalni odbojkaski centar, nacionalni bokserski centar, sportska hala na Crvenom Krstu...), sta jos fali Beogradu osim velikog atletskog stadiona kako bi mogao da ima kompletnu infrastrukturu za Olimpijske igre ?

Nesto mi govori da ce ova nasa megalomanska vlast sigurno hteti da se kandiduje za OI
 
Već smo se i kandidovali, i mene izvodilo iz učionice da gledam na TV-u kako pobeđuje Barselona, a mi brzo ispali iz igre.

Nema šanse, to je za velike zemlje i gradove (Grčka je dobila iz očitih razloga).

Ali kandidatura radi promocije grada je moguća, i možda čak ima smisla.

Od objekata bi, naravno, prvo nedostajao olimpijski stadion, plus nekoliko velikih hala.
 
A kakva bi fora bila (kad bi mogli da se dogovore) - zajednička organizacija ex yu zemalja? Na priču pomirenja/saradnje i slična sranja, možda bi na politiku dobili neke poene.
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: ink
Mnogo dobra ideja! Nažalost, neki bi hteli da Kosovo bude deo priče, a neki ne, i onda bi sve palo u vodu.
Da, to je i meni prvo palo na pamet kao eliminišući element, pošto bez Kosova politički ne bi imalo smisla. Ali ako bi se oko Kosova nekad napravio neki dil, to bi čak bilo i veliki plus.
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: ink
Ovo sam pitanje postavio na SC ali sam pomislio da ovde mozda ima strucnijih ljudi.

Pored svega sportskog sto se gradi
(nacionalni stadion, akvatik centar, nacionalni odbojkaski centar, nacionalni bokserski centar, sportska hala na Crvenom Krstu...), sta jos fali Beogradu osim velikog atletskog stadiona kako bi mogao da ima kompletnu infrastrukturu za Olimpijske igre ?

Nesto mi govori da ce ova nasa megalomanska vlast sigurno hteti da se kandiduje za OI
Nema apsolutno nikakve šanse. Za organizaciju današnjih megalomanskih OI trku ne mogu da trče ni Prag, ni Beč, ni Kopenhagen, Stokholm, Helsinki, a kamoli Beograd.

Probala je Budimpešta koja je infrastrukturno miljama ispred nas, pa je na kraju odustala.

U Evropi ćemo ubuduće (ako se nešto ne promeni i ne smanji se doživljaj) OI gledati samo u Parizu, Londonu, Madridu, eventualno Berlinu i Rimu, i u zavisnosti od geopolitičkih okolnosti, Moskvi ili Istanbulu.

Mislim da se ambicije Beograda svode na događaje poput Final foura Evrolige, finala Lige Evrope, Lige konferencija ili Super kupa, revijalne utakmice sa NBA ekipama, šampionat u košarci, odbojci, rukometu i vaterpolu. Možda SP ili EP u atletici (mada nam i tu treba stadion koji se retko pominje).

Eventualno možda opet probamo Univerzijadu, ili Mediteranske igre (ako uopšte učestvujemo u tome nakon raspada Juge).
 
Mislim da se ambicije Beograda svode na događaje poput Final foura Evrolige, finala Lige Evrope, Lige konferencija ili Super kupa, revijalne utakmice sa NBA ekipama, šampionat u košarci, odbojci, rukometu i vaterpolu. Možda SP ili EP u atletici (mada nam i tu treba stadion koji se retko pominje).
Dodao bih možda i finale lige šampiona i eventualno F1/Moto GP trku, i WRC trku.

I obzirom na nacionalni stadion, možda neka ko-organizacija evropskog prvenstva u fudbalu sa još nekom zemljom (npr balkansks zemlje)
 
Nema apsolutno nikakve šanse. Za organizaciju današnjih megalomanskih OI trku ne mogu da trče ni Prag, ni Beč, ni Kopenhagen, Stokholm, Helsinki, a kamoli Beograd.

Probala je Budimpešta koja je infrastrukturno miljama ispred nas, pa je na kraju odustala.

U Evropi ćemo ubuduće (ako se nešto ne promeni i ne smanji se doživljaj) OI gledati samo u Parizu, Londonu, Madridu, eventualno Berlinu i Rimu, i u zavisnosti od geopolitičkih okolnosti, Moskvi ili Istanbulu.

Mislim da se ambicije Beograda svode na događaje poput Final foura Evrolige, finala Lige Evrope, Lige konferencija ili Super kupa, revijalne utakmice sa NBA ekipama, šampionat u košarci, odbojci, rukometu i vaterpolu. Možda SP ili EP u atletici (mada nam i tu treba stadion koji se retko pominje).

Eventualno možda opet probamo Univerzijadu, ili Mediteranske igre (ako uopšte učestvujemo u tome nakon raspada Juge).
Dodaj i americke metropole. Mada i bogatije azijske i arapske zemlje isto. Emirati, Singapur, Japan, Juzna Koreja, Australija.........
 
Poslednja izmena:
Zapravo plan je da se Srbija zajedno sa Madjarskom i jos jednon zemljom (mislim Rumunijom) zajedno kandiduju za Olimpijske igre. U tom slucaju Srbija bi mogla da bude domacin, sama gotovo nemoguce.
 
Olimpijada mogu da priušte sebi samo zemlje (gradovi) koj su spremni ne za ne profitabilnost već na debeli finansiski gubitak.
Izgradnja potrebnog je višestruko skuplja rabota, nego prihod koj donese.
Naravno takvo ,,razbacivanje,, mogu sebi da priušte samo stanovnici gradova koj imaju sve uredjeno , pa da stanje podignu na viši nivo.

Beograd treba samo da pogleda stanje ogromne stare i dotrajale vodovodne infrastrukture, koju ne može da zameni u narednih 10 god. 🥺
I bice jasno svakom prisebnom da prihvatanje ni 10 % organizovanja olimpijade nije moguce a gde su ostale gradske stavke...
Zaključak, takvo učešce i investiranje ni komplekse ne leci.
 
Već smo se i kandidovali, i mene izvodilo iz učionice da gledam na TV-u kako pobeđuje Barselona, a mi brzo ispali iz igre.

Nema šanse, to je za velike zemlje i gradove (Grčka je dobila iz očitih razloga).

Ali kandidatura radi promocije grada je moguća, i možda čak ima smisla.

Od objekata bi, naravno, prvo nedostajao olimpijski stadion, plus nekoliko velikih hala.
Smeštajni kapaciteti.
Dođe 30000 stranaca na Rammstein i sve puno.
 
Olimpijada mogu da priušte sebi samo zemlje (gradovi) koj su spremni ne za ne profitabilnost već na debeli finansiski gubitak.
Izgradnja potrebnog je višestruko skuplja rabota, nego prihod koj donese.
Naravno takvo ,,razbacivanje,, mogu sebi da priušte samo stanovnici gradova koj imaju sve uredjeno , pa da stanje podignu na viši nivo.

Beograd treba samo da pogleda stanje ogromne stare i dotrajale vodovodne infrastrukture, koju ne može da zameni u narednih 10 god. 🥺
I bice jasno svakom prisebnom da prihvatanje ni 10 % organizovanja olimpijade nije moguce a gde su ostale gradske stavke...
Zaključak, takvo učešce i investiranje ni komplekse ne leci.

Може да се уради ако се лепо и смислено испланира шта након Олимпијаде. Тачније, нађе се намена коју ће све изграђено током Олимпијаде имати и после, и да то буде за то продато или на неки начин финансијски исплативо у државном власништву. У том случају, тај "губитак" новца уложеног постаје само инвестиција у развој града која је због одређене зараде на Олимпијади нижа него што би била иначе.

Но да Србија икад добије Олимпијаду не би ни случајно требала да се одржава у Београду већ да буде у Нишу као велики пројекат дугорочног развоја и оживљвања тог града. НС и БГ почињу да већ функционишу као конурбација и тако нешто није ни ту потребно.
 
Mi nismo zemlja koja tu sportsku infrastrukturu može da profitabilno upotrebi nakon olimpijade, to bi kod nas propadalo.

Ljudi ovde ne razumeju koliko sportske infrastrukture je potrebno izgraditi da bi se održale OI. Grčka za dobar deo izgrađenog nije našla isplativ način za upotrebu nakon OI.
 
Олимпијада је превелики залогај за нас чак и са Мађарском заједно да радимо. Али светска и европска такмичења у неким спортовима је свакако изводљиво организовати. Ево примера из Немачке сада након ЕУРО 2024: 10 стадиона са капацитетом од 40.000 до 71.000 гледалаца. Ми би смо са Мађарском могли да организујемо исто на 8 стадиона. Код нас Национални, Рајко Митић, и да се изгради Карађорђе и Чаир на до 40.000 места. Мађари би морали исто да дограде 3 стадиона сем националног, пошто нпр. у Катару је било 8 стадиона за светско. То би било изводљиво и остало би у највећим градовима као инфраструктура која може да се користи. Такође акватик центар који се гради у Експу је добра основа за светско првенство у воденим спортовима а и генерално за наше пливаче, ватерполисте. Оно што видим као дефицит код нас је спортска инфраструктура за зимске спортове, па би то нпр. на Старој Планини могло да се изгради. Мултифункционална ледена дворана, скакаоница, додатне ски стазе итд.
 
Олимпијске игре морају бити бар у једној држави, ако не у једном граду, тако да то отпада. Ако се прави пројекат по ком Србија треба да организује неки заиста велики спортски догађај, најрезонскије инвестиције биле би:
  1. СП/ЕП у кошарци - наравно, није упоредиво по престижу са осталим опцијама на листи, али је сасвим реално
  2. Финале ЛШ у Београду (не у Сурчину), на стадиону од 60 000 (не 52 000), који би после могао бити заједнички стадион Звезде и Партизана (за разлику од "Националног" који не може да врши ту функцију) - такође сасвим реално, ако смо већ одлучили да трошимо милијарду евра на стадион можемо их потрошити ваљано (али нећемо)
  3. Олимпијске игре у Београду - нереално, али замисливо - инфраструктурни захтеви су ипак повољнији него за фудбалско СП/ЕП, а новоизграђени објекти се лакше могу претворити у нешто корисно након завршетка Олимпијаде.
  4. ЕП у фудбалу - нереално - захтева бар један стадион од 60 000, уз њега још један мора имати 50 000, још четири стадиона од бар 40 000, и три стадиона од бар 30 000 - ово је минимум минимума, а не гарантовано добијено домаћинство. У Србији апсолутно не постоји потреба ни за пола од ових капацитета, па чак и некакво заједничко домаћинство са Грчком/Мађарском/Румунијом реално отпада.
  5. СП у фудбалу - незамисливо - захтева бар један стадион од 80 000, још два од 60 000, и још 11-12 стадиона од 40 000.
Наравно, најпаметнија од свих опција би била оканути се организовања великих спортских догађаја док се не реше приоритетнији проблеми.
 
Screenshot 2024-07-15 at 14.43.01.png

Screenshot 2024-07-15 at 14.43.27.png


Dusu dalo za nas, da oborimo sve rekorde...
 
Олимпијске игре морају бити бар у једној држави, ако не у једном граду, тако да то отпада. Ако се прави пројекат по ком Србија треба да организује неки заиста велики спортски догађај, најрезонскије инвестиције биле би:
  1. СП/ЕП у кошарци - наравно, није упоредиво по престижу са осталим опцијама на листи, али је сасвим реално
  2. Финале ЛШ у Београду (не у Сурчину), на стадиону од 60 000 (не 52 000), који би после могао бити заједнички стадион Звезде и Партизана (за разлику од "Националног" који не може да врши ту функцију) - такође сасвим реално, ако смо већ одлучили да трошимо милијарду евра на стадион можемо их потрошити ваљано (али нећемо)
  3. Олимпијске игре у Београду - нереално, али замисливо - инфраструктурни захтеви су ипак повољнији него за фудбалско СП/ЕП, а новоизграђени објекти се лакше могу претворити у нешто корисно након завршетка Олимпијаде.
  4. ЕП у фудбалу - нереално - захтева бар један стадион од 60 000, уз њега још један мора имати 50 000, још четири стадиона од бар 40 000, и три стадиона од бар 30 000 - ово је минимум минимума, а не гарантовано добијено домаћинство. У Србији апсолутно не постоји потреба ни за пола од ових капацитета, па чак и некакво заједничко домаћинство са Грчком/Мађарском/Румунијом реално отпада.
  5. СП у фудбалу - незамисливо - захтева бар један стадион од 80 000, још два од 60 000, и још 11-12 стадиона од 40 000.
Наравно, најпаметнија од свих опција би била оканути се организовања великих спортских догађаја док се не реше приоритетнији проблеми.
Прочитај шта сам горе написао за ЕП у фудбалу. Са Мађарима то може пошто заједно имамо инфраструктуру за тако нешто која само мора да се унапреди.
 
Прочитај шта сам горе написао за ЕП у фудбалу. Са Мађарима то може пошто заједно имамо инфраструктуру за тако нешто која само мора да се унапреди.
Немамо заједно ни близу инфраструктуру за тако нешто. У Србији и Мађарској постоји највише два стадиона која би била задовољавајућа за ЕП - Стадион Ференц Пушкаш у Будимпешти и евентуално Рајко Митић у Београду. Ако би Србија улазила у такав пројекат, много бољи партнер од Мађарске би била Грчка, али воз за некакво заједничко домаћинство ЕП са неком државом из околине је прошао након проширења ЕП са 16 на 24 екипе. До 2036, која је прва година када би теоретски могли да узмемо домаћинство, вероватно ће већ бити урађено проширење на 32 екипе, што је тек незамисливо.
 
Poslednja izmena:
Koji crni Rajko...
Može sa još 4-5 zemalja. Tipa Mađarska, Rumunija, Bugarska, Grčka, Makedonija.
С тим што кандидатура са још 4 земље није кандидатура за домаћинство ЕП, већ за петину домаћинства ЕП - Београд би тешко добио и полу-финале у тој комбинацији.
 
I Olimpijske igre i Expo su gubljenje vremena i para, bar za gradove u situaciji kao što je Beograd.

Jedna od glavnih mantri u korist održavanja toga je kako će Beograd onda imati još više turista. A Beograd čak i ovu postojeću količinu turista jedva izdržava. Srbi, generalno, od vajkada imaju kompleks što nisu kao ova država ili onaj grad. Čak i oni koji sebe smatraju prosvećenim i obrazovanim, pate što im grad nije kao Menhetn. Ali umesto da se ugledaju i na ostale faktore i vrednosti koje neki grad ili zemlju čine uspešnijom i lepšom (mada i to je diskutabilno), oni se hvataju za površne stvari, koje ne znače ništa bez menjanja i implementiranja drugih, mnogo bitnijih stvari i praksi.

Sve ovo podseća na situacije kada se naši niskoobrazovani gastosi vrate iz npr. "Švice" pa pošto im se svidelo tamo, oni svoju kuću sagrade da ih podseća na Švajcarsku. I misle da su time rešili sve i postali kao Švajcarci. A onda nastave da (ovde) bacaju smeće gde stignu, da se ponašaju kao seljačine i propaliteti, da voze kao divljaci i uopšteno, da se ponašaju kao debili. I eto, u njihovim glavama oni su uspeli u životu i sad su Švajcarci a to što su primitivni i zaostali, pa čak i štetni po svoju okolinu, i što samo ispadaju boodale sa neprirodno i neskladno građenim kućama i nerealnim fiks idejama, to ignorišu, otpisuju kao "ljubomoru" ili guraju pod tepih. E isti mentalitet izbija i sad u ovoj papazjaniji sa Expom i pričama o Olimpijadi. Videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla kredite za članstvo, a potom i nogu da je potkuju.

Ovo šatro treba da bude građansko-građevinski forum u kome će se detaljno raspravljati o građevinama a u zadnje vreme u previše tema i kod previše ljudi uočavam potpuno odsustvo bilo kakvog rezona "za čije babe zdravlje se sve to radi?" Ili u prenesenom značenju, koliko će nas sve to koštati (i pritom ne govorim samo o novcu) a koliko će nam koristi doneti. Rekao bih cost-benefit analiza, mada mislim da je taj koncept neadekvatan jer ne računa troškove i mane dovoljno široko i dalekosežno.

Toliko pogubljenih ljudi u današnje vreme, svi jure neke statuse, komplekse i lažni sjaj a retko ko se zapita koji će nam to i to. Juče fotografišem brdo turističkih autobusa koji ne mogu svi da se uguraju na jedan Studentski trg, jer ovaj zaostali grad prosto ne može da izdrži ovoliko ljudi. Jer je ceo postao prljav, razrovan, pretrpan i disfunkcionalan. A i pored toga ovde ljudima nije dosta gužvi i turista pa bi još da se prave i Expo i Olimpijada. A do njih, tamo u pm, će nas inače voziti nepostojeći metro, BG voz iz Pobesnelog Makse, autobusi kojima otpadaju točkovi i koji kuvaju ljude žive, i divlji taksisti. A opsluživaće ih novosklepana infrastruktura koja će da se nadovezuje na postojeću, istu ona koja puca po šavovima čim padne jači pljusak.

Mozga bez.
 
Poslednja izmena:
Разлика између озбиљних светских дестинација и wannabe дестинација је да озбиљне светске дестинације гледају како да туристе одбију од себе, а wannabe дестинације како да их привуку.
 
Vrh